列王紀上 15
1 [阿彼雅為猶大王]乃巴特的兒子雅洛貝罕王十八年，阿彼雅登極作猶大王，
Isala: ili fi ilia hina bagade Yelouboua: me da ode18 ouligilalu, Abaidia da Yuda fi ilia hina bagade hamoi.
2 在耶路撒冷作王三年；他母親名叫瑪阿加，是阿貝沙隆的外孫女。
E da ode udiana Yelusaleme moilai bai bagadega esala, Yuda fi ouligilalu. Ea ame da Ma: iaga (A: basolome ea idiwi).
3 阿彼雅作了他父親在他以前所行的一切邪惡；他的心對上主他的天主，不像他祖父達味的那樣誠實。
E da ea ada ea wadela: i hou hamosu defele hamoi. Ea ada aowa Da: ibidi da mae fisili, Hina Godema fa: no bobogelalu. Be e da amo defele hame hamoi.
4 但是，上主他的天主，為了達味的緣故，仍使他在耶路撒冷，有一盞燈，立他的兒子接他的位，並保全耶路撒冷，
Be ea Hina Gode da Da: ibidima asigiba: le, Hina Gode da Abaidiama e bagia Yuda fi ilia hina dunu hamoma: ne amola Yelusaleme ganodini esaloma: ne amola gaga: ma: ne, Abaidiama mano i.
5 因為達味除了赫特人烏黎雅那件事以外，常行了上主視為正義的事，一生歲月從未違背上主所吩咐他的一切。
Hina Gode da agoane hamoi bai Da: ibidi da Ema nodoma: ne hamoi amola Ema Ea hamoma: ne sia: i amoga hame nabasu hou hame hamoi. E da hame nabasu hou afae fawane hamoi. Amo e da Iulaia (Hidaide dunu) ema fawane wadela: le hamoi.
6 【勒哈貝罕與雅洛貝罕之間不斷發生戰事。】
Gegesu mui amo da Lihouboua: me amola Yelouboua: me ela ouligibi ganodini ba: i, amo da Abaidia ea esalusu amo galu gebewane gegenanusu.
7 阿彼雅其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在猶大列王實錄上。阿彼雅與雅洛貝罕之間，常發生戰事。
Amola Abaidia ea hamonanusu hou huluane da “Yuda hina bagade ilia Hamonanusu Meloa’ amo ganodini dedene legei.
8 阿彼雅與列祖同眠，葬在達味城；他的兒子阿撒繼位為王。阿撒為猶大王
Abaidia da bogobeba: le, Da: ibidi Moilai Bai Bagade amo ganodini uli dogone sali. Amola, egefe A: isa da e bagia, Yuda fi ilia hina bagade hamoi.
9 以色列王雅洛貝罕二十年，阿撒登極作猶大王，
Isala: ili hina bagade Yelouboua: me da ode 20 Isala: ili soge ouligilalu, A:isa da Yuda fi ilia hina bagade hamoi.
10 在耶路撒冷作王四十一年；他的祖母名叫瑪阿加，是阿貝沙隆的外孫女。
E da Yelusaleme moilai bai bagadega esala, ode 41agoanega, Isala: ili fi ouligilalu. Ea aya: da Ma: iga (A: basalome ea idiwi).
11 阿撒行了上主視為正直的事，像他的祖父達味一樣。
A: isa da Hina Gode Ea nodoma: ne, ea aowa Da: ibidi ea hamoi amo defele hamoi.
12 他將為神賣淫的男女由國內除掉，徹去了他祖先所立的一切偶像，
E da Yuda Soge ganodini hina: da: iga bidi lasu uda amola dunu huluane amo da ogogole ‘gode’ loboga hahamoi, ilima nodone sia: ne gadolalu, amo huluane gadili sefafasi. A: isa da ogogole loboga hamoi ‘gode’ ea adalalia hahamoi, amo huluane gadili fadegale fafasi.
