歷代志上 29
1 [達味勸捐]達味王又對全會眾說：「我的兒子撒羅滿，天主所特天主；
Potom reèe car David svemu zboru: jednoga Solomuna sina mojega izabrao je Gospod, mlado dijete, a ovo je velik posao; jer neæe biti èovjeku taj dvor nego Gospodu Bogu.
2 為此，我竭盡力量為我天主的殿宇，預備了金子作金器，銀子作銀器，銅作銅器，鐵作鐵器，木作木器，且有紅瑪瑙、可鑲嵌的寶石、孔雀石、斑色石、各種玉石，以及很多大理石。
Ja koliko mogoh pripravih za dom Boga svojega zlata za stvari zlatne, srebra za srebrne, mjedi za mjedene, gvožða za gvozdene, i drva za drvene, kamenja onihova, i kamenja za ukivanje, i kamenja za nakit i za vez, i svakojakoga dragoga kamenja, i kamena mramora izobila.
3 此外，因為我愛我天主的殿宇，除了我為建築聖殿所準備的以外，我還將我私蓄的金銀，獻給我天主的殿宇：
I još iz ljubavi k domu Boga svojega, što imam svoga zlata i srebra, osim svega što sam pripravio za dom sveti, dajem i to na dom Boga svojega:
4 就是敖非爾金子三千「塔冷通，」純銀七千「塔冷通，」為包殿內的牆壁；
Tri tisuæe talanata zlata Ofirskoga, i sedam tisuæa talanata èistoga srebra, da se oblože zidovi domovima.
5 金子用來製造金器，銀子用來製造銀器，和匠人所應作的一切巧工。今天誰自願給上主捐獻呢﹖」
Zlato za zlatne stvari, a srebro za srebrne i za svako djelo ruku umjetnièkih. A bi li jošte ko htio dragovoljno što danas priložiti Gospodu?
6 於是各族長、以色列各支派的首領、千夫長、百夫長以及掌管君王勞役的主管，都自願捐獻。
Tada dragovoljno priložiše knezovi domova otaèkih i knezovi plemena Izrailjevijeh i tisuænici i stotinici i knezovi nad poslovima carskim.
7 為了天主殿宇的用途，他們捐獻了五千「塔冷通」金子，一萬「達理克，」一萬「塔冷通」銀子，一暗八千「塔冷通」銅和十萬「塔冷通」鐵。
I dadoše za službu u domu Božijem zlata pet tisuæa talanata i deset tisuæa zlatica, i srebra deset tisuæa talanata, i mjedi osamnaest tisuæa talanata, i gvožða sto tisuæa talanata.
8 凡有寶石的，都交入上主殿內府庫裏，由革爾雄人耶希耳保管。
I kamenja u koga god bijaše svi dadoše u riznicu doma Gospodnjega u ruke Jehila od sinova Girsonovijeh.
9 百姓都因這些人甘願捐獻而高興，因為他們都甘心情願向上主捐獻；達味君王也非常高興。[達味讚頌上主]
I radovaše se narod što dragovoljno prilagahu, jer prilagahu cijelijem srcem Gospodu; i car se David radovaše veoma.
10 達味遂在全會眾面前讚頌上主說：「上主，我們的祖先以色列的天主應受讚美，從永遠直到永遠!
Potom David blagoslovi Gospoda pred svijem zborom, i reèe David: blagosloven si Gospode Bože Izrailja oca našega od vijeka do vijeka.
11 上主! 偉大、能力、榮耀、壯麗和威嚴都歸於你，因為上天下地所有的一切都是你的。上主! 王權屬於你，你應受舉揚為萬有的元首。
Tvoje je, Gospode, velièanstvo i sila i slava i vjeènost i èast, i sve što je na nebu i na zemlji; tvoje je, Gospode, carstvo, i ti si uzvišen svrh svega poglavar;
12 富貴和光榮由你而來，你是一切的主宰；力量和權能在你手中；人強大，人昌盛，都出於你手。
Bogatstvo i slava od tebe je, i ti vladaš svijem, i u tvojoj je ruci moæ i sila, i u tvojoj je ruci uzvisiti i ukrijepiti sve.
13 我們的天主，現在我們稱頌你，讚揚你榮耀的名。
Sada dakle, Bože naš, hvalimo te i slavimo ime tvoje slavno.
14 我算什麼﹖我的百姓又算什麼﹖竟有能力如此甘願捐獻﹖其實一切是由你而來，我們只是將由你手中得來的，再奉獻給你。
Jer ko sam ja i šta je moj narod da bi smo mogli ovoliko prinijeti tebi dragovoljno? jer je od tebe sve, i iz tvojih ruku primivši dasmo ti.
