撒母耳記上 2
1 亞納祈禱說：「我從心裏喜樂於上主，我的頭因上主而高仰；我可開口嘲笑我的敵人，因為我喜樂於你的救助。
Eka Hana nolemo kawacho niya, “Chunya oil gi Jehova Nyasaye; Jehova Nyasaye osetingʼa malo ma tekona onenore. Gi dhoga asungora ne wasika, nikech amor gi warruokni.
2 沒有聖者，相似上主；除了你以外，沒有另一位；沒有磐石，相似我們的天主。
“Onge ngʼama ler ka Jehova Nyasaye; kendo onge moro makmana in; onge Lwanda machal gi Nyasachwa.
3 你們別再三說誑言，別口出豪語；上主是全知的天主，人的行為由他衡量。
“Weuru siko ka uwuoyo gi sunga ahinya, kata weyo dhogi wuoyo gi ngʼayi, nikech Jehova Nyasaye en Nyasaye mongʼeyo nimar en ema onono timbe.
4 壯士的弓已被折斷，衰弱者反而力量倍增。
“Atunge mag jolweny osetur, to jogo mayom yom osemi teko.
5 曾享飽飫的，今傭工求食；曾受饑餓的，今無須勞役；不妊的今生了七子，多產者反而生育停頓。
Jogo mane nigo koro tiyo mondo oyud chiemo, to jogo mane denyo koro kegi orumo. Mano mane migumba osenywolo nyithindo abiriyo to mano mane nigi yawuowi to koro odongʼ nono.
“Jehova Nyasaye ema kelo tho, kendo chiwo ngima; en ema onego kendo ochiero. (Sheol h7585)
7 上主使人窮，也使人富；貶抑人，也舉揚人；
Jehova Nyasaye ema kelo dhier gi mwandu, josunga odwoko piny, to joma muol otingʼo malo.
8 上主由塵埃中提拔卑賤者，從糞土中高舉貧窮者，使他與王侯同席，承受光榮座位；大地的支柱原屬上主，支柱上奠定了世界。
Otingʼo jachan malo kogolo e buru kendo otingʼo ngʼama odhier malo kogolo e ipidh yugi; omiyo gibedo kaachiel gi yawuot ruodhi bende omiyo gibedoe kombe moyiedhi. “Nimar mise mag piny gin mag Jehova Nyasaye, kanyo ema oserenjoe piny ngima.
9 他保護虔誠者的腳步，使惡人在黑暗中滅亡，因為人決不能憑己力獲勝，
Obiro chiko tiende joge maler to joricho to nolal ei mudho. “Ngʼato ok lochi mana nikech teko;
10 那與上主敵對的必被粉碎。至高者在天主鳴雷，上主要裁判地極，賜予自己的君王能力，高舉受傅者的冠冕。」
joma piem gi Jehova Nyasaye ibiro tur matindo tindo. Obiro mornegi gie polo; kendo Jehova Nyasaye biro ngʼado bura ne tunge piny. “Obiro miyo ruodhe teko kendo obiro miyo teko mar ngʼate mowir onenre.”
11 以後厄耳卡納回了辣瑪本家。幼童卻留在厄里大司祭前，奉事上主。
Eka Elkana nodok dalane Rama to wuowino noweyo katiyo e nyim Jehova Nyasaye e bwo Eli jadolo.
12 厄里的兩個兒子原是無惡不做的人，不懷念上主，
Yawuot Eli ne timbegi mono kendo ne ok gidew Jehova Nyasaye.
13 也不關心司祭對人民的義務；若有人來殺牲獻祭，到煮祭肉時，司祭的僮僕便來，手持三齒叉，
Koro ma e tim mane jodolo timo ne ji kane ngʼato angʼata ne chiwo misango, kendo kane pod ringʼo chiek, to jatij jadolo ne biroga gi uma mabor man-gi leke adek e lwete.
