歷代志上 11
1 [達味為王]那時，全以色列人聚集到赫貝龍，來見達味說：「看，我們都是你的骨肉。
Amalalu, Isala: ili fi huluane da Hibalone moilaiga Da: ibidima misini, ema amane sia: i, “Ninia da di defele maga: me amola hu afadafa fawane gala.
2 以前連撒烏耳為王時，也是你率領以色列出入征討；並且上主你的天主，也曾對你說過：你應牧養我的百姓以色列，作我的百姓以色列的領袖。」
Musa: ga, Solo da ninia hina bagade esaloba, di da Isala: ili dunu oule gegena ahoasu. Amola, Hina Gode da di Ea fi fada: i amola ouligisu hamoma: ne, ilegei dagoi.”
3 以色列所有的長老都到赫貝龍來見君王，達味就在赫貝龍，在上主面前同他們立了約；他們便按照上主藉撒慕爾所吩咐的，給達味傅油，立他為以色列王。[佔領耶路撒冷]
Amaiba: le, Isala: ili ouligisu dunu huluane da Hibalone moilaiga Da: ibidima misi. E amola ilia da gousa: su sema hamoi. Ilia da Da: ibidima susuligi sogagala: le, e Isala: ili hina bagade hamoma: ne ilegei. (Hina Gode da musa: amo hou Samiuele ea lafidili ilegele sia: i.)
4 達味和全以色列人便向耶路撒冷，即耶步斯進發，當時住在那地方的是耶步斯人。
Hina bagade Da: ibidi amola Isala: ili dunu huluane da Yelusaleme moilai bai bagade doagala: musa: asi. Yebiusaide dunu da degabo Yelusalemega esalu amola amo esoga amogawi esalebe ba: i. Amogalu, Yelusaleme ea dio da Yibase.
5 耶步斯的居民對達味說：「你決攻不進此地。」但是，達味卻佔領了熙雍山堡，即今達味城。
Yebiusaide dunu ilia da Da: ibidi da ilima hasalimu da hamedei agoane dawa: i. Ilia da ema amane sia: i, “Di da ninia moilaiga doagala: le golili sa: imu da hamedeidafa.” Be Da: ibidi da ilia gagili sali moilai amo Saione amoma gegenanu fedele lai. Fa: no ilia da amo moilai dio “Da: ibidi Moilai Bai Bagade” asuli.
6 達味曾說過：「誰首先擊敗耶步斯人，誰將升為將領和元帥。」責魯雅的兒子約阿布首先上去了，所以他成了元帥。
Amo esoha, Da: ibidi da ea dunuma amane sia: i, “Nowa dunu da bisili Yebiusaide dunu fane legeiya, na da e dadi gagui wa: i ouligisu dunu ilegemu.” Youa: be (ea ame da Seluaia) e da doagala: su amoga bisili asili, amola dadi gagui wa: i ouligisu hamoi galu.
7 達味便住在那山堡內，因此人稱之為達味城。
Da: ibidi da amo gagili sali moilai amo ganodini esalumusa: asi. Amaiba: le, ilia da amo moilai dio “Da: ibidi Moilai Bai Bagade” asuli.
8 達味又重修四周城垣，從米羅起，重修一週；城的其餘部份由約阿布修建。
E da sogebi amo da agolo gusudili dialebe (amoga ilia da osobo dogone fa: su) amogai muni moilai diasu buga: ga: le gagui. Youa: be da Moilai la: idi bu buga: le gagui.
9 達味日漸強盛，萬軍的上主與他同在。[達味的將士名單]
Da: ibidi ea gasa da heda: lalu. Bai Hina Gode Bagadedafa da e fidisu.
10 以下這些人，是極力擁護達味建國，與全以色列人照上主對以色列所吩咐的，立他為王的主要將士。
Da: ibidi ea gasa bagade dadi gagui dunu ilia dio da hagududili dedei. Ilia amola eno Isala: li fi dunu da Da: ibidi, Hina Gode Ea ilegele sia: i defele, hina bagade hamoma: ne fidi. Amola ea ouligibi gasawane dialoma: ne, ilia da Da: ibidi noga: le fuli gala: i.
11 達味的將士名單如下：哈革摩尼的兒子依市巴耳，是三傑之首；一次他曾舉起長矛，擊殺了三百人。
Bisi da Yasioubia: me (Ha: gamoune fi dunu). E da “Dunu Udiana” gilisisu amoga ouligisu esalu. E da gegesu ganodini ea goge ageiga gegei. Amola e da gegesu afae amo ganodini dunu 300 agoane fane legei.
12 次為阿曷亞人多多的兒子厄肋阿匝爾，三傑之一，
E bagia “Dunu Udiana” gilisisu ganodini da Elia: isa (Ahou fi dunu Doudou amo egefe).
