Job 31
1 Ka mit ni lawkkamnae a sak, Bang kecu dawk maw tangla hah ka mit ni a khet han.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Hatdawkvah, lathueng lae Cathut koehoi ka coe hane hoi, Athakasaipounge koehoi a parâw e teh bangmaw.
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Tamikathoutnaw raphoe teh, payonpakainae ka sak e naw rawkphainae nahoehmaw.
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Ama ni ka lamthung hah a hmu teh, ka khokhnuk pueng hai be a touk nahoehmaw.
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Kalan hoeh e lah ka hring pawiteh, hoeh pawiteh, dumyennae hoi ka khok a hue rang pawiteh,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Kânging e yawcu khingnae hoi na khing haw, Cathut ni ka lannae hah a panue thai han.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Ka pahni ni lamthung phen boipawiteh, ka mit hoi ka hmu e patetlah lungthin ka tawn pawiteh, ka kut dawk ka tamang e kâbet pawiteh,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Cati na tu sak haw, ayâ louk ni cat naseh, ka a hane be phawng naseh.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Napui ni ka lungthin na pasawt payon pawiteh, ka imri e takhang arulahoi ka tuet pawiteh,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 ka yu ni ayâ hane cakang phawm naseh. Ayâ ni ipkhai naseh.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Bangkongtetpawiteh, hot teh kathoute lah awm vaiteh, lawkcengnae koe tâcokhai hanelah kamcu e payonnae lah ao han.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Bangkongtetpawiteh, raphoe hanelah hmai ni a kak e lah ao han, Ka tawn e abuemlah be kahmat e lah ao han.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Ka sannu sanpanaw ni kai koe a phuenang awh navah, noutna laipalah kaawm pawiteh,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 BAWIPA a thaw torei teh, kai ni bangmaw ka sak han. Na toun navah bangtelamaw ka pato han.
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Von thung vah kai ka sak e ni, ahnimouh hai sak hoehnamaw, ama ni manu e von thung rei na sak hoehnamaw.
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Karoedengnaw, e a ngainae hah poe laipalah kaawm pawiteh, lahmainaw lung ka pout sak pawiteh,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 naranaw hah canei hane rei laipalah, kama dueng ouk ka cat pawiteh,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 Hateiteh, ahni hah ka nawca hoi a na pa patetlah ka okhai, anu e von thung hoi lahmai patetlah ka khetyawt toe.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Tami bangpatet hai hnicu laipalah kadout e hoi, tami karoedengnaw kâkhu han ka tawn hoeh e ka hmawt boipawiteh,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 A lungthin hoi kai yawhawi na poe hoeh teh, ka tumuen hoi phu ka bet sak hoehpawiteh,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 longkha koe e kabawpnae ka hmu torei teh, naranaw taranlahoi ka kut ka dâw pawiteh,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 ka kut heh ka loung dawk hoi kârakhing naseh, ka lounghrunaw hah kâkhoe naseh.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Bangkongtetpawiteh, Cathut koehoi rawkphainae teh, kai hanelah taki a tho poung, bangkongtetpawiteh, a lentoenae teh ka khang thai mahoeh.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Sui hah ngaihawinae hoi ka sak teh, nang teh ka lungmawngnae doeh, telah suikathoung koe ka dei boipawiteh,
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 ka kut hoi ka tawk e ni moikapap a hmu teh, ka tawntanae a len poung dawkvah, lunghawinae ka tawn boipawiteh,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 kanî a sei torei ka pouk teh, a angnae hoi ka cet e thapa hah a lawkpui lah ka pouk teh,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 hottelah ka lungthin hah arulahoi a pasawt teh, ka pahni ni ka kut pahnuem pawiteh,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 het haiyah lawkcengnae hmuen koe phakhai han kamcu e payonnae doeh. Bangkongtetpawiteh, lathueng la kaawm e Cathut hah pahnawt e lah ao.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Ka hmuhma e lathueng vah, rawkphainae a pha navah, ka lunghawi teh, a lathueng vah kathout e ka hmu navah, kai kâoup pawiteh,
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Ka pahni ni yonnae dawk thoseh, a hringnae hah thoebo hane kâpoe hanelah ka pasoung hoeh e thoseh,
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Lukkareiim dawk taminaw ni a teng vah kaawm e apimaw von ka hlam e kaawm boi,
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 Hateiteh, imyin ni lam vah roe boi hoeh, Bangkongtetpawiteh, kahlawng ka cet naw hanelah ka im vah tho ouk ka paawng pouh.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Adam patetlah kâtapoenae hah ka ramuk teh, ka payonpakainae hah ka lungtabue thung ka hrawk pawiteh,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Tamimaya a pap poung dawkvah, ka taki teh ka imthungnaw dudamnae ka taki kecu dawkvah, duem ka o e hoi alawilah tâco thai hoeh e lah kaawm pawiteh,
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Oe, kapanuekkhaikung buet tabang awm haw pawiteh, khenhaw! hetteh kaie kutnout doeh, Athakasaipounge ni, na pato haw pawiteh, kai na katarannaw ni cauk dawk thut haw pawiteh,
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Ka loung dawk hoi roeroe ka sin vaiteh, bawilukhung patetlah ka kâmuk han ei.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Ka khokhnuknaw pueng hai ama koe ka pâpho han, bawi patetlah ama teh ka hnai han ei.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Ka ram ni kai taranlahoi a hram teh, laikawk kongnaw ni cungtalah khui awh pawiteh,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 aphu poe laipalah a pawnaw hah ka ca teh, katawnkungnaw hringnae sung sak e lah kaawm boipawiteh,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 hottelah cang yueng lah pâkhing paw naseh, Catun yueng lah phovainaw paw naseh telah a ti, Job e lawk a pâpout toe.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
