歷代志上 19
1 [達味戰勝聯軍]此後，阿孟子民的君王納哈士死了，他的兒子繼位為王。
Amogalu fa: no, A:mone soge hina bagade amo Na: iha: se da bogoi. Egefe Ha: inane da ea hina bagade sogebi lai.
2 達味心想：我要善待納哈士的兒子哈農，因為他父親曾善待了我。於是達味派遣使者去慰問他，哀悼他的父親。但當達味的臣僕來到阿孟子民的境內哈農那裏慰問他時，
Hina bagade Da: ibidi da amane sia: i, “Ha: inane ea ada Na: iha: se da nama asigi galu. Amaiba: le, na da ea mano ilima asigimu da defea.” Amaiba: le, Da: ibidi da sia: adole ahoasu dunu, ea asigi sia: sia: ma: ne, Ha: inanema asunasi.
3 阿孟子民的公卿對哈農說：「達味派人來慰問你，你以為他是尊敬你的父親嗎﹖他的臣僕到你這裏來，安知不是為調查、探聽、破壞這地方﹖」
Ilia A: mone sogega doaga: loba, A:mone ouligisu dunu ilia da hina bagadema amane sia: i, “Di adi dawa: bela: ? Da: ibidi da dia adama nodone dawa: beba: le, amo dunu dima asigi sia: sia: mane asunasibala: ? Hame mabu! Amo da desega ahoasu dunu amo Da: ibidi da nini hasalima: ne, ninia soge hou amo abodele ba: musa: asunasi.”
4 哈農遂拿住達味的臣僕，將他們的鬍鬚剃去，將他們下半截至臀部的衣服也都割去，然後放他們走了。
Amaiba: le, Ha: inane da Da: ibidi ea sia: adola ahoasu dunu amo gagulaligili, ilia mayabo la: idi waga: ne, ilia abula mugagili damunisili, ili buhagima: ne asunasi.
5 他們走了以後，有人將這些人所遭遇的事告訴了達味，達味遂即派人前去迎接他們；因為這些人很覺羞恥，王便吩咐說：「你們暫且留在耶里哥，等鬍鬚長起後再回來。」
Ilia da buhagimu bagadewane gogosia: i. Da: ibidi da amane hamoi nababeba: le, e da ilima amane sia: si, “Dilia Yeligou moilai bai bagadega ouesalu, dilia mayabo bu sa: i galea, buhagima!”
6 阿孟子民見自己同達味結下了仇恨，哈農和阿孟子民便派人用一千「塔冷通」銀子，向二河之間的阿蘭，瑪阿加的阿蘭及祚巴去僱戰車和騎兵。
Hina bagade Ha: inane amola A: mone dunu ilia da Da: ibidi ilia ha lai hamoi dagoi dawa: i. Amaiba: le, ilia da silifa 40 danese agoane, sa: liode amola amoga fila heda: su dunu bidi lama: ne, Gado Mesoubouda: imia soge amola Silia soge amo Ma: iaga amola Souba, ilima iasili wele guda: i.
7 他們僱得了戰車三萬二千輛，又僱得了瑪阿加王和他的軍隊。他們來到，就在默德巴前紮營；阿孟子民也從自己的城內出來，集合備戰。
Ilia bidiga lai fidisu dunu, amo sa: liode 32,000 agoane amola Ma: iaga hina bagade ea dadi gagui wa: i, ilia da Mediba moilai gadenene misini, wa: i fi esalebe ba: i.
8 達味一聽說，遂派約阿布率領全部精兵出擊。
Da: ibidi da amo hou nababeba: le, e da Youa: be amola Isala: ili dadi gagui wa: i huluane ilima gegemusa: asunasi.
9 阿孟子民出來，在城門前擺了陣，來助戰的王子們另在田間擺了陣。
A: mone dadi gagui dunu da gadili mogodigili, ilia da La: ba (ilia moilai bai bagade) amo ea logo holei gadenene dadalei. Amola hina bagade amo da ili fidimusa: misi, ilia dadi gagui dunu da sogebi genebogela asili, amogai dadalei.
