< 列王紀上 4 >

1 [撒羅滿的朝臣]撒羅滿王作王統治全以色列。
Kamano ruoth Solomon nobedo ruodh Israel duto.
2 以下是他所有的官吏﹕匝多克的兒子阿匝黎雅作大司祭,
Magi ema ne jodonge madongo: Azaria wuod Zadok jadolo;
3 史沙的兩個兒子厄里曷勒夫和阿希雅作書記,阿希路得的兒子約沙特作御史,
Elihoref kod Ahija yawuot Shisha jogoro; Jehoshafat wuod Ahilud jachan weche.
4 約雅達的兒子貝納雅統率軍隊,【匝多克和厄貝雅塔爾為司祭,】
Benaya wuod Jehoyada jatend jolweny. Zadok kod Abiathar ma jodolo;
5 納堂的兒子阿匝黎雅為太守之長,納堂的兒子匝步得為君王的朋友,
Azaria wuod Nathan ma jatend jodong gwengʼ, Zabud wuod Nathan jadolo kendo jangʼad ni ruoth rieko;
6 阿希沙爾為家宰,阿貝達的兒子阿多尼蘭管理苦役。十二太守
Ahishar ma jatend od ruoth; Adoniram wuod Abda ma jatend tij achune.
7 撒羅滿另立了十二太守管理全以色列,供應君王和王室的食糧;一年之中每人供應一個月。
Solomon bende ne nigi jotelo apar gariyo mane orito pinje manie Israel duto kendo ne choko gik moko ne ruoth kod joge. Moro ka moro kuomgi ne kelo chiemo kuom dwe achiel e higa.
8 他們的名字如下﹕胡爾的兒子.....管理厄弗辣因山地;
Magi e nying-gi: Ben-Hur norito pinje mag gode mag Efraim:
9 德刻爾的兒子...管理瑪卡茲、沙耳賓、貝特舍默士、阿雅隆及貝特哈南;
Ben-Deker norito Makaz; Shalbim, Beth Shemesh kod Elon Bethhanan;
10 赫達布的兒子...管理阿魯波特、索苛及赫斐爾全地;
Ben-Hesed norito Aruboth (Soko kod pinje duto mag Hefer).
11 阿彼納達布的兒子...管理多爾全境,他娶了撒落滿的女兒塔法特為妻;
Ben-Abinadab norito Nafoth Dor (kendo nokendo Tafath ma nyar Solomon).
12 阿希路得的兒子巴阿納,管理塔納客、默基多直到約刻默罕外,以及位於依次勒耳下邊的全貝特商,曾貝特商直到靠近匝爾堂的阿貝耳默曷拉;
Baana wuod Ahilud norito Tanak, gi Megido nyaka Beth Shan duto machiegni gi Zarethan man mwalo mar Jezreel, koa Beth Shan nyaka Abel Mehola man loka mar Jokmeam.
13 革貝爾的兒子...管理辣摩特基肋阿得,和在基肋阿得地的默納協的兒子雅依爾的鄉村;在巴商阿爾哥布地,所有的六十座設有城牆和銅閂的大城市,也歸他管理;
Ben-Geber norito Ramoth Gilead (kod kuonde dak mag Jair wuod Manase man Gilead kaachiel gi piny mar Argob manie Bashan kod mieche madongo piero auchiel molwor gi ohinga motegno kendo nigi lodi mag rangeye mag mula);
14 依多的兒子阿希納達布管理瑪哈納殷;
Ahinadab wuod Ido norito Mahanaim;
15 阿希瑪茲管理納斐塔里,他也娶了撒羅滿的女兒巴色瑪特為妻;
Ahimaz norito Naftali (kendo nokendo Basemath nyar Solomon);
16 胡瑟的兒子巴阿納管理阿協爾和則步隆;
Baana wuod Hushai norito Asher kod Aloth.
17 帕魯亞的兒童約沙特管理依撒加爾;
Jehoshafat wuod Parua norito Isakar;
18 厄拉的兒子史米管理本雅明;
Shimei wuod Ela norito Benjamin;
19 烏黎的兒子革貝爾管理加得,即昔日屬阿摩黎王息紅和巴商王敖格的地區。猶大地區另派太守管理。
Geber wuod Uri norito Gilead (enie piny mane Sihon ruoth jo-Amor kod Og ruodh Bashan ne rito chon). En kende ema ne en jaduongʼ motelone gwengʼno.
