Luk 19
1 Jisuh ni Jeriko kho dawk a kâen teh khothung vah a kâhlai.
И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2 Hatnavah tamuk ka cawng e kacuepoung e tami buet touh a min Zakkheas tie teh ao. Ahni teh ka bawi poung e tami lah ao.
И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3 Jisuh teh bangpatet e tami maw tie panue han a ngai dawkvah hmu hane a panki. Hatei ahni teh a rahnoum, taminaw ni a ngue dawkvah hmawt thai awh hoeh.
И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4 Hatdawkvah Bawipa a hmu thai nahanelah hmalah sut a yawng teh thailahei kung buet touh dawkvah a luen. Bangkongtetpawiteh Bawipa teh haw lahoi a tho hanela ao.
И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5 Hote hmuen koe a pha navah Jisuh ni moung laihoi a khet teh Zakkheas hanelah, karang kum leih, nang im vah ka luen han, telah atipouh.
И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6 Zakkheas ni karang poung lah a kum teh lunghawicalah hoi a im vah a luen sak.
И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7 Ka hmawt e pueng ni a pathoe awh teh, hete tami ni tamikayon im luen hanelah a cei, telah yon a pen awh.
И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8 Zakkheas ni a kangdue teh Bawipa hanelah, Bawipa, thai haw, tami ka roedeng hanelah ka tawn e hno tangawn ka poe han, hahoi kai ni ka dum e awm pawiteh let pali touh hoi ka patho han, telah atipouh.
А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9 Jisuh ni a thaw teh, sahnin vah hete im dawk rungngangnae a pha toe, hete tami hai Abraham ca sak lah ao.
А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10 Bangkongtetpawiteh, tami Capa teh kahmat e tami tawng hane hoi rungngang hanelah doeh a tho telah atipouh.
Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11 Hete lawk ka thai e taminaw koevah hete bangnuenae lawk a dei. Jerusalem kho vah a pha tawmlei toung dawkvah Cathut uknaeram teh tang a kamnue han telah a pouk awh.
А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12 Hatdawkvah, bawi buet touh teh ram uknae kâ a tawn hnukkhu bout tho hanelah kahlatpoung e kho dawk a cei.
Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13 A cei hoehnahlan vah a san hra touh a kaw teh tangka mina buet touh rip a poe. Hahoi teh, ka yinhnuk na thung vah hno yoran awh, telah atipouh.
Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14 Khoram thung e taminaw ni ahni teh a hmuhma awh dawkvah, hete tami heh Siangpahrang lah ao hane ka ngai awh hoeh telah a hnuk lahoi laicei a patoun awh.
И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15 Hote Bawi teh ukkung lah ao hnukkhu hoi bout a ban torei teh, mina a poe e sannaw hah tang a kaw teh nâ yit touh maw na hmu awh telah kâ a poe.
И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16 Ahmaloe e tami a tho teh, Bawipa nang ni na poe e tangka mina buet touh hoi alouke hra touh ka hmu, atipouh.
Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17 Bawipa ni, ahawi, nang teh san kahawi doeh. Titca e thaw dawk yuem na kamcu dawkvah kho hra touh uk lawih atipouh.
И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18 Apâhni e san a tho teh, Bawipa, nang ni na poe e tangka mina buet touh hoi alouke panga touh ka hmu, atipouh.
И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19 Bawipa ni, kho panga touh uk lawih atipouh.
А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20 Hatnavah alouke san buet touh a tho teh, Bawipa, nang ni na poe e tangka mina buet touh paroup ao, hnica hoi ka tangoung teh ka kuem.
И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21 Nang teh tami pacipali lah na o dawkvah na taki, na hmoukhoehnae koehoi na la teh, na patûe hoeh e hmuen koe na ka a e lah na o, atipouh.
Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22 Bawipa ni, san kathout nama e lawk patetlah lawk na ceng han. Kai teh ka hmoukhoehnae hmuen koehoi ka la teh, ka patuehoehnae hmuen koe ka a e, pacipali lah ka o e hah na panuek katang pawiteh,
А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23 bangkongmaw kaie tangka mina hah tangka ka pung sak thai koe na hruek hoeh vaw. Hottelah na hrueng pawiteh kai ka tho toteh a pung khuehoi ka dâw hane hah vaw atipouh.
Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24 Ateng ka kangdout e taminaw koevah, ahni koe e tangka lawm awh, hra touh ka tawn e tami poe awh, telah atipouh.
И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25 Ahnimouh ni, Bawipa, ahni teh hra touh a tawn toe, telah ati awh.
И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26 Ahnimouh koe a dei pouh e teh, ka tawn e tami teh bout poe sin han rah. Ka tawn hoeh tami teh a tawn e patenghai la pouh lah ao han.
А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27 Hothloilah, kaie uknae ka ngai hoeh e ka tarannaw hah ka hmalah thet awh, telah atipouh, telah ati.
А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28 Jisuh ni hete lawk a dei hnukkhu hmalah Jerusalem kho patuen a cei.
И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29 Olive mon dawk kaawm e Bethphage kho hoi Bethani kho a pha tawmlei nah a hnukkâbang kahni touh a patoun teh,
И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
30 hmalae kho dawk cet roi nateh na kâen tahma vah kâcui boihoeh rae laca pâkhi lah ao e hah na hmu roi han. Hote hah a rui rasu roi nateh hivah thokhai roi haw.
Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31 Tami buetbuet touh ni, bangdawkmaw a rui na rasu tet pawiteh, Bawipa ni a panki tet pouh roi, telah atipouh.
И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32 A cei roi teh Jisuh ni a dei e patetlah bangpuengpa a hmu roi.
А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33 Laca teh a rasu roi lahun navah katawnkung ni, bangkongmaw na rasu, telah atipouh.
А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34 Ahnimouh roi ni, Bawipa ni a panki, telah a dei pouh.
А они рекоше: Оно Господу треба.
35 Laca teh Jisuh koe a thokhai roi. Hote la dawkvah hni a padoun awh teh Jisuh a kâcui sak awh.
И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36 A ceinae koe lam dawk hni a phai pouh awh.
А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37 Olive mon koe hoi bungling lah kumnae koe a pha toteh, a hnukkâbang tamimaya ni a hmu awh e thao hnosaknae kecu dawkvah, a konawm khai awh teh a lawk kacaipoung lahoi Cathut a pholen awh.
А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38 Bawipa min lahoi ka tho e Siangpahrang teh Cathut ni yawhawinae poe lawiseh. Kalvan vah roumnae awmseh. Kalvan a rasang poungnae koe bawilennae awmseh, telah a hram awh.
Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39 Hahoi vah taminaw pueng thung dawk hoi Farasi tangawn ni Jisuh teh, saya na hnukkâbangnaw yue haw, atipouh.
И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40 Jisuh ni a dei e teh, hetnaw heh lawkkamuem awm pawiteh talungnaw ni tang a hram awh han, telah atipouh.
И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41 Jerusalem kho hoehoe a hnai teh a hmu navah, a ka khai.
И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42 Sahnin vah roum nahanelah bangmaw a panki tie na panuek haw boipawiteh, hatei hothateh na hmawt ka lawn awh hoeh.
Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43 Bangkongtetpawiteh na tarannaw ni tarantuknae puengcang hoi na kalup awh teh avoivang lahoi na kâen sin nahane tueng ka phat han.
Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44 Hottelah nama hoi na canaw hah talai hoi sue touh lah a palat awh vaiteh, nang thungvah talung buet touh boehai alouke talung van a ohoehnae tueng ka phat han. Bangkongtetpawiteh nang koe khetyawt hanelah tho nahane tueng teh nang ni na panue hoeh dawkvah telah atipouh.
И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45 Jisuh ni bawkim thung a kâen teh hnopai kayawtnaw pueng a pâlei.
И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46 Cakathoung dawkvah, Cathut ni ka im teh ratoumnae im lah ao han, telah a thut. Hatei nangmouh ni teh tamrunaw kâhronae im lah na sak awh, atipouh.
Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47 Jisuh ni bawkim vah hnintangkuem a cangkhai. Vaihma bawinaw, cakathutkungnaw hoi tamimaya kahrawikungnaw ni thei han a ngai awh.
И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48 Hatei, taminaw pueng ni a lawk atang awh teh buet touh hai pahlout hane a ngai awh hoeh dawkvah ahnimouh ni thei nahane lamthung hmawt thai awh hoeh.
И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
