撒母耳記上 2
1 亞納祈禱說：「我從心裏喜樂於上主，我的頭因上主而高仰；我可開口嘲笑我的敵人，因為我喜樂於你的救助。
Ha: na da Godema amane sia: ne gadoi, “Hina Gode da na dogo ganodini hahawane hou nabalesi dagoi. Na da Ea nama hamoi amoga hahawane bagadedafa gala. Na da na ha lai dunu amoba: le ousa. Gode da nama bagade fidibiba: le, na da hahawane bagade.
2 沒有聖者，相似上主；除了你以外，沒有另一位；沒有磐石，相似我們的天主。
Dunu afae da Hina Gode Ea hadigi agoai da hamedafa gala, E agoai hamedafa gala. Ea ouligibi agoane enoga da hamedafa ouligisa.
3 你們別再三說誑言，別口出豪語；上主是全知的天主，人的行為由他衡量。
Dilia ha: gi hidabe go yolema! Amola dilia hidale nodosu sia: yolesili ouiya: ma! Bai Hina Gode da liligi huluanedafa dawa: Amola E da dunu ilia hamoi huluane defele fofada: nana.
4 壯士的弓已被折斷，衰弱者反而力量倍增。
Nimi bagade gegesu dunu ilia oulali da fili fasisa. Be asaboi dunu da bu gasa fisa.
5 曾享飽飫的，今傭工求食；曾受饑餓的，今無須勞役；不妊的今生了七子，多產者反而生育停頓。
Ha: su hame dawa: dunu da bu ha: beba: le, ha: i manu lama: ne hawa: hamosa. Be ha: su dunu da bu hame ha: sa. Dunuga lai aligime uda da wali mano fesuale lalelegesa. Be mano galusulu uda ea mano huluane da hagia: sa.
Hina Gode da fane legesa amola bu wa: lesisu dawa: E da dunu bogoi sogega asunasisa, amola amo bu sinidigima: ne oule maha. (Sheol h7585)
7 上主使人窮，也使人富；貶抑人，也舉揚人；
E da dunu oda liligi bagade gaguma: ne hamosa, amola oda mae gaguiwane esaloma: ne hamosa. E da oda fonobonesisa amola oda bagalesisa.
8 上主由塵埃中提拔卑賤者，從糞土中高舉貧窮者，使他與王侯同席，承受光榮座位；大地的支柱原屬上主，支柱上奠定了世界。
Hina Gode da hame gagui dunu gulu dabolei dialu, amo gaguia gadolesisa, amola sugui dunu ilia da: i dioi fisima: ne wa: legadolesisa. Ea hamobeba: le, sugui dunu da hina bagade ea mano amoma na: iyado agoane esala amola dunu eno da ilima nodone dawa: digisa. Osobo bagade ea baidafa da Hina Gode Ea: Amo da: iya E da osobo bagade hahamoi.
9 他保護虔誠者的腳步，使惡人在黑暗中滅亡，因為人決不能憑己力獲勝，
Hina Gode da Ema molole fa: no bobogesu dunu ilia esalusu noga: le ouligisa. Be wadela: i hamosu dunu da gasi ganodini alalolesisa. Amaiba: le, dunu da hi gasaga hasalimusa: hame dawa:
10 那與上主敵對的必被粉碎。至高者在天主鳴雷，上主要裁判地極，賜予自己的君王能力，高舉受傅者的冠冕。」
Hina Gode da Ema ha lai dunu huluane wadela: lesimu. Ilia da Ea ougi sia: gugelebe bagade agoane Hebene gadodili dabe nabimu. Hina Gode da osobo bagade fi dunu huluane ilima fofada: mu. E da Ea hina bagade dunu ilima gasa imunu. E da Ea ilegei hina bagade amo hasalima: ne hamomu.”
11 以後厄耳卡納回了辣瑪本家。幼童卻留在厄里大司祭前，奉事上主。
Amalalu, Elega: ina da La: ima moilaiga buhagi. Be goi Sa: miuele da Siailou moilaiga esalu. E da Hina Gode Ea hawa: hamosu, amola gobele salasu dunu Ilai da e ouligisu.
12 厄里的兩個兒子原是無惡不做的人，不懷念上主，
Ilai egefela da wadela: i hamosu dunu. Elea da Hina Gode Ea sia: hamedafa nabasu.
13 也不關心司祭對人民的義務；若有人來殺牲獻祭，到煮祭肉時，司祭的僮僕便來，手持三齒叉，
14 插入鼎裏，鍋裏，甑裏或鑊裏，凡叉上來的，司祭就拿去自用；他們常這樣對待所有到史羅來的以色列人。
Amola sema gobele salasu dunu ilia enoma edegemusa: hamoi, elea da amoma hame fa: no bobogesu. Be amomane dunu da ilia Godema iasu gobele salaloba, amo gebo hu da ladalea, gobele salasu dunu ea hawa: hamosu ilia da misini ofodo gelaba gobei amo da gelaboga guili nasuga gadufili lale, gobele salasu dunu ilia fawane da amo nasu. Isala: ili dunu huluane da Siailou moilaiga gobele salasu ima: ne masu, da amo udigili wamolale nasu hou ba: i.
