撒母耳記上 17
1 培肋舍特人調集了軍隊，準備作戰，集合在猶大，在索苛與阿則卡之間的厄斐斯達明紮了營。
Filisidini dunu da Isala: ili dunuma gegemusa: , Sougou moilai, Yuda soge ganodini, amoga gilisi. Ilia da Sougou moilaigale Asiga moilai bai bagadegale, sogebi dio Ifesida: mine amogai awalia wa: i fi.
2 撒烏耳和以色列人齊集起來，在厄拉谷紮了營，擺陣準備迎擊培肋舍特人。
Solo amola Isala: ili dunu da mogodigili asili, Ila fago amogai awalia asi wa: i fi. Amogai ilia da Filisidini dunuma gegemusa: momagei.
3 培肋舍特人站在這邊一座山上，以色列人站在那邊一座山上，中間隔著山谷。
Filisidini dunu ilia da na: iyado goaga dadalele aliligi amola Isala: ili dunu ilia da la: idi goa amoga dadalei. Ili dogoa amogai da hano fago dialu.
4 從培肋舍特人陣地中走出一個挑戰的人，名叫哥肋雅，是加特人，身高六肘又一柞，
Dunu ea dio amo Goulaia: de (Ga: de moilai bai bagade fi dunu), e da Filisidini awalia wa: i amogainini misini, Isala: ili dunuma gegemusa: manebe ba: i. E da dunu sedadedafa, 3 mida defei gadenene ba: i.
5 頭帶銅盔，身穿鎧衣，鎧衣的重銅重五千「協刻爾」，
Amola e da balasega hamoi da: igene ga: su ea dioi defei 57 gilougala: me agoane ga: i, amola balasega hamoi habuga figisi.
6 腿裹銅葉，肩插銅槍。
Ea emo gia: ni da balasega hamoi liligi amoga ga: i amola e da balasega hamoi goge agei gisawane ahoanebe ba: i.
7 矛桿像織布機的大軸，矛頭重六百「協刻爾」；有個持盾的人給他開道。
Ea goge agei ea gadugagi defei da abula amunasu masini fanu ea defei amo defele galu, amola goge agei si da gulaga hamoi amo ea dioi defei da7gilogala: me agoane ba: i. Dadi gagui dunu afae da ea da: igene ga: su hamoi gisawane hina midududi ahoanebe ba: i.
8 他站在以色列人的陣地前，喊說：「你們為什麼出來擺陣作戰﹖我不是培肋舍特人嗎﹖你們不是撒烏耳的奴才嗎﹖你們挑選一人，下來同我對敵!
Goulaia: de da amoi aligili, Isala: ili dunuma wele sia: i, “Dilia da gogai adi hamonanebela: ? Abuli ludumusa: dadalebela: ? Na da Filisidini dunu, be dilia da Solo ea udigili hawa: hamosu dunu fawane. Dilia dunu afae nama gegena misa: ne ilegema.”
9 假使他能同我決鬥，殺了我，我們就作你們的奴隸；但是，如果我得勝，殺了他，你們就應服事我們，作我們的奴隸」。
E da na hasalawene medole legesea, ninia da dilia udigili hawa: hamosu dunu esalumu. Be na da e hasalawene medole legesea, dilia da ninia udigili hawa: hamosu dunu esalumu.
10 那培肋舍特人還說：「今天我向以色列罵陣，你們給我個人來，讓我們彼此決鬥」。
Waha na da Isala: ili dadi gagui dunuma gegemusa: lelebe wea. Dilia dunu afae ani dabemusa: misa: ne ilegema.”
11 撒烏耳和全以色列聽見那培肋舍特說的這些話，都非常驚慌害怕。
Solo amola ea dunu ilia da amo sia: nababeba: le, bagadewane beda: gia: i.
12 達味是猶大白冷的一個厄弗辣大人的兒子，那人名叫葉瑟，他有八個兒子。此人在撒烏耳時，已經老了。
Da: ibidi da Yesi ea mano galu. Amola Yesi da Efala: de fi dunu. Ea moilai da Bedeleheme, amo da Yuda soge ganodini. Yesi egefelali da godoane galu. Amola Solo ea Isala: ili ouligibi galu, Yesi da da: i hamoi ba: i.
