歷代志上 29
1 [達味勸捐]達味王又對全會眾說：「我的兒子撒羅滿，天主所特天主；
Hina bagade Da: ibidi da Isala: ili dunu gilisi, ilima amane sia: i, “Hina Gode da nagofe Soloumane amo Ea Debolo Diasu gaguma: ne ilegei dagoi. Be e da ayeligidafa amola buludui dunu. Hawa: hamomu da gasa bagadedafa. Bai amo Debolo da osobo bagade dunu ilia diasu hame, be Hina Gode Ea Debolo Diasudafa.
2 為此，我竭盡力量為我天主的殿宇，預備了金子作金器，銀子作銀器，銅作銅器，鐵作鐵器，木作木器，且有紅瑪瑙、可鑲嵌的寶石、孔雀石、斑色石、各種玉石，以及很多大理石。
Na da gasa fili, gouli, silifa, balase, gula, ifa noga: i, igi noga: idafa, igi eno amola ‘mabolo’ igi, Debolo Diasu gagumusa: gilisi dagoi.
3 此外，因為我愛我天主的殿宇，除了我為建築聖殿所準備的以外，我還將我私蓄的金銀，獻給我天主的殿宇：
Amola amo hou baligili, na da Gode Debolo Diasu amoma asigiba: le, na liligidafa amo silifa amola gouli hahawane udigili i.
4 就是敖非爾金子三千「塔冷通，」純銀七千「塔冷通，」為包殿內的牆壁；
Na da na liligidafa, amo gouli 90 danese amola silifa 220 danese, amo hahawane udigili i. Amo da Debolo dobea amola liligi amo medenegi hawa: hamosu dunu da fa: no hamomu, amo nina: hamoma: ne i dagoi. Amaiba: le, nowa eno dunu da mae hihini, Hina Godema bagadewane hahawane ima: bela: ?”
5 金子用來製造金器，銀子用來製造銀器，和匠人所應作的一切巧工。今天誰自願給上主捐獻呢﹖」
6 於是各族長、以色列各支派的首領、千夫長、百夫長以及掌管君王勞役的主管，都自願捐獻。
Amalalu, sosogo fi ouligisu dunu, Isala: ili fi eagene ouligisu dunu, dadi gagui wa: i ouligisu dunu amola hina bagade ea soge amola liligi ouligisu dunu, ilia da Debolo Diasu gaguma: ne, amo liligi hahawane imunusa: agoane ilegele sia: i; gouli 160 danese, silifa 310 danese, balase 620 danese amola gula 3,400 danese.
7 為了天主殿宇的用途，他們捐獻了五千「塔冷通」金子，一萬「達理克，」一萬「塔冷通」銀子，一暗八千「塔冷通」銅和十萬「塔冷通」鐵。
8 凡有寶石的，都交入上主殿內府庫裏，由革爾雄人耶希耳保管。
Dunu amo da igi noga: idafa gagui, ilia da amo Debolo Diasu muni salasu sesei amo ganodini ligisi. Lifai fi amola Gesione sosogo fi dunu ea dio amo Yihaiele da muni salasu sesei ouligi.
9 百姓都因這些人甘願捐獻而高興，因為他們都甘心情願向上主捐獻；達味君王也非常高興。[達味讚頌上主]
Isala: ili dunu da mae hihini, Hina Godema hahawane udigili i. Iasu liligi da bagadedafa, amola Isala: ili dunu da amo ba: beba: le, hahawane bagade ba: i. Hina bagade Da: ibidi amolawane da hahawane bagade ba: i.
10 達味遂在全會眾面前讚頌上主說：「上主，我們的祖先以色列的天主應受讚美，從永遠直到永遠!
Amogawi, Da: ibidi da dunu gilisisu ilia midadi, Hina Godema amane nodone sia: i, “Ninia aowa Ya: igobe ea Hina Gode! Dunu da eso huluane, mae fisili, Dima nodonanumu da defea.