15 甚或在焚化油脂以前，司祭的僮僕來對獻祭的人說：「把肉給司祭去烤罷! 他不向你要熟肉，他要生肉。」
Amola, hamoma: ne sia: i eno gala da gobele salasu ohe ea sefe ofene fasili, laluma gobesisu. Be amo hamoma: ne sia: i mae dawa: le, gobele salasu hawa: hamosu dunu ela da Isala: ili dunuma amane sia: su, “Gobele salasu dunu da hu gahe hi houma: ne, nama ima. E da sosobenega gobei higamu.”
16 如果人答應說：「先得將油脂焚化，然後你可隨意拿去。」他必答說：「不，應立刻給我；不然，我就來搶。」
Be dunu da dabe bu adole iasea, “Ninia da sema defele, sefe hidadea suli sa: ima: ma, amasea fa: no dia hanai lama!” Be gobele salasu ea hawa: hamosu dunu elea amane sia: su, “Abola! Wahadafa nama ima! Dia amane hame hamosea, na da ni gasa fili logele samogemu.”
17 這兩個少年人在上主前犯的罪極重，因為輕視了獻於上主的祭品。
Goe Ilai egefela wadela: i hou hamosu amo Hina Gode da bagadewane higale ba: i. Bai elea da Hina Godema iasu liligi amo da bai hameyale dawa: beba: le, gugunufinisisu.
18 撒慕爾幼童穿著細麻的「厄弗得，」在上主面前供職。
Wahamusu goihadi Sa: miuele da sema mida: gisa: gisu abula salawane, Hina Gode Ea hawa: hamonanu.
19 他的母親每年給他做一件小外氅，當她同丈夫上來獻年祭時，就給他帶來。
Ode huluane ea: me Ha: na da abula fonobahadi amunanu, amola egoala Godema odegamusu gobele sala ahoabe, amoga abula eagofe Sa: miuelegili gaguli ahoasu.
20 厄里祝福厄耳卡納和他的妻子說：「願上主由這婦人再賞你一個兒子，代替獻給上主的這一個! 」然後他們就回了本鄉。
Amalalu, Ilai da Elega: ina amola iduama Gode Ea Dioba: le nodoma: ne sia: su, amola Elega: inama amane sia: i, “Hina Gode da di amola dia uda alima mano alia Godema i, amo ea sogebi lama: ne, mano eno imunu da defea.” Amalalu Elega: ina amola Ha: nala da ela diasuga bu ahoasu.
21 上主看顧了亞納她懷孕生了三男二女。撒慕爾幼童在上主前漸漸長大。
Hina Gode da Ha: na hahawane dogolegele fidibiba: le, e da dunu mano udiana amola uda mano aduna eno lalelegei. Goihadi Sa: miuele da Hina Gode Ea hawa: hamonana asigilai.
22 厄里已經很老。他聽說他的兩個兒子對眾以色列人所做的一切，和他們與社會幕門旁服役的婦女同睡的事，
Ilai da da: i hamone esalu. E da eso huluane ea mano elea Isala: ili dunuma wadela: le hamobe nabalusu. Elea da uda da Hina Gode Ea abula diasu logo holeiga hawa: hamonanu, amo amola gilisili golale, adole lasu.
23 就對他們說：「你們為什麼作出像我由眾百姓那裏聽來的這些壞事﹖
Amaiba: le, Ilai da ea mano elama amane sia: i, “Abuliba: le alia da wadela: i hou agoane hamosala: ? Dunu huluane ilia da wadela: i hou alia hamobego huluane nama alofele iaha.
24 我兒，不要這樣! 我所聽見的風聲實在不好，你們竟使百姓遠離了上主!
Ada alia: ! Go yolesima! Amo hou Hina Gode Ea fi dunu da sia: sia: dalebe da wadela: idafa.
25 若得罪人，尚有天主審斷；人若得罪上主，有誰為他求情呢﹖」但是他們仍不聽父親的話，因為上主有意使他們喪亡。
Dunu da dunu enoma wadela: le hamosea, Gode da amo dunu gaga: musa: dawa: Be dunu da Hina Godema wadela: le hamosea, nowa da gaga: ma: bela: ?” Be Ilai ea mano elea da eda sia: hame nabasu. Bai Hina Gode da ele fane legemusa: ilegei dagoi.