13 葉瑟的三個大兒已跟撒烏耳出征作戰；從軍的三個兒子：長子叫厄里雅布，次子名叫阿彼納達布，三子名叫沙瑪。
Ea magobo mano udiana da Solo ili galu gegena asi. Ea magobo mano da Ilaia: be. Amo baligia da Abinada: be amola amo baligia da Siama.
14 達味最小，三個年長的已跟撒烏耳出征。
Da: ibidi da ufidafa mano galu, be yolalali udiana da Sololali esalu.
15 達味有時服侍撒烏耳，有時離開，回白冷放父親的羊。
Da: ibidi da ili yolesili, Bedelehemega eda ea sibi mano fofoia ouligila afufulalusu.
16 那培肋舍特人早晨晚上常出來挑戰，一連四十天之久。
Goulaia: de da Isala: ili dunuma eso huluane hahabe amola daeya gebewane gegena afufulala eso 40 agoane baligi.
17 葉瑟對他的兒子達味說：「你給你哥哥們帶去這一「厄法」炒麥和十個餅，快往營裏給你哥哥們送去。
Ha afaega Yesi da Da: ibidima amane sia: i, “Di da widi ha: i manu egegele gobei dabaga sali ea dioi defei10 gilougala: me amola agi ga: gi gobei nabuane agoane, go gaguli hedolo diolalalima awalia fi diasua masa.
18 將這十塊奶餅送給千夫長．然後看望你的哥哥們是否平安，並把他們的薪俸帶回來。
Amola dodo maga: mega hamoi gou nabuane gala, amo dadi gagui ouligisu dunuma ima: ne gaguli masa. Diolalali ilia hamonanebe hou ba: lu, ilia hamonanebe hou na dawa: digima: ne, liligi nama gaguli misa.
19 他們與撒烏耳和全以色列人都在厄拉谷，同培肋舍特人作戰」。
Isala: ili hina bagade Solo, yolalali amola eno Isala: ili dunu huluane ilia da Ila fago amo gudu Filisidini dunu bisili gegenana.”
20 達味清早起來，把羊群托給一個看羊的人，就照他父親葉瑟吩咐的起身去了。他來到營中時，軍隊正出來擺陣，喊著衝鋒的口號。
Da: ibidi da golale, hahabedafa wa: legadole, sibi enoga ouligima: ne yolesilalu, Yesi ea sia: i defele, ha: i manu adoi amo gaguli asi. E da Isala: ili awali fia amogai doaga: loba, Isala: ili dadi gagui hulududusa gegena ahoanebe ba: i.
21 以色列人和培肋舍特人列陣相對。
Isala: ili dadi gagui dunu amola Filisidini dadi gagui dunu ilia da gegemusa: , soge lale gagale, sisima: sodole lelefulubi ba: i.
22 達味把自己的行囊交給一個看守輜重兵的1 內，跑入陣內，向他的哥哥們問安。
Da: ibidi da ha: i manu gagui, amo ha: i manu ouligisu ilima iasilalu, gegesu alalo da: iya gusu hehenane asili, yolalali defea esalabela: le naba ba: i.
23 當他和他們談話時，名叫哥肋雅的挑戰者，──加特的培肋舍特人──從培肋舍特人的陣裏上來，說了以所述的話，達味聽見了。
E da ilima sia: nanoba, Goulaia: de da hi musa: amasu amane misini, Isala: ili dunu ema dabemusa: , dunu afae ilegema: ne sia: i. Amola, amo sia: Da: ibidi da nabi.
24 所有的以色列人一看見那人，都非常害怕，便由他面前逃避了。
Isala: ili dunu da Goulaia: de ba: beba: le, beda: ga hobeale afia: i.
25 那時有個以色列人宣佈說：「你們看見了上來的這人嗎﹖這人上來是辱罵以色列。若有人把他殺死，君王要賜給他許多財富，將自己是女兒嫁給他為妻，並使他的父家在以色列內豁免繳稅」。
Ilia da ilisu amane adosa: i, “Ema ba: ma! Ea dabemusa: sia: amo nabima! Hina Solo da nowa dunu Goulaia: de goma medole legesea, amogili bidi bagade imunusa: ilegei diala. Amola e da amo dunuma idiwi imunu, amola ea eda ea fi dunuma su (‘da: gisi’) hame edegemu.”
