< Tingtoeng 109 >

1 Aka mawt ham David kah Tingtoenglung Kai kah koehnah Pathen aw hilphah boeh.
Bože, slavo moja, nemoj muèati,
2 Halang kah a ka neh hlangthai palat kah a ka te kai taengah ong uh tih a lai loh a honghi a thui uh.
Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
3 Hmuhuetnah olka neh kai m'vael uh tih a honghi nen khaw kai n'nen uh.
Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
4 Kai kah lungnah dongah kai n'khingkhoek uh cakhaw kai loh thangthuinah ka khueh pah.
Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5 Hno then te kai taengah boethae neh, kai kah lungnah te hmuhuetnah neh a khueh uh.
Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6 Anih te halang loh cawh saeh lamtah a bantang kut ah Satan pai pah saeh.
Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7 Anih te laitloek vaengah a halang phoe pah saeh lamtah a thangthuinah te tholh la poeh saeh.
Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
8 A hing tue khaw a bawn la om saeh lamtah, a cawhnah te hlang tloe loh rhawt saeh.
Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9 A ca rhoek te cadah la, a yuu khaw nuhmai la om uh saeh.
Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10 A ca rhoek khaw poeng poeng uh saeh lamtah buh bih uh saeh. A imrhong khui lamkah vawtthaih uh saeh.
Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
11 A khueh boeih te puhlah loh n'hlaeh saeh lamtah a thaphu te kholong loh poelyoe pah saeh.
Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
12 Anih taengah sitlohnah aka khueh om boel saeh lamtah a ca cadah rhoek te aka rhen om boel saeh.
Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13 A hmailong kah cadilcahma te phae la om saeh lamtah a ming khaw a tloe la hmata bal saeh.
Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
14 A napa rhoek kathaesainah te BOEIPA hmaiah poek saeh lamtah a manu kah tholhnah te hmata boel saeh.
Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
15 A tholhnah te BOEIPA hmaiah om taitu saeh lamtah amih poekkoepnah te diklai lamkah phae la om saeh.
Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
16 Sitlohnah khueh ham poek pawt tih khodaeng lungma neh thinko aka paeng hlang te duek sak ham a hloem.
Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
17 Rhunkhuennah te a lungnah dongah amah tlak thil saeh. Yoethennah khuiah a naem pawt dongah a taeng lamkah vikvik lakhla saeh.
Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18 Rhunkhuennah te khaw a himbai la bai saeh lamtah a kotak khuiah tui bangla, a rhuh khuiah khaw situi bangla kun pah saeh.
Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19 Amah te himbai cun bangla om pah saeh lamtah cihin bangla yen taitu saeh.
Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20 Hekah he BOEIPA taeng lamkah kai aka khingkhoek rhoek neh ka hinglu he a thae la aka thui rhoek kah thaphu la om saeh.
Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21 Tedae namah tah ka Boeipa Yahovah coeng ni. Na sitlohnah then te na ming ham, kai taengah saii lamtah n'huul lah.
A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
22 Kai tah mangdaeng neh khodaeng la ka om tih ka lungbuei khaw ka kotak ah thiip coeng.
Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23 Khokhawn a khuup vaengkah bangla ka khum tih kaisih bangla ka congpet.
Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
24 Yaehnah dongah ka khuklu hlinghlawk tih ka pum dongkah ka tha khaw pim coeng.
Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
25 Te vaengah kai he amih kah kokhahnah la ka om tih kai m'hmuh uh vaengah a lu a hinghuen uh.
Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
26 BOEIPA ka Pathen aw kai n'bom lah. Namah kah sitlohnah vanbangla kai n'khang lah.
Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27 Te vaengah BOEIPA namah loh na kut neh na saii te ming uh saeh.
Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
28 Amih te thaephoei thil uh cakhaw namah loh yoethen na paek bitni. Tlai thil uh cakhaw yahpok uh saeh lamtah na sal loh a kohoe saeh.
Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
29 Kai aka khingkhoek rhoek te mingthae loh a vuei uh vetih amamih kah yahopohnah loh hnikul bangla cun uh ni.
Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30 Ka ka neh a nah la BOEIPA ka uem vetih hlangping lakli ah amah te ka thangthen ni.
Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
31 A hinglu aka boe sak lamloh khang ham khodaeng kah bantang ah a pai pah.
Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.

< Tingtoeng 109 >