Job 7
1 Talaivan dawkvah tami hanelah thaw ka ru e thaw a onae tueng ouk ao nahoehmaw, a hninnaw hai kutkapânaw e hnin patetlah awm hoeh namaw.
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Tâhlip dik ka doun e san patetlah, kutkapânaw ni kutphu hmu han a ngai hawi e patetlah.
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 Bang hoeh e dawk thapa moikapap lah ka hno teh, khohmo runae naw hah kai hanelah ao toe.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Ka i na koehoi, nâtuek maw ka thaw han. Karum heh baw nah lawiseh ka ti. Bangkongtetpawiteh, khodai totouh kamhmei kamlang hoi ka o.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Ka takthai teh, pâri hoi songnawng ni muen na kayo teh, ka vuen hai cupei teh koung a kâhnoum.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 Ka hninnaw teh, hnikawngnae yawngyen hlak hai a rang teh, ngaihawinae awm laipalah a loum.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Ka hringnae teh kahlî doeh tie hah pahnim hanh, ka mit ni ahawinae bout hmawt mahoeh toe.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Na kahmawtnaw e mit ni bout na hmawt mahoeh toe. Na mit ka tak dawk a um navah, kaawm mahoeh toe.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9 Tâmai kâhin teh, a kahma e patetlah, duenae tangkom thung ka cet e ni bout ban mahoeh toe. (Sheol h7585)
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 A im vah bout ban hoeh vaiteh, a onae hmuen ni ama teh panuek mahoeh toe.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 Hatdawkvah ka pahni ka cakuep mahoeh. Ka muitha rek na laihoi ka dei vaiteh, kakhat e ka hringnae hoi lai ka roe han.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 Kai teh, talî lah maw ka tho. Nahoeh pawiteh, talî dawk e khorui lah maw ka tho teh, na karingkung hah na ta pouh.
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Ka ikhun ni ka ngai a mawng sak han. Ka yannae ikhun ni ka phuenangnae a roum sak han telah ka ti navah,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 Tangmin mang lahoi na pakhi teh, kamnuenae lahoi kai na kalue sak.
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 Ka hringnae ni ka lahuen a kara hoi duenae hah, ka takthai ni a ngaihnawn.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Ka hringnae he ka hnueai teh, yungyoe ka hring mahoeh. Kama dueng na awm sak awh. Bangkongtetpawiteh, ka hringnae teh a kahû lah doeh ao.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 Tami he banglamaw ao teh, hettelah na tawmrasang teh, a lathueng vah na lungthin pou na ta.
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 Amon tangkuem na tho sin teh, nâtuek e atueng dawk hai pou na tanouk.
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Nâtuek hai na kamlang takhai laipalah, pou na khet vaiteh, ka tamtui ka padoun nahai ka madueng na tat hoeh.
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Yonnae ka tawn maw, oe taminaw ka ring e, nang lathueng vah bangmaw ka sak. Bangdawkmaw na hmaitung vah telah na o sak teh, kama hoi kama hnori lah na o sak.
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Bangdawkmaw na kâ ka eknae hah na ngaithoum laipalah, ka payonpakainae hah na lat pouh hoeh. Bangkongtetpawiteh, vaiphu dawk ka i vaiteh, nama ni kai na tawng han, hatei kaawm mahoeh toe atipouh.
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
