Mark 12
1 Hatnavah, bangnuenae hoi a dei pouh. Tami buet touh ni misur takha buet touh a sak. Koung a tumdum hnukkhu misurpaw katin nahane tangkom hai a tai teh, takha ring nahane imrasang hai buet touh sut a sak. Takha hah takhakatawkkungnaw a hlai sak teh, alouke ram lah a cei.
И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
2 Atue a pha toteh, takhakatawkkungnaw koehoi misurpaw la hanelah, takhakatawkkungnaw koe a san buet touh a patoun.
И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
3 Ahnimanaw ni, san hah a hem awh teh, kuthrawng hoi a pâban awh.
А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
4 Alouke san hah bout a patoun navah, talung hoi a lû dawk a dei awh teh, yeirai a po sak awh teh, a pâban awh.
И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
5 Alouke san hah bout a patoun navah, a thei awh. Alouke sannaw bout a patoun navah, a tangawn a hem awh, a tangawn a thei awh.
И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
6 Takha ka pahren e ni a capa buet touh ao rah dawkvah, ahnimouh ni ka capa teh a bari awh han doeh a titeh, a capa hah a hnukteng vah a patoun.
Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
7 Hatei, takhakatawkkungnaw niyah, ahni heh râw ka coe hane doeh, tho awh, thet a sei. Hat pawiteh doeh ahnie râw hah maimouh ni coe ati, ati awh.
А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
8 Hatdawkvah, takha katawnkung e capa hah a man awh, a thei awh teh, takha alawilah a tâkhawng awh.
И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9 Hottelah boipawiteh, takhakatawnkung ni bangtelamaw ati han. Takhakatawkkungnaw hah koung thet vaiteh, hote takha hah alouke takhakatawkkungnaw koe a poe han.
Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10 Im kasakkung ni, a pahnawt e talung hah phukaawm poung e takin lung lah bout ao. Hot hateh, Cathut ni doeh a sak.
Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
11 Maimae mithmu hai kângairu hanlah ao tie hah Cakathoung dawk na touk boi awh hoeh maw atipouh.
То би од Господа и дивно је у нашим очима?
12 Hahoi, vaihma bawinaw, Kâlawk kacangkhainaw, tami kacuenaw ni hote bangnuenae teh maimouh doeh na dei ngai nah tie a panue awh toteh, Jisuh man nahanelah kho a pouk awh. Hatei, kamkhueng e tamihupui hah a taki awh dawkvah, haw hoi alouklah a kâkhoe awh.
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
13 Hat hoiyah, yon pen nahanelah, Farasinaw hoi Herod e a taminaw teh Jisuh koe a patoun awh.
И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
14 Ahnimouh ni rek a hnai awh teh, Bawipa nang teh tamikalan lah na o. Apihai takinae na tawn hoeh. Tami e minhmai khen laipalah Cathut e lamthung lawkkatang hah na cangkhai e ka panue awh. Hatdawkvah, Sizar siangpahrang koe tamuk poe kawi maw. Poe kawi hoeh maw. Kaimouh ni ka poe awh han maw. Ka poe awh mahoeh maw telah a pacei awh.
А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
15 Bawipa ni ahnimae dumyennae hah a panue dawkvah, nangmouh ni bangkongmaw kai na tanouk awh. Hate tangka hah hi sin awh haw, ka khenhaw nei atipouh.
А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
16 Ahnimouh ni a poe awh navah, apie min hoi mei maw ka kamnuek vaw telah a pacei navah, ahnimouh ni Sizar siangpahrang e min hoi mei doeh atipouh awh.
А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
17 Jisuh ni Sizar siangpahrang e hno teh Sizar poe awh. Cathut e hno teh Cathut poe awh, atipouh e hah ahnimouh ni kângai lah a ru awh.
И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
18 Duenae koehoi boutthawnae awm hoeh ka tet e Sadusinaw ni Jisuh koe a tho awh teh,
И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
19 Bawipa, tami buetbuet touh niyah ca tawn laipalah, a yu dout takhai pawiteh, a misa a thup hoeh nahanelah, a nawngha ni let awmkhai seh telah Mosi ni a thut.
Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
20 A hmaunawngha sari touh ao awh. A camin ni hmaloe a yu lah a la teh, ca sak laipalah a due takhai.
Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21 A nawngha ni patuen a okhai teh ca sak laipalah bout a due takhai. Apâthum e ni hai bout a due takhai.
И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22 Hottelah, buet touh hnukkhu buet touh a due takhai awh teh, hmaunawngha sari touh ni ca sak a laipalah, hote napui hah be a due takhai awh. A hnukteng vah hote napui hai a due van.
И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23 Boutthawnae tue a pha toteh, ahnimanaw hai bout a thaw awh toteh, hote napui hah apie yu lah maw ao han. Hmaunawngha sari touh ni hote napui hah a yu lah a okhai awh toe telah a pacei awh.