26 撒慕爾幼童漸漸長大，為上主和人所喜愛。
Be goihadi Sa: miuele da Hina Godema amola dunu enoma hahawane asaboiwane asigilalu.
27 有一位天主的人來到厄里面前對他說：「上主這樣：當你祖先的家人還在埃及法郎家中當奴隸時，我不是再三顯現給他們嗎﹖
Balofede dunu (Gode Sia: Alofesu dunu) da Ilaima Hina Gode Ea adole iasu amane olelei, “Musa: dia aowa Elane amola ea sosogo fi ilia Idibidi hina bagade ea udigili hawa: hamonanoba, Na da Elanema Na hou olelei.
28 我不是從以色列眾支派中，特選了他們作我的司祭，上我的祭壇焚香獻祭，穿「厄弗得」到我面前來，並將以色列子民的火祭祭品全賜給了你的父家嗎﹖
Na da Isala: ili fi ili huluane ba: lalu, Elane ea fi fawane ilia oloda hawa: hamoma: ne, amola gabusiga: manoma ulagima: ne, amola Na hanai dawa: ma: ne Ifode (Bidegi Ga: su) salima: ne, ea fi ilegei. Amola ilia da oloda gobele salasu ha: i manu la: idi lale manusa: , Na da logo doasi dagoi.
29 那麼，你為什麼還要嫉視我所規定的犧牲和素祭呢﹖竟重視你的兒子在我以上，用我的人民以色列所獻的最好的一份，養肥了他們﹖
Na da Na fi ilima ilia Nama gobele salasu amola udigili iasu ima: ne sia: i. Abuliba: le di da dia manoma nodone dawa: lala, be Nama hame dawa: sala: ? Bai ela da ela musu alema: ne, gobele salasu amo Na fi da Nama iaha, amoga hedesi ida: iwane fawane lale naha, amo di da elea logo hame hedofasa.
30 因此，請聽上主以色列天主的斷語：我曾許下，你的家和你的父家要在我面前永遠往來，但是現在，──上主的斷語──決不能如此! 只有那光榮我的，我纔光榮他；那輕視我的，必受輕視。
Na da Isala: ili fi ilia Hina Gode! Na da musa: dia sosogo amola dia fidafa da eso huluane Na gobele salasu hawa: hamonanumu ilegei dagoi. Be Na da waha agoane sia: sa, dia Nama gobele salabe bu hame hamomu. Be wali nowa da Nama nodone dawa: digisia, Na da amo dunuma nodone dawa: digimu. Amola nowa da Na higasea, Na da higamu.
31 時日快到了，那時我要砍下你的臂膊和你父家的臂膊，使你家裏再沒有權威的長者。
Nabima! Na da dia sosogo fi amola dia fidafa amo ganodini goimusu fane lelegemu eso da gadenesa. Amasea, dia fi ganodini dunu afae da esala hame da: i hamomu.
32 以後，你要嫉視我賜與以色列人的一切幸福，可是在你家裏永不會再有權威的長者；
Amola di da da: i diomu, amola Na da Isala: ili fi dunu eno amo Na fidibi ba: sea, di da mudabe ba: mu. Be dia fi amo ganodini dunu afaega da esala hame da: i hamomu.
33 我也不願將你的人由我的祭壇上盡行消滅，致使你的眼目昏花，心神憂傷；但你家中大多數的人要死在人家的刀下。
Be amomane Na da digaga afadafa esaloma: mu, amalu e da Nama gobele salasu dunu esaloma: mu. Be amomane e da si wadela: le amola baligiliwane da: i diomu. Amola dia sosogo fi huluane da se bagade nabawane bogogia: mu.
34 你的兩個兒子曷弗尼和丕乃哈斯所要遭遇的，為你就是個先兆：他們兩人要在同一天死掉。
Dia mano aduna amo Hofenai amola Finia: se ela da ele galu eso afaega bogomu. Amasea, dia da Na sia: i amo da dafawane galebeya dawa: mu.
35 我要為我興起一位忠信的司祭，他要照我的心意行事，我要給他建立一個堅固的家庭，他一生要在我的受傅者前往來。
Na da gobele salasu dunu afae ilegemu. E da eso huluane Nama molole fa: no bobogemu amola Na hanai huluane hamomu. Na da ema egaga fi imunu. Ilia da Na ilegei hina bagade ema noga: le hawa: hamomu.
36 那時，凡你家中所存留的人，必要叩拜他，為得到一點錢或一片餅說：求你容我參與任何一種司祭職務，使我可以糊口。」
Amola digaga fi dunu hame bogoi esala, da amo gobele salasu dunuma muni amola ha: i manu edegemusa: masunu. Amola ilia da ha: i manu lama: ne, gobele salasu dunuma fidima: ne, ha: giwane adole ba: mu.