10 約阿布見前後受敵，便由以色列勁旅中，挑選一隊精兵擺陣進攻阿蘭人；
Youa: be da ba: loba, ea ha lai da midadi amola bagia ema doagala: mu ba: i. Amaiba: le, e da Isala: ili dadi gagui dunu baligili noga: idafa amo ilegele, ilia da Silia dadi gagui dunu ilima ba: le gusuli aligima: ne asunasi.
11 將期餘的軍隊，交由自己的兄弟阿彼瑟指揮，叫他列陣進攻阿孟子民，
E da ea eya Abisia: i amo Isala: ili dadi gagui dunu eno ouligima: ne sia: i. Abisia: i da sia: beba: le, amo Isala: ili dadi gagui da A: mone dunu ilima ba: le gusuli dadalei.
12 對他說：「若我打不下阿蘭人，你就來援助我；若你打不下阿孟子民，我就來援助你。
Youa: be da Abisia: ima amane sia: i, “Di da Silia dunu na hasalimusa: heda: be ba: sea, na fidila misa. Amola na da A: mone dunu di hasalimusa: heda: be ba: sea, na da di fidila masunu.
13 你當勇敢! 為了我們的民族，為了我們天主的城，我們應當奮鬥。願上主成就他認為美好的事! 」
Di mae beda: ne gasa fima! Ninia fi dunu amola Gode Ea moilai huluane gaga: musa: , gasa fili hamoma. Amola Hina Gode Ea hamomusa: ilegei, amo ba: mu da defea!”
14 然後，約阿布帶著軍隊往前進攻阿蘭人，阿蘭人便在他面前逃走了。
Youa: be amola ea dunu da doagala: musa: midadi manebeba: le, Silia dunu ilia da hobea: i.
15 阿孟子民見阿蘭人逃走，他們也在約阿布的兄弟阿彼瑟面前逃走，退入城中；以後，約阿布回了耶路撒冷。
A: mone dunu da Silia dunu hobealebe ba: lu, ilia da Abisia: i amoma hobeale, moilai amo ganodini hehenane golili sa: i. Amalalu, Youa: be da A: mone dunuma gegenanu yolesili, Yelusaleme moilai bai bagadega buhagi.
16 阿蘭人見自己為以色列打敗，遂派使者將大河那邊的阿蘭人調來，由哈達德則爾的元帥芍法客率領。
Silia dunu da Isala: ili dunu ili hasali dagoi amo dawa: loba, ilia da ilia dadi gagui dunu huluanedafa gilisima: ne wele sia: i. Hina bagade Ha: da: disa da Silia dunu huluane amo Iufala: idisi Hano gusudili esalu, amo ema misa: ne sia: si. Ilia da Hila: me moilaiga misi. Sioubage (Souba hina bagade Ha: da: disa, amo ea dadi gagui wa: i ouligisudafa dunu galu) da ili ouligisu.
17 達味一得了情報，就調集所有的以色列人，渡過約但河，來到赫藍，擺陣向他們進攻。當達味擺陣攻擊阿蘭人時，阿蘭人就來迎戰。
Da: ibidi da amo sia: nababeba: le, e da Isala: ili dadi gagui dunu gilisili, Yodane Hano degei. Amogawi, ea sia: beba: le, ilia da Silia dunu ilima ba: le gusuli dadalele, gegesu da mui.
18 但阿蘭人在以色列面前潰退，達味乘勝擊殺了阿蘭七千騎兵，四萬步兵，也殺了他們的元帥芍法客。
Isala: ili dunu da Silia dunuma gegesa fula se bobogei. Da: ibidi amola ea dunu da Silia sa: liode amoga fila heda: i dunu 700 agoane amola emoga ahoasu dadi gagui dunu 40,000 agoane fane lelegei. Ilia da Sioubage (ilia ha lai ouligisudafa) amo fa: ginisili, e da gegesu sogebi amogawi bogoi.
19 哈達德則爾的臣僕見他們敗於以色列，便與達味講和，表示臣服。從此阿蘭人再不敢協助阿孟子民了。
Hina bagade Ha: da: disa da eno hina bagade fonobahadi ouligisu. Ilia da Isala: ili dunu da ilima hasali dagoi ba: i. Amaiba: le, ilia da Isala: ili dunuma olofomusa: gousa: i. Amalalu, Isala: ili dunu da ili ouligilalu. Amola Silia dunu da beda: iba: le, bu A: mone dunu fidimu higa: i galu.
