列王紀上 21
1 [葡萄園的風波]這事以後，依次勒耳人納波特在依次勒耳，靠近撒瑪黎雅王阿哈布的宮殿，有一個葡萄園。
Hina bagade A: iha: be ea diasu (Yeseliele Moilai bai bagade ganodini galu) amo gadenene, waini efe sagai ba: i. Amo waini efe sagasu eda ea dio da Na: ibode.
2 阿哈布對納波特說：「請將你的葡萄園讓給我，我可以用作菜園，因為離我的宮殿很近；我願拿一個更好的葡萄園來與你交換；或者，如果你認為好，我也可以照葡萄園的價值給你錢。」
Eso afaega, A:iha: be da Na: ibodema amane sia: i, “Dia waini efe sagai nama bidi lama. Amo sogebi da na hina bagade diasu gadenene gala. Na da amoga bou sagamu hanai. Na da waini efe sagai eno noga: idafa o dia sagai bidi lasu defele dima imunu.”
3 納波特回答阿哈布說：「上主決不許我將我祖先的產業讓給你! 」
Be Na: ibode da bu adole i, “Na aowalalia waini efe sagai nana da nagili i. Na da amo dima iasea, Hina Gode da hahawane hame ba: mu.”
4 阿哈布由於依次勒耳人納波特對他所說：「我決不將我祖先的產業讓給你」的話，便悶悶不樂地回到宮中，躺在床上，轉過臉去，不肯吃飯。
Na: ibode da ema amane sia: beba: le, A:iha: be da da: i dioi amola ougiwane hi diasua buhagi. E da ea diaheda: su amoga diaheda: le, diasu dobea damana ba: le ganone, ha: i mae nawene, da: i dioiwane dialu.
5 他的妻子依則貝耳來見他，問他說：「你為什麼心裏這樣憂悶，連飯都不肯吃﹖」
Ea uda Yesebele da ema asili, amane adole ba: i, “Di da abuliba: le da: i diobela: ? Abuliba: le di da ha: i hame nabela: ?”
6 阿哈布回答說：「因為我對依次勒耳人納波特說：請將你的葡萄園按現價賣給我，或者如果你願意，我可以拿另一個葡萄園來與你交換；他卻回答說：我決不將我的葡萄園讓給你。」
E bu adole i, “Bai Na: ibode da nama sia: i. Na da ea waini efe sagai ema bidi lama: ne o amo lale, eno sagai ema ima: ne sia: i. Be e da nama hame imunu sia: i.”
7 他的妻室依則貝耳對他說：「你真會統治以色列! 只管起來吃飯，心情愉快，我必將依次勒耳人納波特的葡萄園交給你。」
Yesebele da bu adole i, “Di da hina bagadela: ? Dia olobose da ahoanebe amo yolesili, hahawane ha: i moma. Na da Na: ibode ea waini sagai lale, dima imunu.”
8 依則貝耳便以阿哈布的名義寫了一封信，蓋上君王的印章，送給與納波特同住一城的長老和官紳，
Amalalu, Yesebele da meloa dedene, amoga A: iha: be ea dio dedene, eagene ouligisu dunu amola mimogo dunu ilima iasi.
9 信上寫道：「請你們宣布禁食，叫納波特坐上民眾的首位，
Meloa dedei amoga da amane sia: i ba: i, “Ha: i mae nawene esalumusa: , eso ilegema. Dunu huluane gilisima: ne sia: ne, Na: ibodema nodoma: ne sogebi ema ima.
10 然後再叫兩個流氓坐在他的對面，作證控告他說：納波特辱罵了天主和君王，你們應將他拉出城外，用石頭砸死。」
Dodona: gi dunu aduna lama. Ela da ea odagia diwaneya udidima: ne, elama sia: ma. Ela da e da Godema amola hina bagadema gagabusu aligima: ne hamoi dagoi sia: mu. Amasea, e moilaiga gadili oule asili, igiga medole legema.”
11 那些與納波特同住在一城的長老和官紳，便照依則貝耳吩咐他們的，照她在送給他們的信上所寫的去行：
Eagene ouligisu dunu amola mimogo dunu da Yesebele ea hamoma: ne sia: i defele hamoi.
12 宣布禁食，叫納波特坐上民眾的首位，
Ilia da ha: i mae nawene esalumusa: eso ilegele, dunu huluane gilisima: ne wele sia: ne, Na: ibodema nodoma: ne, sogebi ema i.
13 兩個流氓前來坐在他的對面，當眾作證控告他說：「納波特辱罵了天主和君王。」眾人便將他拉出城外，用石頭砸死了。
Dodona: gi dunu aduna da Na: ibode da Gode amola hina bagade elama gagabusu aligima: ne ilegei, amo sia: beba: le, ilia da Na: ibode, moilaia gadili oule asili, e igiga gala: le medole legei.
14 然後派人告訴依則貝耳說：「納波特已用石頭砸死了。」
Ilia da Yesebelema amane sia: si, “Na: ibode da medole legei dagoi.”
15 依則貝耳聽說納波特已用石頭砸死了，就對阿哈布說：「你起來，去佔領依次勒耳人納波特，先前不肯照現價賣給你的葡萄園，因為納波特已經不在了，已經死了。」
Amo sia: si da Yesebelema doaga: loba, e da A: iha: bema amane sia: i, “Na: ibode da bogoi dagoi. E da ea waini efe sagai dima bidi lamu higa: i galu. Wali di asili, amo udigili lama.”
