列王紀上 4
1 [撒羅滿的朝臣]撒羅滿王作王統治全以色列。
Soloumane da Isala: ili fi huluane ouligilalusu.
2 以下是他所有的官吏﹕匝多克的兒子阿匝黎雅作大司祭，
Amola ea eagene hawa: hamosu dunu bagade da amo: - Gobele salasu ouligisu-A: salaia (Sa: idoge egefe)
3 史沙的兩個兒子厄里曷勒夫和阿希雅作書記，阿希路得的兒子約沙特作御史，
Hina bagade ea dedesu dunu-Elihoulefe amola Ahaidia (ela da Siaisia ea mano) Dedene legei ouligisu dunu-Yihosiafa: de (Ahailade ea mano)
4 約雅達的兒子貝納雅統率軍隊，【匝多克和厄貝雅塔爾為司祭，】
Dadi gagui wa: i ouligisu dunu-Bina: ia (Yihoida egefe) Gobele Salasu dunu-Sa: idoge amola A: baia: da
5 納堂的兒子阿匝黎雅為太守之長，納堂的兒子匝步得為君王的朋友，
Soge afae afae ouligisu dunu ilia bai ouligisu dunu-A: salaia (Na: ida: ne ea egefe) Hina bagade fada: i sia: fidisu dunu-gobele salasu dunu Sa: iba: de (Na: ida: ne ea egefe)
6 阿希沙爾為家宰，阿貝達的兒子阿多尼蘭管理苦役。十二太守
Hina bagade diasu hawa: hamosu dunu ilia ouligisu dunu-Ahaisia Udigili hawa: hamosu dunu ilia ouligisu dunu-A: dounaila: me (A: bada egefe)
7 撒羅滿另立了十二太守管理全以色列，供應君王和王室的食糧；一年之中每人供應一個月。
Soloumane da Isala: ili soge ganodini, sogebi ouligisu bai dunu fagoyale gala amo ilegei. Ilia hawa: hamosu da afae afae ode huluane ganodini, ilia oubi afaega hina bagade amola ea diasua esalebe dunu ilima ha: i manu, amo ilia dunu fi amoga lale iasu.
8 他們的名字如下﹕胡爾的兒子.....管理厄弗辣因山地；
Amo sogebi bai ouligisu dunu fagoyale amola ilia ouligi sogebi bai dio da haguduga dedei. Ouligisu Dunu Sogebi Bai Benehe - Ifala: ime agolo soge
9 德刻爾的兒子...管理瑪卡茲、沙耳賓、貝特舍默士、阿雅隆及貝特哈南；
Benedege - Ma: iga: se, Sia: ilibimi, Bede Simese, Ilone amola Bede Ha: ila: ne (huluane da moilai bai bagade).
10 赫達布的兒子...管理阿魯波特、索苛及赫斐爾全地；
Benehisidi - Alubode amola Sougo (moilai bai bagade) amola Hife soge huluane.
11 阿彼納達布的兒子...管理多爾全境，他娶了撒落滿的女兒塔法特為妻；
Benabinada: be (e da Soloumane ea uda mano Da: ifa: de lai dagoi) - Do soge huluane.
12 阿希路得的兒子巴阿納，管理塔納客、默基多直到約刻默罕外，以及位於依次勒耳下邊的全貝特商，曾貝特商直到靠近匝爾堂的阿貝耳默曷拉；
Ba: iana (Ahailade egefe) - Da: ianage amola Megidou (moilale gagai bai bagade), Amola soge huluane amo da Bedesia: ne soge amola Sa: leda: ne moilaigadenene galu. Amo soge da Yeseliele moilai bai bagadega ga (south) asili, A:ibele Mihoula amola Yogomia: ime moilale gagai bai bagadega doaga: i.
13 革貝爾的兒子...管理辣摩特基肋阿得，和在基肋阿得地的默納協的兒子雅依爾的鄉村；在巴商阿爾哥布地，所有的六十座設有城牆和銅閂的大城市，也歸他管理；
Benegiba - La: imode moilai bai bagade (Gilia: de soge ganodini) amola moilai Gilia: de soge ganodini amo Ya: ie fi da gagui. (Ya: ie da Ma: na: se ea fi). Amola moilai huluane Agobe sogebi (Ba: isia: ne soge ganodini) amo ganodini e ouligi. Ea ouligibi huluane da moilai bagade 60 agoane. Ilia da gasa bagade gagili sali amola ilia logo ga: su da balasega hamoi galiamo agoai liligi amoga ga: i.
14 依多的兒子阿希納達布管理瑪哈納殷；
Ahinada: be (Idou egefe) - Ma: ihana: ime soge
15 阿希瑪茲管理納斐塔里，他也娶了撒羅滿的女兒巴色瑪特為妻；
Ahima: ia: se (e da Soloumane uda mano eno amo Ba: sema: de lai) - Na: fadalai soge
16 胡瑟的兒子巴阿納管理阿協爾和則步隆；
Ba: iana (Hiusiai egefe) - A: sie soge amola Bialode moilai
17 帕魯亞的兒童約沙特管理依撒加爾；
Yihosiafa: de (Balua egefe) - Isaga soge
18 厄拉的兒子史米管理本雅明；
Simiai (Ila egefe) - Bediamini soge
19 烏黎的兒子革貝爾管理加得，即昔日屬阿摩黎王息紅和巴商王敖格的地區。猶大地區另派太守管理。
Giba (Ulai egefe) - Gilia: de soge (musa: A:moulaide hina bagade Saihone amola Ba: isia: ne hina bagade Ogo da Gilia: de soge ouligisu) Amo dunu fagoyale gala afae afae da Isala: ili sogebi bai huluane ouligisu. Amola ilia da ouligisudafa hina dunu afae eno gala. E da Isala: ili soge huluane ouligi.