О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24 Jisuh ni nangmouh teh Cakathoung na thai panuek awh hoeh. Cathut bahu hai na panue awh hoeh dawkvah, na tawm payon awh.
И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
25 Duenae koehoi bout thaw toteh, yuvânae awm mahoeh. Kâpaluennae, kâhânae awm mahoeh. kalvan kho e kalvantaminaw patetlah o awh han atipouh.
Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26 Hothloilah, kadoutnaw boutthawnae dawkvah, Cathut ni kai teh Abraham e Cathut, Isak e Cathut, Jakop e Cathut lah ka o telah, hmai kang e buruk thung hoi Mosi koe a dei e hah Mosi e cauk dawk na touk awh boi hoeh maw.
А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27 Cathut teh kadoutnaw e Cathut na hoeh. Kahringnaw e Cathut doeh. Hatdawkvah nangmouh teh, puenghoi na payon awh atipouh.
Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
28 Hottelah a kâoun awh e hah cakathutkung buet touh ni a thai teh, Jisuh ni kalan lah bout a dei e hah a hmu navah, ama koe rek a hnai teh, kâpoelawknaw thung dawk bangpatet e kâlawk maw alawkpui poung lah kaawm telah a pacei.
И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
29 Jisuh ni kâlawknaw thung dawk apasuek e teh, Oe Isarelnaw thai awh haw, maimae Cathut dueng doeh Cathut lah kaawm.
А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
30 Na Cathut teh na lungthin abuemlah, na muitha abuemlah, na pouknae abuemlah, na thaonae abuemlah hoi lungpataw, tie teh apasuekpoung e kâpoelawk lah ao.
И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
31 Hothloilah, na imri hah nama patetlah lungpataw ati e apâhni e kâpoelawk teh apasueke hoi a kâvan. Het hlak kalen e kâpoelawk awm hoeh telah bout atipouh.
И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
32 Kâlawk ka cangkhai e nihai, Bawipa na dei e teh lawkkatang doeh, ahawipoung. Cathut dueng doeh Cathut lah kaawm.
И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
33 Hote Cathut hloilah alouke Cathut awm hoeh. Hote Cathut hah lungthin abuemlah, thaipanueknae abuemlah, thaonae abuemlah, hahoi mahoima patetlah imri hah lungpatawnae teh hmaisawi thuengnae hoi thuengnae pueng hlak hai ahawi telah a dei.
И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
34 Hottelah a lawk tho e hah Jisuh ni ahawi tie a panue toteh Cathut uknaeram hoi na hlat hoeh telah atipouh. Hahoi, apinihai bout pacei ngam awh hoeh toe.
А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
35 Jisuh ni bawkim thung a cangkhai lahun navah, Messiah teh Devit e capa doeh telah bangkongmaw cakathutkungnaw ni ati a vaw.
И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36 Devit ni muitha lahoi a dei e teh, Cathut ni na tarannaw hah na khok rahim ka ta hoehroukrak kaie aranglah tahung haw telah ka Bawipa hanelah atipouh.
Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
37 Devit ni Messiah hanelah Bawipa tet pouh pawiteh bangtelamaw Messiah teh Devit capa lah ao thai han vaw. Tami maya ni lunghawicalah hoi a dei e lawk hah rip a thai awh.
Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
38 Hottelah a cangkhai navah Jisuh ni cakathutkungnaw heh roun awh. Bangkongtetpawiteh, ahnimouh teh angkidung kho hoi kâhlai hane a ngai awh. Hnopai yonae hmuen koe tami pueng ni bari e hah a ngai awh.
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
39 Sinakok vah tahungnae a rasangnae koe a ngai awh teh, pawi canae koe vah, bari kaawm e hmuen koe tahung a ngai awh.
И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
40 Lahmai napuinaw e im hah a lawp awh teh, a yon kamnuek vaih titeh, ka saw poung lah a ratoum awh. Ahnimouh teh hoe kalen e yonphukhangnae a kâhmo awh han atipouh.
Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
41 Hahoi Jisuh teh tangkabom koelah a kangvawi teh, a tahung navah taminaw ni tangka a pâseng awh e hah a khet. Ka tawnta e naw teh ka pap a pâseng awh.
И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
42 Ka roedeng e lahmainu buet touh a tho teh, rahum tangka phek touh e kahni touh a pâseng van.
И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43 Bawipa ni a hnukkâbangnaw hah a kaw teh, atangcalah na dei pouh awh. Tangka bom thung kapâsengnaw thung dawkvah, hote lahmainu ni hoe kapap a pâseng toe, atipouh.
И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
44 Bangkongtetpawiteh, alouke pueng ni teh a tawn awh e thung dawk hoi a pâseng awh. Hatei, hote lahmainu teh a mathoe ei, a kâkawk nahane a tawn e pueng hah a pâseng toe, atipouh.
Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