13 他以前同達味在帕斯達明，培肋舍特人正在那裏集合準備交戰時，【以色列人退卻，他卻固守陣地，擊殺培肋舍特人，直到他手軟無力，粘在刀柄上。上主在那一天完成了一大勝利；民眾返回，隨著他去搶戰利品。再其次是哈辣黎人厄拉的兒子沙瑪，那時培肋舍特人在肋希集合，】在那裏有一塊長滿大麥的田地，民眾由培肋舍特人面前逃走，
Eso afaega, e amola Da: ibidi da Filisidini dunu gegemusa: momagele gilisili, Ba: se Da: mini sogega gegei. E da ‘bali’ ha: i manu bugi amo ganodini esaloba, Isala: ili dunu oda ilia da hagai.
14 他卻立在田間保護了那塊田地，殺敗了培肋舍特人，如此上主又完成了一次大勝利。
Be Elia: isa da hame hagai. E amola ea dunu, ilia da bugi soge dogoa, Filisidini dunuma gegei. Amo esoha, Hina Gode da ema hasalasu hou bagade i.
15 一次三十勇士中，有三位下到阿杜藍山砦附近的岩石裏去見達味，那時培肋舍特人正紮營在勒法因平原，
Da: ibidi ea dadi gagui dunu da ouligisu dunu 30 agoane esalu. Eso afaega, ilia gilisisu amoga dunu udiana da fisili asili, Adala: me magufu gelaba, Da: ibidi ea esalebe sogebi, amoga doaga: i. Filisidini gilisisu afae da Lefa: ime Fago ganodini wa: i fi esalebe ba: i.
16 同時達味恰在山砦內，培肋舍特人當時也在白冷駐防，
Amo esoha, Da: ibidi da agologa gagili sali ba: i. Amola, Filisidini dunu gilisisu eno da Bedeleheme moilai gesowale lale, amogawi esalebe ba: i.
17 達味渴望說：「誰能從白冷城門旁的井中，給我打一點水來喝呢﹖」
Da: ibidi da hi moilaidafa fofagiba: le, amane sia: i, “Na da na hano hanai gala. Na hanai bagade da dunu afae da hano nasu uli dogoi Bedeleheme logo holei bega: gala, amoga na manusa: hano dili gaguli misia: be.”
18 那三位勇士就衝過培肋舍特人的營幕，從白冷城門旁的井中打了水，將水取來帶到達味前；但達味不肯喝，反而將水奠於上主前，
Gasa bagade dadi gagui dunu “Udiana” da Filisidini dunu ilia wa: i fi amodili fadomane fasili, hano nasu uli dogoi amoga hano dili, Da: ibidima gaguli misi. Be Da: ibidi da amo hame mai. Be e da Hina Godema iasu hamoma: ne, osoba sogadigi.
19 說「我的天主決不許我做這事! 我豈能喝這些冒生命危險者的血﹖因為這是他們冒生命危險取來的。」所以他不肯喝。這是這三個勇士所做的。
E amane sia: i, “Hina Gode! Amo hano na manu da hamedeidafa! Bai amo da amo dunu ilia maga: me nabe defele ba: mu. Ilia da ilia esalusu fisima: ne agoane lala asi.” Amaiba: le, e da amo hano hame manu sia: i. Amo gasa bagade gesa: i dadi gagui dunu “Udiana” da amo hou huluane hamosu.
20 約阿布的兄弟阿彼瑟，是三十勇士的領袖，他揮舞長矛殺了三百人，因此在三十勇士中出了名；
Youa: be ea eya Abisia: i (ilia ame da Selouaia) da “Gasa Bagade Dunu 30” gilisisu ilia ouligisu dunu. E da ea goge agei amoga dunu 300 ilima gegenanu, ili huluane medole legei. Amalalu, dunu huluane da e da gasa bagade dunu, amo sia: lalaba asi.
21 他在三十勇士中享有雙重的名望，做了他們的領袖，做了他們的領袖，但尚不及三傑。
E da “Gasa Bagade Dunu 30” gilisisu amo ganodini baligili gasa bagade dunuba: le, e da ilia ouligisu dunu hamoi. Be “Dunu Udiana” gilisisu amo ilia nodoma: ne gasa bagade hou da ea hou baligisu amo lalaba asi.
22 約雅達的兒子貝納雅原是卡貝責耳人，是一位英勇大有作為的人，曾擊殺摩阿布人阿黎耳的兩個兒子；又在下雪天，下到旱井裡打死了一隻獅子。
Gabasili moilai bai bagade dunu Bina: ia (Yihoiada egefe) da nodoma: ne gasa bagade dadi gagui dunu eno galu. E da gesa: i hou bagohame hamoi. Afae da e da Moua: be gasa bagade gegesu dunu aduna fane legei. Anegagi eso afaega, e da uli dogoi bagade amo gudu sa: ili, laione wa: me medole legei.
23 他也曾打死了一個埃及巨人。這埃及人人身高五肘，手中拿著粗如織布機軸的長矛，貝納雅下去，手中僅拿著一根棍杖，從那埃及人手中，把長矛奪了過來，用那長矛將他殺死。
Amola e da Idibidi dunu afae bagade (ea sedade defei da mida aduna baligi, amola e da goge agei bagadedafa gagui) amo fane legei. Bina: ia da ogoma gaguli, Idibidi dunu amo doagala: le, ea loboga goge agei gagui amo suguli, amogawane hina: fane legei.