16 阿哈布一聽說納波特死了，就起身下到依次勒耳人納波特的葡萄園，霸佔了那葡萄園。厄里亞預言天主的懲罰
Hedolowane, A:iha: be da waini efe sagai lamusa: asi.
17 那時，有上主的話傳於提市貝人厄里亞說：「
Amalalu, Hina Gode da Disiabe moilaiga misi balofede dunu Ilaidiama amane sia: i,
18 你起來，下去會晤住在撒瑪黎雅的以色列王阿哈布；看，他現在正在納波特的葡萄園內，他下到那裏去霸佔了那葡萄園。
“Di Samelia hina bagade A: iha: bema masa. E da Na: ibode ea waini efe sagai amo lamusa: esalebe. Di da e amogai ba: mu.
19 你要對他說：上主這樣說：你殺了人，還要霸佔他的產業嗎﹖繼而對他說：上主這樣說：狗在什麼地方，舔了納波特的血，也要在什麼地方舔你的血。」
Ema amane sia: ma, ‘Hina Gode da dima amane sia: sa; Di da Na: ibode medole legelalu, ea sagai huluane lama: bela: ? Amo sogebia, wa: me da Na: ibode ea maga: me helowa: le ebelei dagoi ba: i. Amola amo sogebigadafa amogaiwane, ilia da dia maga: me helowa: mu.’”
20 阿哈布對厄里亞說：「我的對頭，你又找到了我的錯嗎﹖」厄里亞答說：「是，我找到了你的錯，因為你出賣了你自己，去行上主視為惡的事。
A: iha: be da Ilaidia ba: loba, e amane sia: i, “Nama ha lai dunu! Dia da na ba: ila: ?” Ilaidia da amane sia: i, “Ma! Hina Gode da wadela: i hou ba: mu bagade higasa. Be di da wadela: i hou fawane hamomusa: , disu ilegei dagoi.
21 我必要在你身上降災，消滅你的宗族；以色列所有屬於阿哈布的男子無論是自由的或不自由的，一概滅絕。
Amaiba: le, Hina Gode da dima amane sia: sa, ‘Na da gugunufinisisu hou dima imunu. Na da di medole legemu, amola dia sosogo fi ganodini dunumusu huluanedafa medole legemu.
22 我要使你的家像乃巴特的兒子雅洛貝罕的家，又像阿希雅的兒子巴厄沙的家，因為你惹我發怒，使以色列陷於罪惡。
Dia sosogo fi da hina bagade Yelouboua: me (Niba: de egefe), ea sosogo fi defele ba: mu, amola hina bagade Ba: iasia (Ahaidia egefe) ea sosogo fi defele ba: mu. Bai di da Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asiba: le, Na ougi da heda: i dagoi.’
23 至於依則貝耳，上主也預言說：狗要在依則貝耳的田間，吞食依則貝耳。
Amola Hina Gode da Yesebele ema fa: no misunu hou amane olelesa, ‘Ea bogoi da: i hodo amo Yeseliele moilai bai bagade logoa wa: mega na dagoi ba: mu.’
24 凡屬阿哈布的人，死在城中的，要為狗吞食，死在田間的，要為空中的飛鳥啄食。」
Dia sosogo fi afae da moilai ganodini bogosea da wa: mega mai dagoi ba: mu. Amola oda sogebi genebogelaga bogosea, buhibaga na dagoi ba: mu.”
25 實在，從來沒有人像阿哈布一樣，受他的妻子依則貝耳的引誘，這樣出賣自己，行上主視為惡的事。
(Hou amo da Hina Gode wadela: idafa ba: sa, dunu bagohame da hamosu. Be A: iha: be ea wadela: i hamobe da dunu huluanedafa ilia wadela: i hou baligi dagoi ba: i. Ea uda Yesebele da ea wadela: i hou hamoma: ne seseiba: le, e agoane hamoi.
26 他行了最可憎惡的事，歸依了邪神偶像，全像上主從以色列子民前，趕走了阿摩黎人所行的一樣。阿哈布懺悔免罰
E da baligilidafa gogosiasu wadela: i hou hamoi. Musa: Isala: ili dunu da Ga: ina: ne soge lamusa: gusuba: le ahoanoba, Hina Gode da A: moulaide dunu gadili sefasi. Bai A: moulaide dunu da loboga hamoi ogogole ‘gode’ agoaila amoma nodone sia: ne gadoi. Amola A: iha: be da amanewane hamoi.)
27 阿哈布一聽這些話，就撕破自己的衣服，身穿麻衣，禁食，穿著麻衣睡覺，低頭緩步行走。
Ilaidia da sia: nu fisiagaloba, A:iha: be da abula gadelale, gisa: le fasilalu, eboboi abula ga: i. E da ha: i manu hohobole, eboboi abula ga: ne golai, amola da: i diowane odagi hagulasa: ili ahoanu.
28 於是有上主的話傳於提市貝人厄里亞說：「
Hina Gode da Ilaidiama amane sia: i,
29 阿哈布在我面前這樣自卑自賤，你看見了沒有﹖他既然在我面前自卑自賤，在他有生之日，我不降此災禍；但是，到他兒子的日子，我要使這災禍臨於他家。」
“Di da A: iha: be ea Nama asaboi hou ea wali hamoi amo ba: bela: ? E da amane hamobeba: le, Na da e esalea, gugunufinisisu hou hame hamomu. Be egefe ea esalebe esoga, Na da A: iha: be ea sosogo fi ilima gugunufinisisu hou iasimu.”