13 並廢除了他祖母瑪阿加作太后的權位，因為她給阿舍辣立了可憎惡的柱像；阿撒把她所立的像砍倒，在克德龍谷焚毀。
A: isa da ea aya: Ma: iga (e da ‘uda hina bagade eme’, ilia da sia: su) ea sogebi amo fadegai. Bai Ma: iga da gogosiasu bagade liligi (mano lama: ne ogogole uda ‘gode’, Asila ema sia: ne gadosu-amo agoaila) amo hahamoi. A: isa da amo loboga hamoi liligi amo dadamuni sanawene, Gidalone Fago amoga ulagili sali.
14 只有丘壇沒有廢除；不過阿撒的心一生全屬上主。
A: isa da ogogole ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu sogebi bagohame mugului. Be mogili hame wadela: lesi. Be e da Hina Godema mololewane fa: no bobogelalu.
15 阿撒將他父親所獻的，和他自己所獻的金銀和器皿，都送入上主的殿內。
E da Debolo diasu ganodini, liligi huluane ea ada da Godema ilegele i, amola gouli amola silifa liligi e da hisu Godema ilegele i, amo huluane Debolo diasu ganodini ligisi.
16 阿撒與以色列王巴厄沙之間不斷發生戰爭。
Yuda hina bagade A: isa amola Isala: ili hina bagade Ba: iasia da ela ouligibi amo ganodini, gebewane gegenanusu.
17 以色列王巴厄沙上來進攻猶大，並在辣瑪修築工事，防止人民同猶大王阿撒來往。
Ba: iasia da Yuda soge doagala: le, golili sa: ili, e da Yuda gadili ahoasu logo ga: ma: ne, muni La: ima moilai gagili sali.
18 那時，阿撒將上主殿內和王宮內寶庫中所剩餘的金銀取出，交給他的臣僕，打發他們去見住在大馬士革的阿蘭王，赫則雍的孫子，塔貝黎孟的兒子本哈達得說：「
Amaiba: le, hina bagade A: isa da silifa amola gouli huluane Debolo amola hina bagade diasu amo ganodini hame lai dialebe ba: i, amo lale, ea eagene ouligisu dunu ilia Dama: saga: se moilai, Silia hina bagade Beneha: ida: de (Da: balimone egefe amola Hisione ea aowa) ema imunusa: gaguli masa: ne sia: i. Amola e da ilia ema amane sia: ma: ne sia: si,
19 我與你之間，我父親與你父親之間都立過約；現在我給你送來金銀作為禮品，請你廢除你與以色列王巴厄沙所立的約，使他遠離我! 」
“Ani da anianini, ania adalali defele, dogolegemu da defea. Amo silifa amola gouli da digili hahawane udigili iasu. Wali di amola Isala: ili hina bagade Ba: iasia alialisu gousa: su hamoi amo damuma. Amasea, e da ea dadi gagui dunu na soge ganodini asunasili esala, amo fadegale fasima.”
20 本哈達得聽了阿撒王的話，即刻派自己的軍長去攻打以色列的城市，攻下了依雍、丹、阿貝耳貝瑪阿加、基乃勒特全境和納裴塔里全境。
Hina bagade Beneha: ida: de da A: isa ea sia: i hahawane ba: i. Amaiba: le, e da ea dadi gagui wa: i ouligisu dunu amola dadi gagui dunu ilia Isala: ili moilale gagale fi amo ilima doagala: ma: ne, asunasi. Ilia da Aidione, Da: ne, A:ibele Bede Ma: iga moilale gagai, amola Ga: lili Hano Wayabo beba: le soge amola Na: fadalai soge huluane fefedele lai.
21 巴厄沙一聽說這事，就停止在辣瑪的工事，回到了提爾匝。
Hina bagade Ba: iasia da amo hamoi sia: nababeba: le, La: ima moilai gagili salalu, amo yolesili, Desa moilai bai bagadega asi.
22 於是阿撒王召集全猶大人民，一個也不例外，吩咐他們將巴厄沙修築辣瑪所用的石頭和木料運走；阿撒王用來修建本雅明的革巴和米茲帕。
Amalalu, hina bagade A: isa da Yuda soge ganodini amo dunu huluanedafa da igi amola gele amoga Ba: iasia da La: ima gagili sali, amo gaguli masa: ne sia: si. Amo liligi lale, A:isa da Bediamini soge moilai Giba amola Misiba moilai, amo gagili sali.
