Matthew 22
1 Jesus in amate tung ah sontena son kik a,
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 Vantung kumpingam sia a tapa atu mopoai vawttu kumpipa taw kibang hi,
Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3 A naseam te sawl in, a khualhil sa teng samsak napi, kuama pai ngawl hi.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4 A naseam te sawlkik a, khualhil sa teng tung son vun, nitak an sia ki nginkhol sa in om zo hi: ka khui tal te le nganno thau mamate ki ngo siat zo a, na theampo ki nginsa hi zo hi, mopoai ah hongpai tek tavun, ci hi.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 Ahihang a khualhil nate in, bangma thusimngawl in, khat sia lo ah, a dang khat sia sumzonna mun ah, tabang in amate uk na tek ah pai veve uh hi:
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 A dang a tang lai te in a naseam te sia man a, vawtsia in that uh hi.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 Kumpipa in a zak ciang thin-uk mama a, a ngalkap te sawl in tualthat te siatsua in, amate khuapi te zong mei taw hal siat hi.
А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 Tua mun ah a naseam te hibang in ci hi, mopoai sia kinging siset zo hi, ahihang ka khualhil sa teng a sap thamman om ngawl hi.
Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 Tua ahikom lamzikpi ah pai vun a, na mu uh theampo mopoai pai tu in hil vun.
Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 Tua ahikom a naseamte sia lamzikpi ah pai uh a, mipha ngawl le a pha a kibang in a mu uh theampo kaikhawm in, mopoai ah leangna dim siat hi.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 Kumpipa sia a leangna te en tu in a tum ciang, mopoai puan a sil ngawl mi khat mu a:
Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12 Lawm awng, hi mun ah bangbang in mopoai puan sil ngawl in hongpai ni ziam? ci in a dok ciang, bangma son tu a nei bua hi.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13 Tua zawkciang, kumpipa in a naseam te kung ah, a khut le a peang hencip in paipui vun a, a puasang khuazing na ah khia vun; tua mun ah kaana le ha ngoai na om tu hi, ci hi.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 Banghangziam cile a kisam tam mama napi, a ki teal tawm hi,
Јер су многи звани, али је мало избраних.
15 Tua zawkciang Pharisee te hongpai in, Jesus pauna pan, bangbang in aita thei tu, ci in ngaisun tek uh hi.
Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16 Amate in a nungzui te le Herod i mihing te sawl in, Topa awng, nangma sia na thuman hi, kuama zong lau ngawl in le kuama mai zong zakta tuan ngawl a, Pathian thuman lampi hil ni hi, ci kong he uh hi.
И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Tua ahikom, bangbang in ngaisun ni ziam? Caesar tung ah shia pia tu khu ziam maw, pia ngawl tu khu ziam? hong son tan, ci uh hi.
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 Ahihang Jesus in amate tatsiatna he a, No a ki hitheamsak te, banghang in hong aita nu ziam
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19 Shia dangka hong lak tavun, ci hi, amate in zong dangka paipui hi.
Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20 Jesus in, Hi sia a kua lim le ceptena ziam? ci in dong hi.
И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21 Amate in, Caesar lim le ceptena hi, ci uh hi, tasiaciang, Caesar neisa te Caesar pia vun a, Pathian a te Pathian pia vun, ci hi.
И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22 Amate in hi thu a zak uh ciang in, lamdangsa tek mama uh a, ama nusia in paisan uh hi.
И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23 Tua ni in thawkikna om ngawl hi, a ci Saducee te a kung ah hongpai in, thu dong hi.
Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24 Syapa awng, mi khat sia ta nei ngawl in a thi le, a ci-mit ngawl tu in a nau in a mo tenpui tahen, ci in Moses in ci hi.
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25 Tu in u nau pa sali om hi: a lianbel sia in zi nei napi, ta nei ngawl in thi hi, tasiaciang a nau kung ah a zi nusiat hi:
У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26 Tabangma in a ni na, a thum na le a sali na dong in thi hi.
А тако и други, и трећи, све до седмог.
27 A khakbel ciang in tua numei nu zong thi hi.
А после свих умре и жена.
28 Tua ahikom thawkikni ciang tua numei nu sia, sali sung pan a kua bel i zi hi tu ziam? banghangziam cile a u nau vekpi in tenpui ngeitek uh hi, ci in dong uh hi.
О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 Jesus in amate zo kik a, Lai thiangtho le Pathian vangletna na heak ngawl uh hang in khial siat nu hi:
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30 Banghangziam cile, thawkik ni ciang in kipui na le tenpui tu in ki pia, cite om nawn ngawl tu a, vantung ngam ah Pathian i vantungmi te bang hi tu hi.
Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31 Ahihang mithi te thawkikna thu taw kisai Pathian in note tung hong son na ah,
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32 Keima in Abraham Pathian, Isaac Pathian, Jacob Pathian ka hihi, ci in a son thu sim ngei ngawl nu ziam? Pathian sia mithi te Pathian hi ngawl a, a nungta te pathian a hihi, ci hi.
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33 Tasiaciang mihonpi te in hi thu a zak uh ciang in, Jesus thuhil na lamdangsa mama uh hi.
И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34 Jesus in Sadducee te pau natu he ngawl in vawt hi, ci sia Pharisee te in a zak uh ciang, amate munkhat ah ki kaikhawm uh hi.
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 Tua zawkciang amate sung ah thukhamhil khat in Jesus aita nuam ahikom,
И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36 Syapa awng, thukham sung pan a lianbel thupiak sia bang ziam? ci in dong hi.
Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37 Jesus in ama tung ah, Topa na Pathian sia na thinsung theampo, na nuntakna theampo le na ngaisutna theampo taw it in.
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 Hi thu sia thupiak masabel le a lian thupiak a hihi.
Ово је прва и највећа заповест.
39 Taciang a ni na sia, nangma le nangma na ki it bang in, na innpam te it in, a ci sia a masabel taw a kibang a hihi.
А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40 Hi thupiak ni te tung ah thukham theampo le kamsang te thu theampo khuangkhim siat hi, ci hi.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 Pharisee te munkhat ah a ki kaikhop laitak in, Jesus in amate tung ah,
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 Christ sia bangbang in ngaisun nu ziam? akua tapa ziam? ci in dong hi; amate in, David Tapa hi, ci uh hi.
Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43 Jesus in amate mun ah, Tabang a hile David in Christ sia; Topa, ci in Thaa taw banghang in sam thei ziam, David i ci na ah,
Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44 Topa in ka Topa kung ah, na ngal te na peang koina in ka vawt mateng Ka ziatsang ah to in, ci hi.
Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45 David in Christ sia ka Topa ci in a sam le, banghang in a tapa hi thei tu ziam? ci hi.
Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46 Kuama in kamkhat zong zo kik thei ngawl ahikom, tua ni pan kipan in, kuama in thu dong ngam nawn ngawl uh hi.
И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