20 當時猶大和以色列人數,像海邊的沙粒那麼多;他們有吃有喝,非常快樂。
Oganda jo-Juda gi jo-Israel ne ngʼeny machalo ka kuoyo manie e dho nam; negichiemo, mi negimetho kendo negimor.
21 [撒羅滿的富貴]由大河直至培肋舍特人地和埃及邊界諸王國,都在撒羅滿統治下;撒羅滿一生歲月中,這些王國都向他進貢,表示臣服。
Kendo Solomon nobedo ruodh pinyno duto chakre Aora maduongʼ mar Yufrate nyaka e piny jo-Filistia mochweyo nyaka giko piny Misri. Pinjegi duto ne kelo osuru ni Solomon bende ne gin e bwo lochne ndalo duto.
22 撒羅滿每月所用的食品﹕細麵十「苛爾,」粗麵六十「苛爾;」
Chiemo mane Solomon nwangʼo odiechiengʼ kodiechiengʼ ne romo gunde piero auchiel mag mogo mayom kod gunde mia achiel gi piero ariyo ariyo mag mogo amoga;
23 肥牛十隻,牧放的牛二十隻,羊一百隻;此外還有鹿、羚羊、麃子和肥禽。
rwedhi apar machwe mopongʼ, rwedhi piero ariyo machwe kod rombe gi diek mia achiel kaachiel gi mwanda; ogunde, ring ngawo kod awendo machwe.
24 因為他統治大河西岸全境,從提斐撒到迦薩,大河西岸諸王都屬他權下,於是四鄰邊境都相安無事。
Nimar nobedo gi loch kuom pinjeruodhi duto man yo podho chiengʼ mar Aora maduongʼ chakre Tifsa nyaka Gaza kendo ne en gi kwe gi joma olwore duto.
25 撒羅滿一生歲月中,從丹到貝爾舍巴的猶大和以色列人,都各安居在自己的葡萄樹和無花果樹下。
E ndalo mag ngima mar Solomon Juda gi Israel chakre Dan nyaka Bersheba nodak gi kwe ka ngʼato ka ngʼato tiyo e puothe mar mzabibu kod ngʼope.
26 撒羅滿有四千廄套車的馬,並有一萬二千匹坐騎。
Solomon ne nigi udi alufu piero angʼwen moger ni Farese kod Farese alufu apar gariyo.
27 那些太守每人各按自己的月份,供應撒羅滿王和所有赴撒羅滿王宴席的人,而一無所缺。
Jodong gwengʼno, moro ka moro e dweye ne chiwo ni ruoth Solomon gi welo duto mane oluongo, maonge gimoro amora morem.
28 每人各按所受的命令,將飼養戰馬及駿馬的大麥和草料,送到所指定的地方。撒羅滿的智慧
Bende ngʼato ka ngʼato nokelo Shairi gi lum e kuondegi mag keno ne farese maywa geche kod farese mamoko.
29 天主賜給了撒羅滿絕大的智慧和聰明,心胸寬大,有如海邊的沙灘。
Nyasaye nomiyo Solomon rieko gi ngʼeyo matut moloyo kod winjo ma ok nyalo pimore mana ka kwoyo manie dho nam.
30 撒羅滿的智慧超過所有東方人和埃及人的一切智慧。
Rieko Solomon ne duongʼ moloyo jorieko duto manie yo wuok chiengʼ, bende noduongʼ moloyo rieko duto mag Misri.
31 他比所有的人更有智慧﹕比則辣黑人厄堂,比瑪曷耳的兒子赫曼、加耳苛耳和達爾達都更有智慧﹔他的聲譽傳遍周圍列國。
Noriek moloyo ngʼato angʼata moriwo kata mana Ethan ja-Ezra kendo riek moloyo Heman gi Kalkol kod Darda yawuot Mahol. Kendo humbe nolandore e pinje molwore duto.
32 他說過三千句箴言,作的詩歌有一千五百首。
Nogoyo ngeche alufu adek kendo wende mane owero noromo alufu achiel gi abich.
33 他講論過草木,從黎巴嫩山上長的香柏,到牆上寄生的牛膝草﹔也講論過走獸和飛禽,爬蟲和魚類。
Nowuoyo kuom kit yien kochako gi yiende Sida mag Lebanon nyaka owino magawore e kor udi. Bende nopuonjo ji kuom le kod winy gi le mamol kod rech.
34 為此,萬民和各國的君王,凡聽說撒羅滿智慧的,都來聽他的智慧。準備建築聖殿
Ji moa e pinje duto nobiro mondo owinji rieko Solomon koorgi gi ruodhi mag piny mane osewinjo humb riekone.

< 列王紀上 4 >