撒母耳記上 10
1 撒慕爾拿出油具，把油倒在他頭上，口吻他說：「不是上主給你傅油，立你作他百姓以色列的首領嗎﹖是你要統治上主的百姓，從四周的仇人手中解救百姓。這是上主給你傅油立你為自己產業首領的先兆：
Amalu Sa: miuele da olife susuligi di, amo lale Solo ea dialuma da: iya soga: sili, Solo nonogolalu, amane sia: i, “Hina Gode da Ea fi dunu Isala: ili amo ouligima: ne, di mogili gagale ilegei dagoi. Di da Ea dunu fi ouligili amola ha lai dunuga gegenana hasalasisa: besa: le, noga: le gaga: mu. Amola dia da dafawaneyale dawa: ma: ne, Gode da Ea fi dunu gaga: ma: ne dima ilegei dagoi, amo dawa: digisu olelesu ba: ma.
2 今天你離開我以後，在本雅明邊境辣黑耳的墓旁，正午你會遇見兩個人，他們要對你說：你去找的那些母驢，已找到了。為母驢的事，你父親早已忘懷，現在他卻為你們著急說：為我的兒子我該怎麼辦﹖
Dia da na wali yolesisia, Bediamini soge ganodini, Selesa moilaiga amoi La: isele uli dogoia goi dunu aduna gousa: mu. Elea da dima adomu, dougi dia hogolalu amo da ba: i. Be dia ada da dougi yolei amoga bu hame da: i diosa, be diha fawane da: i diosa, amola e da gebewane di abulibaiyale adole ba: la, ‘Na da na manoma adi hamoma: bela: ?’
3 你從那裏再往前走，來到德波辣的橡樹旁時，要遇見三個上貝特耳去敬禮天主的人：一人牽著三隻小山羊，一人拿著三張餅，一人帶著一皮囊酒。
Di da amoinini ahoana Dabe sogebia sema ifa baia doaga: mu. Amogai dunu udiana da Bedele moilaiga Godema gobele sala afia: lebe ba: mu. Dunu afae e da goudi mano udiana oule manebe ba: mu. Eno amoea da agi gobei udiana agui ba: mu. Amola osoda da gadofo nodomei esa waini hano di nabane aguni manebe ba: mu.
4 他們要向你請安，給你兩張餅，你要從他們手中接過來。
Ilia da dima hahawane yosia: mu amo ilia agi gobei higagale, digili aduna imunu, amasea amo da dia lama.
5 此後，你要往天主的基貝亞去，──在那裏駐有培肋舍特人的官吏，──你一進城，就會遇見一群正從高丘下來的先知，在他們前面有彈弦的、有打鼓的、有吹笛的、有彈琴的、他們正在出神說妙語。
Amalu di da Gode Ea agolo Gibia moilai gadenene amoga asili, Filisidini ilia ha wa: i diasu dialoba amoga doaga: mu. Gibia moilai logo holeiga di da balofede dunu gadigiwane, agoloa gadenene Godema oloda da: iya gobele salalu manebe ba: mu. Ilia da sani baidama, ilibu amola buni fulabosa dusa manebe ba: mu. Ilia da gafosa amola gesami hea: dudalebe ba: mu.
6 這時，上主的神會突然降在你身上，你也要同他們一起出神說妙語；你要變成另一個人。
Hedolole asili, Gode Ea A: silibu Hadigidafa da dia da: i ganodini aligila sa: ili, Ea di ouligimu, amalu di da ilia gafobe amoga madelale gafomu amola dia da: i da afadenei ba: mu.
7 當你遇見這些現象時，你應見機行事，因為天主必與你同在。
Amo liligi dima doaga: sea, Gode Ea dima olelebe ba: sea amanewane hamoma.
8 你要在我以先下到基耳加去；我要下到你那裏去奉獻全燔祭，宰殺和平祭犧牲。你要等候七天，直到我到了你那裏，告訴你當作的事。」
Di da na bisili Giliga: lega masunu. Amoga na da di gousa: le amola gobele salawane sia: ne gadosu hamomu, amola gilisili sia: ne gadosu hamomu. Amogai eso fesuale ouesalu, amasea na misini dima amane hamoma: ne sia: mu.”
9 當他轉身離開撒慕爾時，天主就改變了他的心，那一切先兆在當天都實現了。
Solo da Sa: miuele yolesili masunusa: deligi galoba, Gode da Soloma hou eno i. Amola hou huluane Sa: miuele ea Soloma adoi huluane eso amogala doaga: i.
10 他從那裏來到基貝亞時，果然有一群先知迎面而來，天主的神突然降在他身上，他就在他們中間出神說起妙語來。
Solo amola ea hawa: hamosu dunu ela da Gibiaga doaga: loba, balofede dunu gilisili dialu da e yosia: i. Be Gode Ea A: silibu da ema aliligila sa: iba: le, e da hedolole fasili balofede dunu oda amola bubuiya gamofogolalebe ba: i.
11 凡先前認識他的人，見他同先知們一起出神說妙語，就彼此說：「克士的兒子遭遇了什麼事﹖怎麼，連撒烏耳也列在先知之中﹖」
Dunu amo da musa: Solo dawa: i, ilia da Solo ea hamobe ba: le amola ilisu adole ba: i, “Gisa ea mano goe da abuli hamobela: ? Solo da balofede dunu hamobela: ?”
12 他們中有人回答說：「他們的父親是誰﹖」因此有一句俗話說：「怎麼，連撒烏耳也列在先知中嗎﹖」
Dunu amoi fifilasu da amane adole ba: i, “Ma! Balofede dunu oda goe da nowala: ? Dia dawa: loba da ilia eda da nowala: ?” Amaiba: le, sia: ilia da wali sia: da, “Solo amola da dafawane balofede dunu hamobela: ?” amo sia: da amoga mui.
