歷代志上 17
1 [達味想建聖殿]當達味住在宮殿時，對納堂先知說：「看，我住在香柏木的宮殿裡，上主的結約之櫃卻在帳幕裡。」
Hina bagade Da: ibidi da hina bagade diasu amo ganodini esalu. Eso afaega, e da balofede (Gode Sia: Alofesu Dunu) Na: ida: ne ema misa: ne sia: ne, ema amane sia: i, “Na da diasu noga: i amo dolo ifaga hamoi, amo ganodini hahawane esala. Be Gode Ea Gousa: su Sema Gagili da udigili abula diasu ganodini diala!”
2 納堂回答達味說：「你心中打算的，你全可照辦，因為上主與你同在。」
Na: idane da bu adole i, “Dia hanai defele hamoma! Bai Hina Gode da ani esala.”
3 但是，當夜就有天主的話傳於納堂說：「
Be amo gasia, Hina Gode da Na: ida: nema amane sia: i,
4 你去告訴我的僕人達味，上主這樣說：不是你要為我建築殿宇居住。
“Dia asili, na hawa: hamosu dunu Da: ibidi ema amane sia: ma, ‘Di da debolo amo ganodini Na da esalumu amo gaguma: ne, Na da di hame ilegei.
5 我自從領以色列上來那天起，直到今天，從沒有住過殿宇，只從這帳棚到那帳棚，從這會幕到那會幕。
Na da Isala: ili fi dunu Idibidi sogea esalu amo gaga: lalu amogainini wali, Na da Debolo Diasu ganodini hame esalu. Be na da abula diasu ganodini fawane esalu.
6 在我與全以色列同行時，我何嘗向我立為牧養我民以色列的一個民長說過：你們為什麼不為我建造一座香柏木的殿宇﹖[天主許與達味鴻恩]
Na da Isala: ili dunu eso bagohame nini ahoanoba, Na da ouligisu dunu amo Na da ilegei ilima, ‘dilia da abuliba: le nama dolo ifa amoga hamoi Debolo Diasu hame gaguila: ?’ amane hamedafa adole ba: su.
7 現在你要對我的僕人達味說：萬軍的上主這樣說：是我揀選你離開牧場，離開放羊的事，作我民以色列的領袖。
Amaiba: le, Na hawa: hamosu dunu Da: ibidi ema amane sia: ma, ‘Na, Hina Gode Bagadedafa, da dia sogega sibi ouligilalu amo lale, Na fi dunu Isala: ili amo ouligima: ne hina bagade hamoi.
8 你不論往那裏去，我總是同你在一起，由你面前消滅你的一切仇敵。我要使你成名，像世上出名的大人物。
Di da habodili ahoanoba, Na da ani galu ahoasu galu. Amola di da gusuba: i mogodigili ahoabeba: le, Na da dia ha lai dunu hasasalisu. Na da di osobo bagade baligili bagade ouligisu dunu defele, dunu eno dima nodoma: ne hamomu.
9 我要為我民以色列安置一個地方，栽培他們，在那裏久住，再也不受驚擾，再也不像先前受惡人的蹂躪，
Na da Na fi Isala: ili dunu esaloma: ne sogebi ilegele, ilia hahawane fima: ne hamoi dagoi. Ilia da amogawi enoga mae banenesili esalumu. Ilia da amo soge ganodini golili sa: ili amogainini wali eso, nimi bagade ha lai dunu da ilima doagala: lebe ba: su. Be amo hou da bu hame ba: mu. Na da dia ha lai iliga mae hasalasima: ne, Na da di gaga: ma: ne dafawane ilegesa. Amola Na da dima digaga fi imunu.
10 有如我為我民以色列立民長的時候一樣；我要降服你的一切仇敵。並且我告訴你：上主必要為你建立家室。
11 及至你日子滿期，到你祖先那裏去時，我必要在你以後給你興起一個後裔，即你所生的一個兒子，鞏固他的王權。
Di bogosea amola dia aowalali dunu ilima gilisili uli dogoi ba: sea, Na da diagofe afae hina bagade hamoma: mu. Amola Na da ea hina bagade hou amoma gasa imunu.
12 他要為我建造殿宇，我要鞏固他的王位，直到永遠。
E da Na Debolo Diasu gagumu, amola ea ouligisu da eso huluane fifi ahoanoma: ne, amo Na da ilegesa.
13 我要作他的父親，他要作我的兒子；我決不使我的寵愛離棄他，有如離棄你以前那一位；
Na da ea Ada esalumu, amola e da Nagofe esalumu. Na da di hina bagade hamoma: ne, Solo fadegai. Be Na da Soloma Na fuligala: su hou fadegai, amo defele diagofema Na fuligala: su hou hamedafa fadegamu.
14 反要使他堅立在我的家和我的國中，至於永遠；他的王位永固不移。」
E amola digaga fi da mae dagole, osobo bagadega esalebe ba: mu. Amola digaga fi ilia hina bagade hou da eso huluane fifi ahoanumu. Amola dia hina bagade hou da hamedafa dagomu.”