14 插入鼎裏，鍋裏，甑裏或鑊裏，凡叉上來的，司祭就拿去自用；他們常這樣對待所有到史羅來的以色列人。
Nolutoga umano e sufuria, kata aguch ringʼo gi agulni mamoko mag tedo kendo jadolo ne kawo ringʼo moro amora ma uma ochwoyo. Mano e kaka negitimo ni jo-Israel duto mane biro Shilo.
15 甚或在焚化油脂以前，司祭的僮僕來對獻祭的人說：「把肉給司祭去烤罷! 他不向你要熟肉，他要生肉。」
To kata ka boche ne pok owangʼ, jatich jadolo ne biroga ma wach ne ngʼama chiwo misango niya, “Mi jadolo ringʼo moko mondo obul nikech ok obi yie kawo ringʼo mosetedi kuomi makmana manumu.”
16 如果人答應說：「先得將油脂焚化，然後你可隨意拿去。」他必答說：「不，應立刻給我；不然，我就來搶。」
To ka ngʼatno nowachone niya, “We mondo boche okuong owangʼ mondi eka ikaw gimoro amora midwaro,” to jatijno nedwoko niya, “Ngangʼ miyago sani; ka ok imiyago, to abiro kawe githuon.”
17 這兩個少年人在上主前犯的罪極重，因為輕視了獻於上主的祭品。
Richo mag yawuowigi ne lich ahinya e nyim Jehova Nyasaye nikech ne gichayo gima ochiw ne Jehova Nyasaye.
18 撒慕爾幼童穿著細麻的「厄弗得，」在上主面前供職。
Samuel to ne tiyo, e nyim Jehova Nyasaye ka en wuowi matin korwako law mayom mar dolo miluongo ni efod.
19 他的母親每年給他做一件小外氅，當她同丈夫上來獻年祭時，就給他帶來。
Higa ka higa min ne twangʼone law matin kendo terone e kinde mane ojadhi gi chwore ka gidhi timo misango mar higa ka higa.
20 厄里祝福厄耳卡納和他的妻子說：「願上主由這婦人再賞你一個兒子，代替獻給上主的這一個! 」然後他們就回了本鄉。
Eli negwedho Elkana gi chiege kowacho niya, “Mad Jehova Nyasaye miyi nyithindo gi dhakoni mondo ochul kar mane olamo kokwayo kendo omiyo Jehova Nyasaye.” Bangʼe negidok dalagi.
21 上主看顧了亞納她懷孕生了三男二女。撒慕爾幼童在上主前漸漸長大。
To Jehova Nyasaye ne mor gi Hana; kendo nomako ich monywolo yawuowi adek gi nyiri ariyo. To Samuel nodongo e nyim Jehova Nyasaye.
22 厄里已經很老。他聽說他的兩個兒子對眾以色列人所做的一切，和他們與社會幕門旁服役的婦女同睡的事，
Koro Eli mane oseti ahinya; nowinjo timbe duto mane yawuote timo ne jo-Israel kaka negiterore gi mon mane tiyo e dhoranga Hemb Romo.
23 就對他們說：「你們為什麼作出像我由眾百姓那裏聽來的這些壞事﹖
Nowachonegi niya, “Angʼo momiyo utimo timbegi? Awinjo kuom ji duto timbeu marichogi.
24 我兒，不要這樣! 我所聽見的風聲實在不好，你們竟使百姓遠離了上主!
Ooyo yawuota; ok en huma maber ma awinjo kalandore e kind oganda Jehova Nyasaye.
25 若得罪人，尚有天主審斷；人若得罪上主，有誰為他求情呢﹖」但是他們仍不聽父親的話，因為上主有意使他們喪亡。
Ka ngʼato okethone ngʼat machielo to Nyasaye nyalo thegogi; to ka koro ngʼato oketho ne Jehova Nyasaye, en ngʼa mabiro kwayone?” Kata kamano yawuotego ne ok owinjo siem wuon-gi nikech Jehova Nyasaye ne osechano mondo oneg-gi.
26 撒慕爾幼童漸漸長大，為上主和人所喜愛。
To wuowi Samuel nomedo dongo; kendo Jehova Nyasaye kod ji ne mor kode.
