列王紀上 5
1 提洛王希蘭聽說撒羅滿受傳繼父為王，就派自己的僕人去見撒羅滿，因為希蘭一生常是達味的好友。
Daia moilai bai bagade hina bagade Haila: me da eso huluane Da: ibidi ela dogolegei galusu. E da Soloumane ea eda Da: ibidi bagia hina bagade hou lai amo nababeba: le, e da ema sia: alofele iasu dunu asunasi.
2 撒羅滿也派人去見希蘭說﹕「
Soloumane da Haila: mema amane dabe sia: si,
3 你知道我父親達味因了四周的戰爭，在上主沒有將敵人置於他腳下以前，不能為上主他的天主的名建造殿宇。
“Di dawa: , Na ada Da: ibidi da mae fisili, ha lai fi dunu la: ididili, la: ididili ilima gegenanu. Hina Gode da ea ha lai dunu huluanema hasalasimusa: hamoi. Be bagadewane gegeiba: le, e da ea Hina Godema nodone sia: ne gadomusa: Debolo diasu gagumu hamedei ba: i.
4 但是現在，上主我的天主使我四周太平，沒有仇敵，也沒有災禍。
Be waha na Hina Gode da na soge alalo ganodini fi ilima olofosu i dagoi. Na da nama ha lai hame amola dunu fi enoga nama doagala: le gegemu da hame gala.
5 所以我決意要為上主我天主的名建造殿宇，一如上主對握父親曾說過﹕你的兒子，即我使他繼你坐你寶座的那一位，要為我的名建造殿宇。
Hina Gode da na ada Da: ibidima amane ilegei, ‘Na da diagofe di bagia hina bagade ilegei. Ea da Nagili Debolo diasu gagumu.’ Amola waha na da amo Hina Godema nodone sia: ne gadosu Debolo diasu gagumusa: dawa:
6 所以現在，請你吩咐人從黎巴嫩給我砍伐香柏木，我的僕人會與你的僕人一起工作，我必照你所說定的，把你僕人的工資全交給你，因為你知道在我們中間，沒有像漆冬人那樣善於砍伐樹木的。」
Amaiba: le, dia hawa: hamosu dunu amo Lebanone sogega dolo ifa abusa: ne asunasima. Na dunu da ili bisili hawa: hamoma: mu, amola di da adi bidi adosea, na da dia hawa: hamosu dunuma imunu. Dia da noga: le dawa: Na dunu da dia dunu ilia ifa abusa: su dawa: , amo defele hame dawa:
7 希蘭聽了撒羅滿的話，非常高興說﹕「上主今日應受讚美，因為他賜給了達味一個有智慧的兒子，統治這個強大的民族。」
Haila: me da Soloumane ea sia: i nababeba: le, hahawane bagade ba: i. E amane sia: i, “Wali eso, Hina Godema nodoma! Bai E da Da: ibidima e bagia Isala: ili fi noga: idafa amo ouligima: ne, bagade dawa: su egefema i dagoi.
8 希蘭遂派人去見撒羅滿說﹕「你派人來向我說的話，我都聽到了﹔至於香柏木和柏木，我必全照你的心願去做。
Amalalu, Haila: me da Soloumanema amane sia: sia: si, “Na da dia sia: sia: si amo nabi dagoi. Na da dia adole ba: i amo hamomusa: momagei dagoi. Na da dolo ifa amola ‘baine’ ifa digili imunu.
9 我僕人把這些木料從黎巴嫩運下海中，編成木筏，由海上轉運到你給我指定的地方，我在那裏拆開，你在那裏接收﹔但是，你也要成全我的心願，拿食糧來供應我的宮廷。」
Na hawa: hamosu dunu da Lebanone sogeganini ifa lale, hano wayabo bagade amo gudu hiougilala dafia: le, simi amunawene, amalu hanoba: le sua: sa sa: ili, hano bega: sogebi amo di da ilegesea, amogawi doaga: mu. Amogawi, na dunu ilia da simi fadegale, dia dunu ilia da amo ifa ouligimu. Diawane, na dunu iligili ha: i manu sagoma.”
10 希蘭於是全照撒羅滿的要求，供給他香柏木和柏木，
Amaiba: le, Haila: me da Soloumanema ea hanai defele, dolo amola ‘baine’ ifa abusa: le i.
11 撒羅滿則供給希蘭麥子兩萬「苛爾，」純油二十「苛爾，」作為他宮廷的食糧。撒羅滿年年這樣供應希蘭。
Amola Soloumane da widi gala: ine 1,000 ‘dane’ agoane (dioi baligidafa) amola olife susuligi noga: idafa 400,000 lida agoane, Haila: me ea hawa: hamosu dunu ili moma: ne, Haila: mema i.
12 上主依照所許的，賜給了撒羅滿智慧﹔希蘭與撒羅滿之間，彼此和好，二人相互訂立了盟約。徵調工人
Hina Gode da Ea hamomusa: ilegei amo mae gogolele dialu, amo Soloumanema bagade dawa: su i. Haila: me amola Soloumane ela da olofole hahawane esalu. Ela da fefedele nasu hamoi.
13 撒羅滿王由全以色列中，徵人服役，共徵調了三萬﹔
Hina bagade Soloumane da gasa fili, Isala: ili soge huluane amoga udigili hawa: hamosu dunu 30,000 agoane hawa: hamoma: ne sesei.
14 每月輪流派一萬人上黎巴嫩山﹕一個月在黎巴嫩山，兩個月留在家中﹔由阿多蘭監督勞工。
E da A: dounaila: mema amo udigili hawa: hamosu dunu ouligima: ne ilegei. E da amo 30,000 dunu udiana 10,000 agoane momogi. Amo mogi udiana afae afae da Lebanone sogega esalea, oubi afae uduli, bu Isala: ili sogega oubi aduna esalomusa: buhagisu.
15 撒羅滿有七萬搬運重物的工人，有八萬在山上工作的石匠﹔
Amola Soloumane da 80,000 dunu enowane agolo sogega magufu damusu hawa: hamoma: ne asunasi. Amola dunu eno 70,000 agoane ilia da amo magufu damui gisima: ne asunasi.
16 此外，還有三千三百監管工作的頭目，指揮人民工作。
Amola ilia hawa: hamosu amo ouligima: ne, e da sesesu dunu3,300 agoane asunasi.
17 君王吩咐人開採巨大和貴重的石頭，以鑿好的石頭建築殿宇的基礎。
Hina bagade Soloumane da hamoma: ne sia: beba: le, ilia da Debolo bai fa: musa: , igi bagade noga: idafa hahamoi.
18 撒羅滿和希蘭的工人，以及革巴耳人都開鑿石頭，預備木料和石頭，建造殿宇。
Soloumane amola Haila: me elea hawa: hamosu dunu, amola Giba: le moilai ganodini fi dunu, ilia Debolo diasu gagumusa: , gele amola ifa amola momagele legei.