15 我們在你面前是外方人，是旅居作客的，一如我們的祖先；我們在世上的時日有如陰影，不能持久。
Jer smo došljaci pred tobom i gosti kao svi oci naši; dani su naši na zemlji kao sjen i nema stajanja.
16 上主我們的天主! 我們為建築敬拜你聖名的殿宇所預備的這一切財物，都是由你而來，也完全是你的。
Gospode Bože naš, sve ovo blago što ti pripravismo za graðenje doma imenu tvojemu svetome, iz tvoje je ruke, i sve je tvoje.
17 我的天主! 我知道你考驗人心，你喜愛正直，我即以正直的心自願獻上這一切，並且我現在很喜歡看見你在這裏的百姓，都自願向你捐獻。
Ali znam, Bože moj, da ti ispituješ srca i što je pravo hoæeš; ja pravijem srcem dragovoljno prinesoh sve ovo, i s radošæu vidjeh narod tvoj koji je ovdje kako ti dragovoljno prinosi.
18 上主，我們祖先亞巴郎、依撒格、以色列的天主! 求你永遠使你的人民保存這種心思意願，令他們的心靈堅定於你。
Gospode Bože Avrama, Isaka i Izrailja, otaca naših, saèuvaj dovijeka ovu volju i pomisao srdaènu naroda svojega, i upravljaj srce njihovo k sebi.
19 求你賜給我兒撒羅滿一顆純全的心，遵守你的誡命、你的法律和你的典章，一一實行，用我所準備的來建築殿宇。」
I Solomunu sinu mojemu podaj srce pravo da bi držao zapovijesti tvoje, svjedoèanstva tvoja i uredbe tvoje, i da bi otvorio sve i da bi sazidao dvor ovaj za koji sam pripravio.
20 達味對全會眾說：「你們應該讚頌上主，你們的天主! 」全會眾便讚頌了上主，他們祖先的天主，向上主，及君王俯首下拜。[撒羅滿登極]
Potom reèe David svemu zboru: blagoslovite sada Gospoda Boga svojega. I sav zbor blagoslovi Gospoda Boga otaca svojih, i savivši se pokloniše se Gospodu i caru.
21 次日，他向上主獻了全燔祭：牛犢一千，公山羊一千，羔羊一千，以及同獻的奠祭，並為以色列民眾獻了許多犧牲。
I prinesoše Gospodu žrtve, i prinesoše Gospodu žrtve paljenice sjutradan: tisuæu volova, tisuæu ovnova, tisuæu jaganjaca s naljevima njihovijem, i drugih žrtava mnogo za sav narod.
22 那天，他們在上主面前，歡天喜地地吃喝，以後，他們二次立達味的兒子撒羅滿為王，給他傅油，為上主作人君；又給匝多克傅油，立他為大司祭。
I jedoše i piše pred Gospodom onaj dan veseleæi se veoma. I postaviše drugom Solomuna sina Davidova carem, i pomazaše ga Gospodu za voða a Sadoka za sveštenika.
23 於是撒羅滿坐在上主的寶座上，代他父親達味為王；他非常順利，全以色列都服從他。
I tako sjede Solomun na prijesto Gospodnji da caruje mjesto Davida oca svojega, i bijaše sreæan, i slušaše ga sav Izrailj.
24 所有的首領、勇士以及達味王所有的兒子，都屬撒羅滿王權下。
I svi knezovi i junaci i svi sinovi cara Davida dadoše ruke da æe biti pokorni caru Solomunu.
25 上主在全以色列民眾面前，特別高舉了撒羅滿，賜予他君王的威嚴，勝過以前所有的以色列君王。[達味逝世]
I Gospod uzvisi veoma Solomuna pred svijem Izrailjem i dade mu slavu carsku kakve nijedan car prije njega nije imao u Izrailju.
26 葉瑟的兒子達味統治了全以色列，
Tako David sin Jesejev carova nad svijem Izrailjem.
27 統治以色列為時凡四十年：在赫貝龍為王七年，在耶路撒冷為王三十三年。
A vremena za koje carova nad Izrailjem bijaše èetrdeset godina: a u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
28 他死時年紀很大，享了高壽和榮華富貴；他的兒子撒羅滿繼位為王。
I umrije u dobroj starosti, sit života, bogatstva i slave; i zacari se Solomun sin njegov na njegovo mjesto.
29 達味王的前後事蹟，都記載在先見者撒慕爾言行錄、先知納堂言行錄和先見者加得言行錄上。
A djela cara Davida prva i pošljednja eno su zapisana u knjizi Samuila vidioca i u knjizi Natana proroka i u knjizi Gada vidioca,
30 他與國家有關的大事、他的武功，以及他與以色列和四鄰各國所經歷的史事，全都記載在這些書上。
Sa svijem carovanjem njegovijem i silom njegovom i s vremenima koja proðoše preko njega i Izrailja i svijeh carevina zemaljskih.
