Job 9
1 Job ni bout a pathung teh,
А Јов одговори и рече:
2 Hetheh doeh tie hah atangcalah ka panue, hateiteh, Cathut e hmalah bangtelamaw tami teh a lan thai han.
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Ama oun han ka ngai e awm pawiteh, avai 1,000 touh dawkvah vai touh boehai pathung thai mahoeh.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Cathut teh, lungkaang poung e, athakaawme thayung lah ao. Ama taranlahoi lung ka patak sak e, a lam ka cawn e apimaw kaawm boi.
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Monnaw hah a puen teh, a lungkhueknae hoi a pathung torei teh, panuek awh hoeh.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Talai a onae hmuen koehoi a kâhuet teh, a khomnaw hah koung a kâhuet sak.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Kanî hah kâ a poe teh, tâcawt hoeh. Âsi angnae hah muen a ramuk.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Ama dueng lahoi kalvan hah a ramuk teh, tuipui tuicapa van a cei.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Ama ni Latum, Kangduetaphai, Baritca, hoi akalae âsinaw hah a sak.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Be panue thai hoeh e hnokalen e hai, touk thai hoeh e kângairu hnonaw hah a sak.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Ka teng vah a cei ei ama teh, ka hmawt hoeh. Na ceihlawi e hai ka panuek hoeh.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Ama ni lat pawiteh, apinimaw a haw pouh thai han. Apinimaw bangmaw na sak, atipouh thai han.
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 A lungkhueknae dawk hoi, Cathut ni kamlang takhai mahoeh toe. A khok rahim vah tami kâoup e kabawmnaw teh a tabut awh.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Kai ni ama teh bangtelamaw, ka pathung thai han. Ama oun nahanelah, bangpatet e lawk maw kârawi han
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Bangtelah kalan nakunghai, ama teh ka pathung thai mahoeh. Kai lawkcengkung koe pahrennae doeh ka hei hnawn han.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Ka kaw pawiteh, ama ni na pato han. Ama ni ka lawk na thai pouh hane ka yuem hoeh.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Bangkongtetpawiteh, kahlî kathout ni na hmang teh, a khuekhaw awm laipalah ka hmânaw hah a kampai sak.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Ka kâha thai laipalah, reithai hoi na kawi sak.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 A thasainae dawkvah ama teh, athakaawme lah ao. A lannae, kong dawk tetpawiteh, lawkcengnae dawk apinimaw ka hnin hah a khoe thai han.
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Ka kuep nakunghai, ka pahni ni yon na pen han, tanouk hanelah kaawm hoeh nakunghai, ka lanhoehnae hah a kamnue sak han.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Toun hoeh nahanlah ka o. Hateiteh, ka kâpanuek hoeh, ka hringnae heh ka hnueai toe.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Be kâvan doeh. Hat dawk nahoehmaw, tamikathoutnaw hoi toun han kaawm hoeh e hoi, be raphoe han telah ka dei vaw.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Hemnae ni vai touh hoi thet boipawiteh, kayonhoehe khangnae teh, a panuikhai han.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Talai heh tamikathout e kut dawk poe lah ao teh, a lawkcengkungnaw e minhmai a ramuk. Ahni hoehpawiteh, api han na maw.
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Ka hninnaw hateh, ka yawng e hlak hai hoe a rang, a kamleng awh teh, hawinae hmawt awh hoeh.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Karang poung e lawng patetlah a khup teh, Mataw ni moithang a ka cawp e patetlah a rang.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Ka phuenangnae ka pahnim vaiteh, ka lungmathoenae minhmai he ka ta vaiteh, minhmai kapancala ka o han ka ti navah,
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 Ka khangnae naw pueng heh, makkhak ka taki teh, tamikayon hoeh e lah na pouk hoeh langvaih tie hah ka panue.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Yon pen e lah kaawm pawiteh, bangdawkmaw ahrawnghrang e meng ka tawk han.
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Tadamtui hoi ka kamhluk nakunghai, ka kut heh sapet hoi ka kamsin nakunghai,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 tangdong dawk na tâkhawng teh, ka khohna ni patenghai na panuet han doeh.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Bangkongtetpawiteh, lawkcengnae koe rei cet vaiteh, ama teh ka pathung thai nahanelah, ama teh tami lah tho hoeh.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Maimouh roi e van kut ka toung hanelah, maimae rahak laicei awm hoeh.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Kai koe e sonron lat naseh taki a thonae ni na taket sak hanh seh.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Hatdawkvah ama taket laipalah lawk hah ka dei han. Hateiteh, kai koevah hottelah bout awm kalawn hoeh.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