27 有一位天主的人來到厄里面前對他說：「上主這樣：當你祖先的家人還在埃及法郎家中當奴隸時，我不是再三顯現給他們嗎﹖
Ngʼat Nyasaye moro nobiro ir Eli mowachone niya, “Ma e gima Jehova Nyasaye wacho, ‘Donge ne afwenyora ratiro ni od wuonu kane pod gin Misri e bwo loch Farao?
28 我不是從以色列眾支派中，特選了他們作我的司祭，上我的祭壇焚香獻祭，穿「厄弗得」到我面前來，並將以色列子民的火祭祭品全賜給了你的父家嗎﹖
Nayiero wuonu e kind dhout Israel mondo obed jadolona mondo oidh malo e kendona mar misango, mondo owangʼ ubani, kendo orwak law mayom mar dolo miluongo ni efod e nyima. Ne achako amiyo od wuonu misengini duto ma jo-Israel wangʼo gi mach.
29 那麼，你為什麼還要嫉視我所規定的犧牲和素祭呢﹖竟重視你的兒子在我以上，用我的人民以色列所獻的最好的一份，養肥了他們﹖
Angʼo momiyo ichayo misangona kod chiwo ma asechiwoni kar dakna? Angʼo momiyo imiyo yawuoti duongʼ moloya ka uchiemo kendo ubedo machwe un uwegi kendo ka uyiero kuonde mabeyoe moloyo kuom chiwo ka chiwo ma joga Israel chiwo?’
30 因此，請聽上主以色列天主的斷語：我曾許下，你的家和你的父家要在我面前永遠往來，但是現在，──上主的斷語──決不能如此! 只有那光榮我的，我纔光榮他；那輕視我的，必受輕視。
“Kuom mano Jehova Nyasaye ma Nyasach jo-Israel wacho ni, ‘Ne asingora ni odi kod od wuonu nobed jotichna nyaka chiengʼ.’ To koro Jehova Nyasaye wacho ni, ‘Ma ok anatim! Joma miya duongʼ ema abiro miyo duongʼ, to joma ochaya ok nobed gimoro.
31 時日快到了，那時我要砍下你的臂膊和你父家的臂膊，使你家裏再沒有權威的長者。
Ndalo biro ma anatiekie tekoni kod teko mar od wuonu, mi ok noyudi ngʼato angʼata moti e dhoodu.
32 以後，你要嫉視我賜與以色列人的一切幸福，可是在你家裏永不會再有權威的長者；
Kendo inibed gi chandruok e kar dakna kata obedo ni jo-Israel none ber to ei anywolani to onge ngʼat manodag amingʼa mabed moti.
33 我也不願將你的人由我的祭壇上盡行消滅，致使你的眼目昏花，心神憂傷；但你家中大多數的人要死在人家的刀下。
Ngʼato ka ngʼato kuomu ma ok agolo e tich mar kendona mar misango anawe mondo omi wengeu opongʼ gi pi wangʼ kendo mondo omi chunyu lit, to ogandani duto to notho kapod gin jomatindo.
34 你的兩個兒子曷弗尼和丕乃哈斯所要遭遇的，為你就是個先兆：他們兩人要在同一天死掉。
“‘To gima timore ne yawuoti ariyo ma gin Hofni gi Finehas nobedni ranyisi kendo gibiro tho odiechiengʼ achiel.
35 我要為我興起一位忠信的司祭，他要照我的心意行事，我要給他建立一個堅固的家庭，他一生要在我的受傅者前往來。
To abiro chungo Jadolona awuon ma en ngʼat ma ja-adiera, manotim gik moko duto man e chunya kod pacha. Abiro guro ode matek, kendo obiro tiyo ndalo duto e nyim ngʼata ma awiro.
36 那時，凡你家中所存留的人，必要叩拜他，為得到一點錢或一片餅說：求你容我參與任何一種司祭職務，使我可以糊口。」
To jogo mane dongʼ e dhoodi nobi ire kakulore e nyime mondo omi fedha gi kuon kendo nokwaye niya, “Yie imiya tich dolo moro mondo ayud kaka dayud chiemo machamo.”’”