11 上主! 偉大、能力、榮耀、壯麗和威嚴都歸於你，因為上天下地所有的一切都是你的。上主! 王權屬於你，你應受舉揚為萬有的元首。
Hina Gode! Di da bagadedafa amola hadigidafa amola gasa bagadedafa! Liligi huluane Hebene ganodini amola osobo bagadega da Dia: fawane. Amola Di da fifi asi gala amola liligi huluane amoma Hina Bagade esala.
12 富貴和光榮由你而來，你是一切的主宰；力量和權能在你手中；人強大，人昌盛，都出於你手。
Liligi amola muni huluane da Dimadi maha. Di da Dia gasa bagadega, liligi huluane ouligisa. Di da osobo bagade dunu ilia hou gasa bagade hamonanoma: ne dawa:
13 我們的天主，現在我們稱頌你，讚揚你榮耀的名。
Ninia Gode! Wali ninia Dima nodosa amola Dia hadigidafa Dio amo nodone gaguia gadosa.
14 我算什麼﹖我的百姓又算什麼﹖竟有能力如此甘願捐獻﹖其實一切是由你而來，我們只是將由你手中得來的，再奉獻給你。
Be na amola na fi dunu da Dima bu imunu hamedei ba: sa. Bai ninia gagui liligi huluane amo Di da hidadea ninima hahawane udigili i. Amola ninia Dima iasu amo da Dia liligi fawane ninia Dima bu iaha.
15 我們在你面前是外方人，是旅居作客的，一如我們的祖先；我們在世上的時日有如陰影，不能持久。
Hina Gode! Di dawa: ! Ninia da ninia aowalali defele, mugululi asi dunu amola degabo misi dunu defele, osobo bagadega lala. Ninia esalebe eso da hedolowane alalolesisu baba defele ba: sa, amola ninia mae bogoma: ne hobeamu hamedei ba: sa.
16 上主我們的天主! 我們為建築敬拜你聖名的殿宇所預備的這一切財物，都是由你而來，也完全是你的。
Ninia Hina Gode! Ninia Dia Hadigi Dio amoma nodonanumusa: , Debolo Diasu gagumusa: , amo liligi noga: idafa gilisi dagoi. Be Dia da hidadea amo liligi huluane ninima i, amo huluane da Dia: fawane.
17 我的天主! 我知道你考驗人心，你喜愛正直，我即以正直的心自願獻上這一切，並且我現在很喜歡看見你在這裏的百姓，都自願向你捐獻。
Na dawa: ! Di da dunu huluane ilia dogo amola asigi dawa: su adoba: sa. Di da moloidafa hamobe dunu hahawane ba: sa. Na da moloiwane amola mae hihini, amo liligi huluane Dima i dagoi. Amola na ba: loba, Dia fi dunu goeguda: gilisi, ilia da hahawane udigili iasu Dima gaguli misi.
18 上主，我們祖先亞巴郎、依撒格、以色列的天主! 求你永遠使你的人民保存這種心思意願，令他們的心靈堅定於你。
Ninia aowalali A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe, ilia Hina Gode! Dia fi dunu ilia dogo ganodini Dima mae fisili bagadewane asigima: ne, amola dafawaneyale dawa: su hou noga: le lalegaguma: ne, Dia ilima gasa ima.
19 求你賜給我兒撒羅滿一顆純全的心，遵守你的誡命、你的法律和你的典章，一一實行，用我所準備的來建築殿宇。」
Amola nagofe Soloumane da hanaiwane Dia hamoma: ne sia: be nabawane hamoma: ne amola Debolo Diasu amo na da ilegesu momagei, amo gaguma: ne, Dia ema gasa ima.”
20 達味對全會眾說：「你們應該讚頌上主，你們的天主! 」全會眾便讚頌了上主，他們祖先的天主，向上主，及君王俯首下拜。[撒羅滿登極]
Amalalu, Da: ibidi da dunu gilisi ilima amane hamoma: ne sia: i, “Dilia Hina Godema nodone sia: ma!” Amola dunu gilisi huluane da ilia aowalalia Hina Godema nodone wele sia: i. Amola ilia da osoba beguduli, Hina Gode amola hina bagade Da: ibidi elama nodoi.