20 當時猶大和以色列人數，像海邊的沙粒那麼多；他們有吃有喝，非常快樂。
Yuda amola Isala: ili dunu ilia idi da sa: iboso gasei amo hano wayabo bagade bega: gala amo idi defele ba: su. Ilia da ha: i manu amola hano hahawane nanu, hahawane esalu.
21 [撒羅滿的富貴]由大河直至培肋舍特人地和埃及邊界諸王國，都在撒羅滿統治下；撒羅滿一生歲月中，這些王國都向他進貢，表示臣服。
Soloumane ea ouligisu ganodini, eno fi amo da Iufala: idisi Hano bega: asili Filisidini soge amola Idibidi alalo amoga doaga: le, amo fi huluane Soloumane da ouligi. Ilia da ema su ianu, ea esalusu huluane ganodini, ea sia: nabawane hamosu.
22 撒羅滿每月所用的食品﹕細麵十「苛爾，」粗麵六十「苛爾；」
23 肥牛十隻，牧放的牛二十隻，羊一百隻；此外還有鹿、羚羊、麃子和肥禽。
Eso huluane, eso afae afae amoga, Soloumane da ea diasua esalebe dunu ilia moma: ne, hagudu dedei liligi lai: - noga: idafa falaua- 5,000 lida agoane, gala: ine goudai-10,000 lida agoane, bulamagau (amo ilia da diasu ganodini alema: ne ha: i manu iasu)- 10, bulamagau amo da gisi bugi nana alei-20, sibi-100, amola ‘dia’ ohe, ‘gasele’, ‘lobage’ amola ‘gagala’.
24 因為他統治大河西岸全境，從提斐撒到迦薩，大河西岸諸王都屬他權下，於是四鄰邊境都相安無事。
Soloumane da soge huluane amo da Iufala: idisi Hano guma: dini gala amo huluane ouligi. Ea soge da Difisa (hano degesu) amogainini guma: dini asili Ga: isa moilai bai bagadega doaga: i. Hina bagade huluane Iufala: idisi Hano amo guma: dini esalu da eha esalu. E amola ea na: iyado fi da olofole esalu.
25 撒羅滿一生歲月中，從丹到貝爾舍巴的猶大和以色列人，都各安居在自己的葡萄樹和無花果樹下。
E da esaloba, dunu fi huluane Yuda soge amola Isala: ili soge amo ganodini esalu da gaga: iba: le, hahawane esalu. Sosogo fi higagale da ilila: waini efe amola figi ifa defe gagai.
26 撒羅滿有四千廄套車的馬，並有一萬二千匹坐騎。
Soloumane da ‘sa: liode’ hosi ilia sesei 40,000 agoane galu, amola dadi gagui dunu ilia fila heda: ma: ne hosi 12,000 agoane galu.
27 那些太守每人各按自己的月份，供應撒羅滿王和所有赴撒羅滿王宴席的人，而一無所缺。
Ea sogebi bai ouligisu dunu fagoyale da higagale ea oubi ilegei amoga hina bagade amoma ha: i manu, e amola dunu huluane ea diasua esala defele moma: ne, ema i.
28 每人各按所受的命令，將飼養戰馬及駿馬的大麥和草料，送到所指定的地方。撒羅滿的智慧
Amola sogebi bai ouligisu dunu ilia da higagale, bali gala: ine amola gisi ilima ilegei defele, ‘sa: liode’ hosi amola hiougisu ohe ilia moma: ne iasu.
29 天主賜給了撒羅滿絕大的智慧和聰明，心胸寬大，有如海邊的沙灘。
Gode da Soloumanema asigi dawa: su bagadedafa amola ea dogo ganodini dawa: su bagade i. Ea asigi dawa: su da defemu hamedei ba: i.
30 撒羅滿的智慧超過所有東方人和埃及人的一切智慧。
Soloumane ea asigi dawa: su da bagadedafaba: le, gusudili bagade dawa: su dunu amola Idibidi bagade dawa: su dunu ilia dawa: su baligi dagoi.
31 他比所有的人更有智慧﹕比則辣黑人厄堂，比瑪曷耳的兒子赫曼、加耳苛耳和達爾達都更有智慧﹔他的聲譽傳遍周圍列國。
Ea asigi dawa: su da dunu huluanedafa ilia asigi dawa: su amo baligi dagoi. Ea asigi dawa: su da Ida: ne (Eselahaide dunu) amola Ma: ihole egefelali (Hima: ne, Galagole amola Dada: ), amo dunu huluane ilia asigi dawa: su baligi dagoi. Dunu huluane e beba: le fifi asi da ea bagade dawa: su hou amo lalaba asi.
32 他說過三千句箴言，作的詩歌有一千五百首。
E da malasu sia: 3,000 agoane hahamoi amola gesami 1,000 agoane baligili hahamoi.
33 他講論過草木，從黎巴嫩山上長的香柏，到牆上寄生的牛膝草﹔也講論過走獸和飛禽，爬蟲和魚類。
E da ifa amola ifalabo amoma gogosele sia: asi. E da Lebanone dolo ifa amola ‘hisobe’ amo da dobeaba: le heda: i amo ea hou gogosele sisa: asi. E da ohe fi, sio fi, hanome, goma: , sania enoenoi amola menabo fi huluane ilia hou gogosele sisa: asi.
34 為此，萬民和各國的君王，凡聽說撒羅滿智慧的，都來聽他的智慧。準備建築聖殿
Osobo bagade hina bagade ilia da ea hina bagade hou nababeba: le, amo sia: naba masa: ne, dunu ema asunasisi.