26 達味問站在他旁邊的人說：「殺死這培肋舍特人，給以色列雪恥的人得什麼賞﹖這未受割損培肋舍特人是誰﹖他竟敢辱罵永生天主的軍旅! 」
Da: ibidi da dunu e gadenene lelu ilima adole ba: i, “Nowa dunu da amo Filisidini dunu fane legele, Isala: ili dunu ilia gogosiasu we fadegalesisia, adi bidi lama: bela: ? Amo Filisidini dunu da Gode Ea hou hamedafa dawa: E da abuliba: le Esalebe Gode Ea dadi gagui wa: i ilima hasalimusa: sia: sala: ?”
27 人就把上邊那些話告訴他說：「殺死這人的，要得這樣這樣的報酬」。
Amalalu, ilia da ema nowa dunu da Goulaia: de fane legesea, bidi lamu amo adodole i.
28 他的大哥厄里雅布一聽見達味對那些人所說的話，便對達味大發憤怒說：「你為什麼下來﹖你在曠野中放的那幾隻羊，託給了誰﹖我知道你驕傲，心中不懷好意；你下來只是要看作戰」。
Ilaia: be, Da: ibidi eaola magobo da Da: ibidi eno dunuma sia: dalebe nabi. E da Da: ibidima ougili amane sia: i, “Di da goega: i adi hamonanebela: ? Dia sibi hisu wadela: ia lelefulubi amo nowa da ouligisala: ? Di da sia: lelesu mano agoai! Di da gegebe ba: musa: fawane misi!”
29 達味回答說：「我究竟作的什麼不對﹖連句話也不能說嗎﹖」
Da: ibidi da amane sia: i, “Na da waha adi hamobela: ? Na da adole ba: su hame adole ba: mu galula: ?”
30 達味就離開那裏，到了另一處，又問了同樣的事，人回答的話也和先前一樣。
E da dunu enoma ba: leganone, ea musa: sia: i defele adole ba: i. Amola dunu huluane e da ilima adole ba: loba, ilia da musa: nabi sia: i amo defele ema bu adole i.
31 有人聽見了達味說的話，就去報告給撒烏耳；撒烏耳就命他前來。
Dunu oda ilia da Da: ibidi ea sia: i nabalu, Soloma adoi. Solo da Da: ibidi ema misa: ne sia: si.
32 達味對撒烏耳說：「請我主不必為那人而沮喪，你僕人要去同這培肋舍特人決鬥」。
Da: ibidi da Soloma amane sia: i, “Hina noga: i bagade! Dunu da amo Filisidini dunuba: le beda: mu da defea hame. Na da ema gegena masunu.”
33 撒烏耳對達味說：「你不能去對抗這培肋舍特人，同他決鬥，因為你還年輕，而他自幼便是習於戰鬥的人」。
Solo bu adole i, “Hame amamu! Dia da ema habodane gegema: bela: ? Di da goi fonobahadidafa. Be e da musa: ganini dadi gagui dunu esalusu.”
34 達味回答撒烏耳說：「你的僕人是為他父親牧羊的人，幾時有獅子或狗熊闖來，由羊群中奪去一隻羊，
Da: ibidi da amane sia: i, “Hina noga: i bagade! Na da nada ea sibi ouligilala. Laione wa: me o bea wa: me da na sibi mano mini ahoa,
35 我就追上去，打死牠，從牠口中救出那隻來；假使獅子起來撲我，我就抓住牠的鬚，將牠打死。
na da fa: no bobogele asili, doagala: le, amola sibi mano amo samogesa. Amola laione wa: me o bea da na doagala: sea, na da ea galogoa gaguli fane legesa.
36 你的你的僕人連獅子帶狗熊都打死了，這未受割損的培肋舍特人也不過像其中的一個，因為他竟敢辱罵永生天主的軍旅」。
Na da laione wa: me amola bea wa: me fane legesu dawa: Amola na da amanewane amo Gode Ea hou higa: i Filisidini dunu (e da Esalebe Godedafa Ea dadi gagui wa: i amo hasalimusa: halale sia: sa) amo defele fane legemu.
37 達味又接著說：「由獅子和狗熊中拯救我的上主，也必從這培肋舍特人手中拯救我」。撒烏耳對達味說：「去吧! 望上主與你同在! 」
Hina Gode da na laione wa: me amola bea wa: me amo na fasa: besa: le noga: le gaga: i. Amaiba: le, e da na Filisidini dunu amo ea fasa: besa: le amanewane gaga: mu.” Solo da amane sia: i, “Amai galea defea! Masa! Hina Gode ali masunu da defea.”