24 這是約雅達的兒子貝納雅所做的事。因此在三十勇士中出了名。
Bina: ia ea gesa: i hou da agoai galu. E da “Gasa Bagade Dunu 30” gilisisu ganodini gegei.
25 他比三十勇士更有名望，但尚不及三傑。達味派他作侍衛長。
E da “Gasa Bagade Dunu 30” gilisisu amo ganodini baligisu dunu agoane ba: i, be “Dunu Udiana” gilisisu dunu eno da ea hou baligisu. Da: ibidi da Bina: ia amo ea da: i sosodo aligisu dunu ouligima: ne ilegei.
26 其餘的勇士：有約阿布的兄弟阿撒耳，白冷人多多的兒子厄耳哈難，
Dunu eno amo “Gasa Bagade Dunu 30” gilisisu ganodini da amo: - A: sahele (Youa: be ea eya) Eleha: ina: ne (Bedeleheme dunu amola Doudou egefe) Sia: ma (Ha: ilode soge dunu) Hilese (Bilaide dunu) A: ila (Degoua dunu Igesie amo egefe) A: ibisa (A: nadode dunu) Sibigai (Hiusia dunu) Aila: iai (A: iho dunu) Maha: la: iai (Nidoufa dunu) Hilede (Nidoufa moilai dunu Ba: iana amo egefe) Idai (Bediamini soge moilai Gibia dunu ea dio amo Laibai amo egefe) Bina: ia (Biladone dunu) Hiula: iai (e da fago soge Ga: ia: se gadenene amoga misi) Abaia: lebone (A: laba amoga misi) A: sama: ifede (Bahiulimi moilai dunu) Ilaiaba (Sia: ialebone moilai dunu) Ha: isieme egefelali Yonada: ne (Sia: igi egefe. E da Ha: ilalaide dunu.) A: ihaia: me (Ha: ila moilai dunu Sia: ila amo egefe) Ilaiba: le (E amo ea mano) Hife (Migiladaide dunu) Ahaidia (Belonaide dunu) Hisalou (Gamele dunu) Na: ialai (Esebai egefe) Youele (Na: ida: ne ea eya) Mibiha (Ha: geli ea mano) Silege (A: mone fi dunu) Na: ihalai (e da Bialode moilaiga misi amola e da Youa: be ea da: igene ga: su liligi gaguli ahoasu) A: ila amola Ga: ilebe (ela da Ya: da moilaiga misi) Iulaia (Hidaide dunu) Sa: iba: de (Ali ea mano) A: dina (Sisa ea mano). E da Liubene Fi amo ganodini fada: i dunu esalu. E da dadi gagui dunu 30 agoane ouligi. Ha: ina: ne (Ma: iaga ea mano) Yosiafa: de (Midianaide dunu) Yusaia (A: siedadaide dunu) Sia: ima amola Yiaiele (ela da Houda: me egefela amola ele da Aloua amoga misi) Yidaia: le amola Youha (ela da Simili egefela amola Disi amoga misi) Ila: iele (Ma: ihafaide dunu) Yelaibai amola Yosiafia (Ilina: ia: me egefela) Idima (Moua: baide dunu) Ilaiele, Oubede, amola Ya: isiele (Souba dunu)
27 哈洛得人沙摩特，帕耳提人赫肋茲，
28 特科亞人依刻士的兒子依辣，阿納托特人阿彼厄則爾，
29 胡沙人息貝開，阿曷亞人衣來，
30 乃托法人瑪哈賴，乃托法人巴阿納的兒子赫肋得，
31 本雅明族基貝亞人黎拜的兒子依泰、丕辣通人貝納雅，
32 加阿士士溪人胡賴，貝特阿辣巴人阿彼巴耳，
33 巴胡陵人阿次瑪委特，沙阿耳賓人厄里雅巴，
34 基宗人雅笙，哈辣黎人沙革的兒子約納堂，
35 哈辣黎人撒加爾的兒子阿希楊，烏爾的兒子厄里法耳，
36 默革辣人赫費爾，基羅人阿希雅，
37 加爾默耳人赫茲賴，厄次拜的兒子納阿賴，
38 納堂的兄弟約厄耳，哈革黎的兒子米貝哈爾，
39 阿孟人責肋克，貝厄洛特人納赫賴，他是責魯雅的兒子約阿布的執戟者，
40 雅提爾人依辣，雅提爾人加勒布，
41 赫特人烏黎雅，阿赫來的兒子匝巴得，
42 勒烏本人史匝的兒子阿狄納，他是勒烏本人的首領，有三十個人跟隨他，
43 瑪加的兒子哈南，默騰人約沙法特，
44 阿市塔洛特人烏齊雅，阿洛厄爾人曷堂的兒子沙瑪和耶厄耳，
45 提漆人史默黎的兒子耶狄阿耳和他的兄弟約哈，
46 瑪紅人厄里耳，厄耳納罕的兒子耶黎拜和約沙委雅，摩阿布人依特瑪，
47 厄里耳，敖貝得和祚巴人雅息耳。