21 次日，他向上主獻了全燔祭：牛犢一千，公山羊一千，羔羊一千，以及同獻的奠祭，並為以色列民眾獻了許多犧牲。
Aya esoga, ilia da Hina Godema gobele salimusa: , ohe medole lelegele, dunu ilia moma: ne iligili i. Amola ilia da bulamagau 1,000, sibi gawali 1,000 amola sibi mano 1,000, amo medole lelegele, oloda da: iya gobele sasali. Ilia amolawane, da Godema imunusa: , waini hano gaguli misi.
22 那天，他們在上主面前，歡天喜地地吃喝，以後，他們二次立達味的兒子撒羅滿為王，給他傅油，為上主作人君；又給匝多克傅油，立他為大司祭。
Amaiba: le, amo esoga, dunu huluane da Gode Ea midadi ha: i manu amola waini hano maiba: le, hahawane bagade ba: i. Ilia da Soloumane ema bu enowane hina bagade ilegele sia: i. Ilia da Hina Gode Ea Dioba: le, Soloumane ilia ouligisu dunu hamoma: ne, ea dialuma da: iya susuligi sogaga: la: le, e mogili gagai. Amola Sa: idoge ilia gobele salasu dunu mogili gai.
23 於是撒羅滿坐在上主的寶座上，代他父親達味為王；他非常順利，全以色列都服從他。
Amaiba: le, Soloumane da ea eda bagia, Isala: ili fi ilia hina bagade hamoi. E da hina bagade fi amo Hina Gode da hahamoi, amo ouligima: ne, hina bagade hamoi. Soloumane da didili hamosu hina bagade dunu galu. Amola Isala: ili fi dunu huluane da ea sia: nabawane hamosu.
24 所有的首領、勇士以及達味王所有的兒子，都屬撒羅滿王權下。
Eagene ouligisu dunu, dadi gagui dunu amola Da: ibidi egefelali eno, ilia da Soloumanema mae hagale, hahawane madelagima: ne ilegele sia: i.
25 上主在全以色列民眾面前，特別高舉了撒羅滿，賜予他君王的威嚴，勝過以前所有的以色列君王。[達味逝世]
Hina Gode da hamobeba: le, Soloumane ea hadigi hou da eno Isala: ili ouligisu dunu ilia hadigi hou bagadewane baligi.
26 葉瑟的兒子達味統治了全以色列，
Da: ibidi da ode 40 agoanega, Isala: ili fi ouligilalusu. E da Hibalonega esala, ode fesualega ouligilalu. Amola Yelusaleme moilai bai bagadega esala, ode33agoanega ouligilalu.
27 統治以色列為時凡四十年：在赫貝龍為王七年，在耶路撒冷為王三十三年。
28 他死時年紀很大，享了高壽和榮華富貴；他的兒子撒羅滿繼位為王。
E da da: idafa hamone bogoi. E da bagade gagui galu, amola dunu da ema nodosu. E bagia, egefe Soloumane da ea ouligisu sogebi lai dagoi.
29 達味王的前後事蹟，都記載在先見者撒慕爾言行錄、先知納堂言行錄和先見者加得言行錄上。
Hina bagade Da: ibidi ea ouligibi hou, e da muni ouligilalu asili ea bogosu, amo huluane da balofede dunu udiana, (Sa: miuele, Na: ida: ne amola Ga: de) amo ilia meloa dedei ganodini dedene legei.
30 他與國家有關的大事、他的武功，以及他與以色列和四鄰各國所經歷的史事，全都記載在這些書上。
Amo dedene legesu da ea ouligisu hou, ea gasa bagade hou, ema doaga: i hou amola Isala: ili amola Isala: ili sisiga: i hina bagade fi ilima doaga: i hou, amo huluane olelesa. Sia: ama dagoi