38 撒烏耳給達味穿上自己的武裝，給他頭上帶上銅盔，身上穿上鎧甲，
Solo da hina da: igene ga: su salasu amo gigisa: le, Da: ibidi ea ga: ma: ne i. E da balasega hamoi habuga Da: ibidi ea dialuma da: iya figisi.
39 又在鎧甲上偑上自己的刀。達味試走了兩步，因他沒有穿慣，遂對撒烏耳說：「穿戴這些東西，不能行動，因為先前總沒有穿過」。所以他又將盔甲從身上脫下。
Da: ibidi da Solo ea gegesu gobihei sedade amo lale, sogoha: bisini adoba: le, ahoa ba: i. Be hamedeiba: le, bu gigisa: le fasi. Bai e da afae amai hame gaga: suba: le. E da Soloma amane sia: i, “Na da welawane gegemu hame wea. Na da goai hame dawa: digi.” Amaiba: le, e da hulu gigisa: le fasi.
40 達味手裏拿著自己的棍子，在河裏揀了五塊很光滑的石頭，放在牧童隨身所帶的袋子內，即裝石囊內，手內拿著投石器，向那培肋舍特人走去。
E da hi sibi ouligisu galiamo lale gadole, amo gele fofoloi biyale hanoa dialebe lalegadole, hina esaga sali. E da ea ga: muga: dadi gaguli, Goulaia: dema gagadenena heda: i.
41 那培肋舍特人也大搖大擺走近了達味，給他持盾的走在他開路。
Filisidini dunu da muni Da: ibidima gagadenena manebe ba: i, amola ea da: igene ga: su gagusu dunu da bisili ahoanebe ba: i. E da gebewane gagadenena manu.
42 那培肋舍特人瞪眼一看，見了達味，遂看不起他，因達味還很年輕，面色紅潤，眉清目秀。
Goulaia: de da Da: ibidi noga: le ba: loba, e da Da: ibidi higale ba: i. Bai e da goi ayeligi noga: idafa ba: i.
43 那培肋舍特人對達味說：「莫非我是隻狗，你竟拿棍子來對付我﹖」達味回答說：「你比一隻狗還不如! 」那培肋舍特人就指著自己的神詛咒達味，
E Da: ibidima amane sia: i, “Ifa agoega da abulimusa: la: ? Di adi dawa: bela: ? Na da wa: mela: ?” Amola e da Da: ibidima ea ogogosu ‘gode’ ea dioba: le gogosele gagabuli sia: i.
44 且對達味說：「你到我這裏來，我要把你的肉，給空中的飛鳥和田野的走獸吃」。
E da Da: ibidima amane sia: i, “Misa! Na da dia da: i hodo sio amola ohe ilia moma: ne imunu.”
45 達味回答那培肋舍特說：「你仗著刀槍箭戟來對付我，但我是仗著你所淩辱的萬軍的上主，以色列的天主的聖名來對付你。
Da: ibidi da bu adole i, “Di da nama gegesu gobihei sedade, goge agei bagade amola goge agei fonobahadi gagaguli gegena maha. Be na da Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili dadi gagui wa: i amo di da hidale hasalimusa: sia: i, amo Ea Dioba: le dima gegena maha.
46 今天上主定把你交在我手中，我必打死你割下你的頭來；今天我要把你的屍體和培肋舍特軍人的屍體，給空中的飛鳥和田野的走獸吃：這樣：全地都要知道在以色列有天主。
Wali esogawane, Hina Gode da Ea gasaga di na lobo da: iya legela heda: mu. Na da di hasalasimu amola dia dialuma damuni fasimu. Amola na da Filisidini dadi gagui dunu ilia da: i hodo sio fi amola ohe fi ilia moma: ne imunu. Amalalu, osobo bagade fifi asi gala huluane da Isala: ili dunu da Gode galebeya dawa: mu.
47 在埸的眾人也要知道，上主不賴刀槍賜人勝利，戰爭勝負只屬於上主，衪已把你們交我們手中了」。
Amola dunu huluane goeguda: esalebe da Hina Gode da Ea fi gaga: musa: gegesea, gegesu gobihei sedade amola goge agei amoga hame gegesa. E da gegesea, Ea fawane da hasalasa. Amola E da dili huluane ninia lobo da: iya legela heda: mu.”