13 他說完妙語後，就回了家。
Solo da bubuluba gagaousa: lai dagoloba, e da agologa, gobele salasu oloda da: iya amoga gado heda: i.
14 撒烏耳的一個叔父問他和他的僕人說：「你們往那裏去了﹖」撒烏耳回答說：「找母驢去了；我們看沒找著，就到了撒慕爾那裏。」
Solo ea aeyama da Solo amola ea hawa: hamosu dunu ba: beba: le, elama adole ba: i, “Alia da habi lalu?” Solo da dabe adole i, “Ania da dougi hohogola lalu. Ania da dougi hame ba: beba: le, ania da Sa: miuelema ba: la asi.”
15 撒烏耳的叔父向他說：「請你告訴我，撒慕爾給你說了些什麼﹖」
Solo ea aeyama da ema adole ba: i, “Amola e da alima adi sia: be?”
16 撒烏耳回答他叔父說：「他告訴我們，母驢的確已經找到了。」但撒慕爾所說有關立君王的話，撒烏耳卻沒有告訴他。
Solo da bu adole i, “E da anima amane sia: i. Ohe da ba: i dagoi.” Be e da ea aeyamama, Sa: miuele ea Solo da hina bagade dunu hamoma: ma sia: i, amo da ema hame adoi.
17 撒慕爾召集人民來到米茲帕上主面前。
Sa: miuele da dunu huluane Misiba moilaiga Hina Godema gilisima: ne sia: i.
18 對以色列子民說：「上主以色列的天主這樣說：是我領以色列出離了埃及，從埃及人和一切壓迫你們的國家中拯救了你們。
Amalu e da ilima amane sia: i, “Isala: ili ilia Hina Gode da dilima amane sia: sa, ‘Na da dili Idibidi soge ganodini esalu fadegalesi, amola Idibidi dunu ilia dili wadela: lesisa: besa: le, Na da gaga: i dagoi, amola dunu eno fi ilia dili banenesima: ne hamonanu, Na da gaga: i dagoi.
19 然而今天你們拋棄了你們的天主，雖然他從你們一切災難和壓迫中解救了你們，你們卻說：不，你該給我們立一位君王! 現今你們要按照你們的支派和家族到上主面前來。」
Na da dia Gode, Na fawane dilima se nabasu amola gasa bagade hou mabe amoga gaga: su, be wali dili da Na higale amola dilia dilisu hina bagade eno lamusa: Nama adole ba: i. Defeawane, amaiba: le dilia fisili dilia fi afae afae amola sosogo fi afae afae ladili Hina Gode midadi gegedoma.’”
20 撒慕爾就叫以色列眾支派上前來，本雅明支派中了籤；
Amalu, Sa: miuele da sosogo fi huluane gegedola misa: ne sia: i, amalu Hina Gode da Bediamini ea sosogo fi ilegei.
21 他叫本雅明支派按照家族上前來，瑪特黎家族中了籤；他叫瑪特黎家族各個男子上前來，克士的兒子撒烏耳中了籤，大家便尋找他，卻沒有找著。
Amalu, Sa: miuele da Bediamini egaga fi dunu amo fawane ema gasiguda: ma: ne sia: i, amalu Ma: dili ea sosogo fi amo gadili aliagalesi ba: i. Amalu Ma: dili ea sosogo fi dunu ilia bu gasiguda: i, amola Solo, Gisa ea mano da bu gadili aliagai ba: i. Ilia da Solo hohogola lai, be e hame ba: beba: le,
22 他們再求問上主說：「這人到這裏來了沒有﹖」上主回答說：「看，他隱藏在行李中。」
ilia da Hina Godema adole ba: i, “Dunu eno da ganabela: ?” Hina Gode da adole i, “Solo da liligi sagomusa: lidili gala: su diasuha gadili wamoaligisa.”
23 人們就趕快去將他從那裏請出來，他站在百姓當中，高出眾人一肩。
Amalalu, ilia da hehenaia asili, dunu aligi dogoa Solo lelu amo oule misi. Amo ilia ba: loba, e da dunu sedadedafa, ela defele da afae hame ba: i.
24 撒慕爾就向民眾說：「你們看了上主所揀選的嗎﹖在全人民中，沒有一人可與他相比。」眾百姓就歡呼說：「君王萬歲! 」
Sa: miuele da dunu ilima amane sia: i, “Hina Gode Ea lama: ne ilegei dunu amo da goea! Wegai da dunu niniga da e agoai afae hame.” Dunu huluane da wele sia: i, “Hina bagade da mae bogole, sedagawane fifi ahoanumu da defea!”
25 撒慕爾向民眾說明了君王的權利，並寫在書卷上，放在上主面前。然後撒慕爾打發民眾各自回了家。
Sa: miuele da hina bagade ea hawa: hamosu amola eno ouligisu hou bai amo meloa da: iya dedene, sogebi hadigidafa amoga ligisi. Amalu dunu huluane afia: ma: ne sia: i.
26 撒烏耳也回基貝亞本家去了；有些為天主所感動的勇士也跟他去了，
Solo amolawane bu Gibiaga, buhagi. Gasa bagade dunu oda Gode ili dogoga digilisili gasa i dunu amolawane Solo fisili asi.
27 但有些無賴漢卻說：「這人怎能拯救我們﹖」就看不起他，也未給他送禮。
Be dunu oda noga: le hame dadawa: su dunu ilia da amane sia: i, “Dunu goea da ninima adi liligi ida: iwane gala hamoma: bela: ?” Ilia da Soloma higale, igili hahawane udigili iasu liligi afae ema hame gaguli misi.