15 納堂便照這一切話，將整個啟示告訴了達味。[達味謝恩]
Na: ida: ne da liligi huluane amo Gode da ema olelei, amo huluane Da: ibidima alofele olelei.
16 達味就進去，端坐在上主面前說：「上主，天主! 我是誰﹖我的家族又算什麼，你竟領我到了這個地步!
Amalalu, hina bagade Da: ibidi da Hina Gode Ea Abula Diasu amo ganodini golili sa: ili, amane sia: ne gadosa esalu. “Ouligisudafa Hina Gode! Di da nama hou noga: idafa hamoi dagoi. Be na amola na sosogo fi da Dia fidisu lamu defele hame agoai ba: sa.
17 天主，者贊你眼裏還以為太小，而你又說明了你僕人家族的未來遠景，竟視我有如一個高貴的人，上主，天主!
Be wali Ouligisudafa Hina Gode! Di da baligili hamosa. Di da nagaga fa: no misunu dunu fi amo noga: le fidima: ne ilegesa. Amola Ouligisudafa Hina Gode! Di da amo na ba: ma: ne hamosa.
18 為了你加於你僕人達味的光榮，我還有什麼話可向你說，你認識你的僕人。
Na da Dima adi sia: ma: bela: ? Na da Dia hawa: hamosu dunu! Amola Dia na dawa: !
19 上主! 你為了你的僕人，按照你的心意，成就了這些偉大的事，為將這些偉大的事彰顯出來。
Di da amo hou hamomu hanaiba: le amola ilegeiba: le hamosu. Di da nama bagade hou misunu amo olelema: ne, amo hou hamosu.
20 上主! 照我們耳朵所聽到的，沒有誰能與你相比；除你以外，也沒有別的神。
Ouligisudafa Hina Gode! Di da bagadedafa! Dunu eno Di agoai da hamedafa! Di fawane da Godedafa! Ninia eso huluane amo dawa: i galu.
21 世上又有那一個民族，能比得上你的民族以色列﹖天主竟親自將他們解救出來，作為自己的民族，為使你成名，就在你從埃及解救出來的人民前，行了大而可畏的奇事，驅散了異民；
Eno fi Isala: ili fi agoai da osobo bagadega hame gala. Isala: ili fi dunu da musa: Idibidi sogega udigili hawa: hamosu dunu esalu. Be Di da ili Dia fidafa dunu hamoma: ne, ili gaga: i. Di da ili fidima: ne, baligili gasa bagade hamobeba: le, osobo bagade fifi asi gala huluane da Dia hou nodone dawa: Dia fi dunu amo Di da Dia Fidafa hamoma: ne, Idibidi sogega fisili masa: ne asunasi, ilia da gusuba: i ahoabeba: le, Di da fifi asi gala eno amo sefasilalu.
22 你使你的民族以色列永遠作你的民族，你，上主做他們的天主。
Dia da Isala: ili fi amo Dia Fidafa eso huluane esaloma: ne hamoi dagoi. Hina Gode! Di da ilia Godedafa hamoi dagoi.
23 上主! 現在求你永遠堅持你論及你僕人，及他的家室所說的話，照你所說的話履行罷!
Amola wali, Hina Godedafa, Dia nama amola nagaga fi ilima hamomusa: ilegele sia: i, amo huluane hamoma.
24 願這話堅定不移，願你的名永遠受尊崇，人人都說：萬軍的上主，以色列的天主，實在是以色列的天主。願你的僕役達味的家室，在你面前堅定不移!
Dunu huluane da Dia gasa bagade hou dawa: mu. Amola ilia da amane sia: mu, ‘Ouligisudafa Hina Gode da Isala: ili fi dunu ilia Gode esala’. Amola Dia da na hina bagade ouligisu hou eso huluane dialoma: ne hamomu.
25 我的天主! 因為是你啟示你的僕人，要為他建立家室，因此，你的僕人纔敢在你面前如此祈禱。
Hina Gode Bagadedafa! Isala: ili fi ilia Gode! Na da Dima agoane sia: ne gadobeba: le hame beda: sa. Bai na da Dia hawa: hamosu dunu, amola Di da amo hou huluane nama olelei. Amola nagaga fi dunu da hina bagade hamomu, Di sia: i dagoi.
26 上主! 惟獨你是天主! 是你向你僕人應許了這些恩惠。
Wali, Ouligisudafa Hina Gode! Di da Godedafa! Di da nama noga: le ilegele sia: i, amola Dia ilegesu huluane, Di da dafawane hamosa.
27 現在，就請你惠然祝福你僕人的家室，使它永遠在你面前存立。上主! 因為凡你祝福的，必永遠獲得祝福。」
Na da Dima edegesa. Di da mae fisili nagaga fi ilima hahawane dogolegele ba: ma: ne, ilima hahawane dogolegele hamoma. Di, Ouligisudafa Hina Gode! Di da amo hamoma: ne ilegei dagoi. Amola Di da eso huluane nagaga fi ilima hahawane dogolegele hamomu.”