48 正當那培肋舍特人起身，大搖大擺向達味走來時，達味趕快由陣中跑出來，迎那培肋舍特人；
Goulaia: de da bu Da: ibidima gadenena heda: i, amola Da: ibidi da hedolowane Filisidini gegesu alalo da: iya gusu hehenane ema gegemusa: heda: i.
49 同時伸手，由囊中取出一塊石頭，套在投石器上打過去，正打在那培肋舍特人的額上，石頭穿入額內，那人就跌倒在地上。
E da hina: esa gelaba lobo sa: ili, gele lale gadole, amoga ga: muga: dadi dili Goulaia: dema fisia gusui. Gele da heda: le, Goulaia: de ea odagia ludawene, gasa fili, e da mi guduli gala: la sa: i.
50 如此，達味用投石器和石頭，得勝了那培肋舍特人，打中了他，將他殺死，雖然手無寸鐵。
Amaimo, gegesu gobihei amoga mae gegene, Da: ibidi da hasalawene ga: muga: dadiga gala: le legei.
51 達味遂跑過去，站在培肋舍特人身上，拿起他的刀，從鞘內拔出，殺了他，砍下他的頭。所有培肋舍特人看見他們的英雄死了，就囡散奔逃。
Da: ibidi da ema hehenane gusuli, e da: iya aligila heda: le, Goulaia: de ea gegesu gobihei ea salasu amoga duga: le gadole, Goulaia: de ea dialuma damuni fasili, medole legei. Filisidini dunu da ilia bisilua da bogoi dagoi ba: beba: le, ilia da hobeale afia: i.
52 以色列人和猶大人就起來吶喊，追擊培肋舍特人直到加特關，直到厄刻龍城門。沿沙阿辣因的路上，直到加特和厄刻龍，遍地是培肋舍特人的屍首。
Isala: ili amola Yuda dunu da halale ili se bobogei. Ilia da Filisidini dunu da faiga amola helega logoba: le sidigia: i. Gegesu da misini Sia: iala: ime moilai doaga: mu logoga ahoana, Ga: de moilai bai bagade amola Egelone moilai bai bagadega doaga: i.
53 以色列人追殺培肋舍特人回來，又搶劫了他們的幕。
Isala: ili dunu da Filisidini dunu se bobogelalu misini, Filisidini ilia ha wa: i fisisu liligi huluane halale lidi.
54 以後，達味取了那培肋舍特人的頭，送到耶路撒冷；至於那人的武器，卻放在會幕內。
Da: ibidi da Goulaia: de ea dialuma lale gadole, Yelusaleme moilai bai bagadega gaguli asi. Be Goulaia: de ea gegesu liligi, e da ea abula diasu amo ganodini ligisi.
55 當撒烏耳看見達味去和那培肋舍特人迎戰時，就問統帥阿貝乃爾說：「阿貝乃爾，這少年人是誰的兒子﹖」阿貝乃爾回答說：「大王萬歲，我不知道」。
Solo da Da: ibidi amo Goulaia: dema gegemusa: ahoanebe ba: loba, e da ea dadi gagui ouligisu dunu A: benama amane adole ba: i, “A: bena! Amo da nowa ea manola: ?” A: bena da bu adole i, “Hina noga: idafa! Na da hame dawa: !”
56 君王說：「你查一下，這少年人是誰的兒子﹖」
Solo da amane sia: i, “Amai galea, naba masa!”
57 達味殺死那培肋舍特人回來時，阿貝乃爾帶他去見撒烏耳，他手中還拿著那培肋舍特人的頭。
Amaiba: le, Da: ibidi da Goulaia: de medole legelalu, fisisu amoga buhagisia, A:bena da e Soloma oule asi. Da: ibidi da Goulaia: de ea dialuma gaguli ahoanebe ba: i.
58 撒烏耳問他說：「少年人你是誰的兒子﹖」達味答說：「我是你僕白冷人葉瑟的兒子」。
Solo da ema adole ba: i, “Goi ayeligi dunu! Di da nowa ea manola: ? Da: ibidi da bu adole i, “Na da dia hawa: hamosu dunu, Bedeleheme dunu Yesi amo ea mano wea!”
