列王紀上 9
1 [上主再次顯現]撒羅滿建造完了上主的殿、王宮和他所喜歡建造的一切建築物以後，
Aa ie nifonire’ i Selomò ty fandranjiañe i anjomba’ Iehovày, naho ty anjomba’ i mpanjakay, naho ze fitoloñañe nahafale-troke i Selomò,
2 上主第二次顯現給撒羅滿，像在基貝紅顯現給他一樣。
le niheo amy Selomò fañindroe’e t’Iehovà manahake ty niboaha’e e Gibone añe.
3 上主對他說：「我已應允了你在我面前所行的祈禱和哀求，我也祝聖了你所建築的這殿，將我的名永遠安放在那裏，我的眼和我的心，也將時常留在那裏。
Le hoe t’Iehovà ama’e: Fa tsinanoko i halali’oy naho i sabo nanoe’o amakoy: Fa navaheko ty anjomba namboare’o toy, ie nampijoñeko tsy mbia tsy ho ama’e i añarakoy; vaho ho ama’e nainai’e donia o masokoo naho ty troko.
4 至於你，如果你在我面前行走，像你父親達味那樣行走，心地純樸，公正無私，遵守我所吩咐你的一切，恪守我的法律和點章，
Aa naho ihe ro hañavelo aoloko manahake ty nañaveloa’ i Davide rae’o, an-kavantañan’ arofo, naho an-kavañonañe, manao ze hene nandiliako azo naho mañambeñe o fañèkoo naho o fepèkoo;
5 我必永遠鞏固你在以色列中的王位，照我應許你父親達味所說：你的子孫中，決不缺人坐上以色列的寶座。
le horizako ho nainai’e ty fiambesam-pifehea’o Israele, amy nampitamako i Davide rae’oy, ami’ty hoe: Tsy ho po-ondaty am-piambesa’ Israele eo irehe.
6 但是，如果你們或你們的子孫遠離我，不遵守我給你們頒賜的誡命和律例，而去服侍敬拜別的神，
Fe ke iambohoa’ areo ty fañorihañ’ Ahy, inahareo ndra o ana’ areoo ie tsy mitañe o lilikoo naho o fañèko apoko añatrefa’ areoo, te mone mandifike hitoroñe ‘ndrahare ila’e vaho hitalaho ama’e;
7 我必要將以色列從我賜給他們的地面上除掉，而我為我的名所祝聖的這殿，我也必要棄之不顧，使以色列成為萬民中的話柄和笑談，
le haitoako amy tane natoloko iareoy t’Israele; naho hahifiko tsy ho am-pahaisahako ty anjomba navaheko ho ami’ty añarako toy; le ho razan-drehake t’Israele, fandrabioña’ o kilakila’ ondatio;
8 這殿要成為廢墟，凡從這裏經過的人，都要驚愕嗟歎說：上主為什麼這樣對待了這地和這殿﹖
le akore amy zay ty anjomba miligiligy toy, kanao hilatsà naho hikosiha’ ze hene ondaty miary ama’e, hanao ty hoe: Ino ty nanoe’ Iehovà ami’ty tane toy naho ami’ty anjomba toy?
9 人必回答說：是因為他們離棄了領他們祖先出離埃及的上主，他們的天主，而歸依、崇拜、服侍了別的神，為此，上主使這一切災禍臨到他們的身上。」撒羅滿與希蘭的交易
Le ho toiñeñe ty hoe: amy te nitsambolitio’ iereo t’Iehovà Andrianañahare’ iareo, i nampiavotse o roae’ iareoo an-tane’ Mitsraimey ie nandrambe ‘ndrahare ila’e naho nitalahoa’e vaho nitoroña’e; izay ty nametsaha’ Iehovà am’ iereo o fonga hankàñe zao.
10 撒羅滿費時二十年，纔完成了那兩大殿宇：即上主的殿宇和君王的宮殿。
Aa ie niritse ty roapolo taoñe namboare’ i Selomò i anjomba roe rey, ty anjomba’ Iehovà naho ty anjomba’ i mpanjakay
11 其間提洛王希蘭曾依照撒羅滿的要求，供給了他香柏木、柏木和黃金。此時撒羅滿王便將加里肋亞境內二十座城，送給了希蘭。
(ie natolo’ i Kirame mpanjaka’ i Tsore amy Selomò ze hene mendoraveñe naho kobaiñe naho ze volamena nipaia’e) le natolo’ i Selomò amy Kirame ty rova roa-polo an-tane Galìle ao.
12 希蘭從提洛前來，觀看撒羅滿送給他的城，一見就不滿意，
Niavotse amy Tsore t’i Kirame hañisake o rova natolo’ i Selomò azeo; fe tsy ni-nò’e.
13 說「吾兄，你送給我的這些城，是什麼城﹖」因此直到今日，這些城仍稱為加步耳地。
Le hoe re: Rova ino ze o natolo’o ahiko zao, rahalahiko? Le natao: Tane’ i Kabole izay pake henaneo.
