1 Samuel 26
1 Miphabep Ziph a kon in Saul kimupi dingin Gibeah mun ah ahung’un, “David chu Jeshimon nisolama Hakilah mol chunga chu kisel ahi,” ahung tiuve.
Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?
2 Hijeh chun Saul in galsat themcheh Israel sepai sangthum akipuiyin David hol ding in Jiph gammang lam ajonsuh tauvin ahi.
А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској.
3 Saul chun Jeshimon nisolama Hakilah molchung lamlen pang a David kisel namun’a chun ngahmun akisemin ahi. Ahin David chun Saul in gammang noiyah ahung holle ti ahedoh tan ahi.
И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.
4 Saul chu ahung mong nai ti photoh ding in guhthim in mi asollin ahi.
И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул.
5 Jankhat David chu Saul umna ngahmun chu kholchil ache in, aven ahileh, Saul, Ner chapa Abner chule a sepai jalamkai chu asung ah alumin, sepaiho chun akollin, akimvellah akigolun un ahi.
Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.
6 Chuin David in Hit mipa Ahimelech chule Zeruiah chapa Joab sopipa Abishai jah’a, “Saul ngahmun lailunga khu koipentah in kipedoh’a ei kilhon pi ding ham?” tia adoh a ahile Abishai in. “Keiman nakilhon oi nange,” tin ahin donbut in ahi.
И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом.
7 Hijeh chun David le Abishai chu Saul umna ngahmun sung’ah alut lhon in ana imut pettah’u agatoh lhon in, ngahmun lailung achun Saul alumin, alukhap koma chun atengcha tolla ana kiphut’in, chule Abner le asepaite chu Saul kimvellah ana imuvin ahi.
И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.
8 Hichun Abishai in David koma o nemtah in, “Tunia hi Pathen in namelma pa nangma khutna napeh doh ahitai, Keiman amahi nivei sut ngai louvin, khatvei seh seh sun ingting leitoh sutbeh tange!” ati.
Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.
9 Ahin David in, “Bollou ding ahi, Natha louding ahi. Pakai thaonusa douna-a akhut lama tapou chu koimacha athemmo lou ding aumpoi,” tin ana phoh in ahi.
А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?
10 “Hingjing Pathen mina kasei ahi, nikhat tengle Pathen in Saul hinjep nem tei nante ahiloule tehthi nante ahiloule gal’a thiding ahi.
Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.
11 Pathen thaonu khat katha ding chu Pakaiyin ajah nompoi! Ahinlah atengcha le alukhap koma atwipai vang kilah in, chuteng hia kon in dalha hitin cheta hite!” ati.
Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.
12 Hijeh chun David in tengcha le Saul alu koma twipai chu alan chule amale Abishai chu koimacha hetlou kah’in achemang lhon tai, ajeh chu Pakaiyin Saul mite alhim imut ngoideh sah ahi.
И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа.
13 David a ngahmun gallang’u mol’ah akal touvin akiven phah nachan agei lhon in,
И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места.
14 Sepai hole Ner chapa Abner jah din, “Abner, kithouvin!” tin ahin samin ahile “Koi nahim?” tin Abner in adonbut in adong in ahi.
И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?
15 David in, “Aphai Abner, nangma milen, nahilou ong? Nanghi pasal nahi hilou ham? Israel lah’a hi nang tobang mimo koi umkha am? Ipi dinga nangman napu lengpa chu phatecha nahon tup lou ham? Ajeh chu mipi lah’a khat hi napu lengpa thatdin hungleh,
А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог.
16 Hiche hi phaloubeh ahi! Pakai hingjing mina kasei ahi, nangle, lengpa athisa tobang nahi lhontai, ajeh chu nangman na pakai-pa naventup jou tah lou jeh in na losamtai. Napakai, naleng, Pakai thaonu a tengcha le alulhuna atwipai jong phaten koitup peh tangem?” tin ahin samin ahi.
Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?
17 Saul in David ogin ahi chu ahen, “Kachapa David chu nahilou haimo?” ahin tin ahile David in adonbutin, “Henge ka pakai le lengpa, Ibola ba nei chanle le ham? Ipi kabolset em? Kathepmona ipi ham?
Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару!
Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој?
19 Ahin tun ka pakai le ka lengpa nasohpa thusei hi ngaiyin, Pakaiyin kei douna’a natildoh ahi vangleh ka maicham eisan peh hen. Achuti louva mihem tildoh mai mai ahivangleh, ajao tapou Pakaiya konin gaosap changhen. Ajeh chu amahon kain muna konin ei kidal mang un, Hijeh chun Pakai mitetoh kaum khom thei tapoi, chule gamchom mite pathen houtan eitiuve.
Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.
20 Pathen’a konna gamla tah a gamdang mite ho gamsunga kathi ding hitam? Ipijeh a chu Israel lengpa chu uili khat holle a hugn kipatdoh ham? Ipi jeh a kei hi molsang vum'a lhanlha adal bang in eidal jeng ham?” atin ahi.
Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини.
21 Chuin Saul in, “Keiman kabol khel tai, inlam’ah hung kile tan, kachapa, keiman tukal nasugim taponge, tunin kahinkho hi nei hinghoi peh kit tai. Keima angol tobang chule suh khelna tamtah kana neitai,” tin Saul in ahin donbut’e.
Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома.
22 David in, “Vo lengpa, Hichea hin na tengcha aume, Khangdong mikhat hinsol inlang hung la hen.
А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме.
23 Pakaiyin midih le kitah neiho adungjuijin kipaman apehjin ahi. Tunin jong Pakaiyin nangma chu kei khutna eipehsa ahitan, hijongle keiman Pakai thaonusa lengpa chunga kakhut kalap lou hel ding ahi.
А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег.
24 Ven tunia keima mitmua nangma hinkho manlu tah kahisah bang chun keima hinkho jong Pakai mitmun manlu tah hijeng henlang, Pakaiyin thoh hahsa kathohna changsea konin eihuhdoh tei teihen,” ati.
И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.
25 Chuphat in Saul jong chun David jah a, “Kachapa David nunnom in! Nanghin thil tamtah nahin bol ding chule nalolhin tei ding ahi,” ati. Hichun David jong ajotna ding langa akichen, Saul jong akho lama ahung kile kit tan ahi.
А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место.