23 阿撒其餘的事蹟，關於他的一切偉業和作為，並建造的城防，都記載在猶大列王實錄上。他年老時，患了足疾。
Hou huluane hina bagade A: isa hamoi, ea gesa: i hamonanu amola moilai bai bagade e da gagili sali, amo huluane da “Yuda hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei. Be e da da: i hamobeba: le, e da olobeba: le, emo gasuga: igi.
24 阿撒與列祖同眠，與列祖同葬在他祖父達味城內；他的兒子約沙法特繼位為王。納達布為以色列王
A: isa da bogobeba: le, ilia da e hina bagade uli dogosu sogebi, Da: ibidi Moilai Bai Bagade, amo ganodini dogone sali. Amola egefe Yihosiafa: de e da A: isa e bagia hina bagade hou lai.
25 猶大王阿撒二年，雅洛貝罕的兒子納達布登極作以色列王。他二年作以色列王，
Yuda hina bagade A: isa da ode ageyadu Yuda fi ouligilalu, Na: ida: be (hina bagade Yelouboua: me egefe) e da Isala: ili ouligisu hina bagade hamoi. E da ode aduna ouligilalu.
26 行了上主視為惡的事，走了他父親的路，犯了他父親使以色列陷於罪惡的罪。
E da ea ada ea hou defele, Hina Godema wadela: le hamoi. Amola e da Isala: ili dunu wadela: le hamoma: ne, oule asi.
27 依撒加爾家族，阿希雅的兒子巴厄沙結黨背叛了他，在屬於培肋舍特人的基貝通將他殺死，那時納達布和全以色列人正在圍攻基貝通。
Ba: iasia (Isaga fi dunu amola Ahaidia egefe) e da Na: ida: be medomusa: , sadoga sia: dalu ilegei. Na: ida: be amola ea dadi gagui wa: i, ilia da Filisidini fi moilai bai bagade Gibidonega doagala: loba, Ba: iasia da Na: ida: be medole legei.
28 猶大王阿撒三年，巴厄沙殺了納達布，篡了他的王位。
Amo hou da Yuda hina bagade A: isa ea ouligibi ode osodayale amoga ba: i. Amaiba: le, Ba: iasia da Na: ida: be bagia Yuda hina bagade hamoi.
29 他登極後，立即殺了亞洛貝罕全家；凡屬於雅洛貝罕家中的人，沒有留下一個，都殺絕了：這正應了上主藉他僕人使羅人阿希雅所說的話。
Ha amogalawane, e da muni Yelouboua: me ea sosogo fi medole lelegelalu. Hina Gode da Ea hawa: hamosu balofede dunu Ahaidia (Siailou moilai fi dunu) amo ea lafidili sia: i defele, Yelouboua: me ea sosogo fi dunu huluanedafa da medole legei dagoi ba: i.
30 這是因為亞洛貝罕自己犯的罪和他使以色列犯的罪，激怒了上主，以色列的天主。
Amo hou doaga: i ea bai da Yelouboua: me da Isala: ili Hina Gode ougima: ne, wadela: le bagade hamoi, amola Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asi.
31 納達布其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在以色列列王實錄上。
Na: ida: be ea hamoi huluane da “Isala: ili hina bagade ilia Hamonanusu Meloa” amo ganodini dedene legei.
32 【阿撒與以色列王巴厄沙之間常發生戰事。】巴厄沙為以色列王
Yuda hina bagade A: isa amola Isala: ili hina bagade Ba: iasia ela da elawa ouligisu eso amoga gebewane gegenanusu.
33 猶大王阿撒三年，阿希雅的兒子巴厄沙在提爾匝登極，作全以色列王，在位凡二十四年。
Yuda hina bagade A: isa ea ouligibi ode osodayale ganodini, Ba: iasia (Ahaidia egefe) da Isala: ili ilia hina bagade hamoi. E da Desa amo ganodini esala, ode 24agoane ouligilalu.
34 他行了上主視為惡的事，走了雅洛貝罕所走的路，犯了使以色列陷於罪惡的事。
E da hina bagade Yelouboua: me ea hidadea hamoi defele, Hina Godema wadela: le hamonanu, amola Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asi.