14 希蘭原送給了撒羅滿王一百二十「塔冷通」黃金。建城造船
Volamena zato-tsi-roa-polo ty nampihitrife’ i Kirame amy mpanjakay.
15 此段記載撒羅滿徵夫服役，建造上主的殿、王宮、米羅、耶路撒冷的城牆、哈祚爾、默基多、革則爾、【
Zao ty volilim-pitoloña’ i haba nakare’ i Selomò mpanjakaiy: namboare’e ty anjomba’ Iehovà naho ty anjomba’e, naho i Milo, naho ty kijoli’ Ierosalaime, naho i Katsore naho i Megidòne vaho i Getsere
16 以前，埃及王法郎曾上來，攻取了革則爾，放火燒城，屠殺了城裏的客納罕人，將這城賜給了自己的女兒，撒羅滿的妻子，作為妝奩。
ie fa nionjo-mb’eo t’i Parò mpanjaka’ i Mitsraime, nitavañe i Getsere; finorototo’e añ’ afo naho fonga zinama’e o nte-Kaanane nimoneñe amy rovaio vaho natolo’e ho enta’ i anak’ ampela’e, vali’ i Selomòy.
17 為此撒羅滿重修了革則爾。】下貝特曷龍、
Aa le namboare’ i Selomò ty Getsere naho i Bete-korone ambane
18 巴拉特和境內靠近曠野的塔瑪爾、
naho i Baalate naho i Tadmore an-dratraratra’ i taney;
19 撒羅滿所有的貯貨城、屯車城和養馬城，以及撒羅滿在耶路撒冷，在黎巴嫩，在他管轄的各地內，喜歡建造的一切建築物。
naho ze hene rovam-pihaja’ i Selomò naho o rovan-tsarete’eo naho o rovam-piningi-tsoavala’eo, naho ze nitea’ i Selomò ranjieñe e Ierosalaime naho e Lebanone ao naho an-tanem-pifehea’e iaby.
20 至於不屬於以色列子民的阿摩黎人、赫特人、培黎齊人、希威人和耶步斯人的遺族，
Le o fonga ondaty nisehanga’ o nte-Amoreo, o nte-Keteo, o nte-Perizeo, o nte-Hiveo vaho o nte-Ieboseo; o tsy ana’ Israeleo,
21 就是以色列人子民未能消滅而留在地方上的外族子孫，撒羅滿都徵來充作苦役，直到今天。
o tiri’ iareo nihonkahonka’e amy taneio, o tsy zinama’ o ana’ Israeleoo; ie ty nangala’ i Selomò mpitoroñe amy vili-lohay pake henane.
22 至於以色列子民，他不令他們作苦役，只叫他們服兵役，作朝臣、將帥、軍官、戰車長和騎兵長。
Tsy nangala’ i Selomò habam-pitoroñañe amo ana’ Israeleo fa nanoeñe lahindefo’e, mpitoro’e, roandria’e, mpifehe’e, mpifele-tsarete’e vaho mpiningi-tsoavala’e.
23 管理撒羅滿工程的主任官員，計有五百五十人，他們負責監督作工的人。
Ie o mpiaolo nifehe’ ty fitoloña’ i Selomòo; liman-jato-tsi-limampolo ty nifeleke ondaty nitoloñe amy asaio.
24 法郎的女兒從達味城，搬進撒羅滿為她建造的宮室之後，撒羅滿纔開始建造米羅。
Fe niavotse ty rova’ i Davide ty anak’ ampela’ i Parò mb’ amy anjomba namboara’ i Selomò azey; izay vaho namboare’e ty Milò.
25 撒羅滿每年三次在他建的祭壇上，向上主奉獻全燔祭與和平祭，在上主面前的香壇上焚香；又常修理聖殿。
Intelo ami’ty taoñe ty nañengà’ i Selomò soroñe naho engam-panintsiñañe amy kitrely niranjie’e ho a Iehovày vaho nañembok’ añ’atrefa’ Iehovà. Aa le nifonire’e i anjombay.
26 此後，撒羅滿王又在厄東城，紅海之濱，靠近厄拉特的厄茲雍革貝爾建造船隻。
Le namboare’e firimboñan-tsambo e Etsione-gebere añ’ila’ i Elote añ’ olo’ i riake Menay, an-tane Edome añe.
27 希蘭派遣自己的臣僕，善於航海的船員，與撒羅滿的僕人同船航行，
Nampihitrife’ i Kirame mb’amo sambo’eo o mpitoro’e mpian-dàkañe zatse riakeo, hitraok’ amo mpitoro’ i Selomòo.
28 去了敖非爾，從那裏裝載了四百二十「塔冷通」黃金，運到撒羅滿王那裏。
Le nionjoñe mb’e Ofire añe iereo nangalake volamena talenta efajato-tsi-roapolo ze nandesa’ i areo amy Selomò.
