Olcueih 19
1 A hmuilai voeldak neh aka ang lakah amah kah thincaknah neh aka cet khodaeng he then ngai.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Mingnah aka om pawh hinglu khaw then pawh, kho neh aka tanolh long khaw a hmaang.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Hlang kah a anglat loh amah kah longpuei te a paimaelh pah hatah a lungbuei tah BOEIPA taengah a hmaital.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Boeirhaeng tah paya khaw muep a thap pah dae, tattloel tah a baerhoep long pataeng te a nong tak.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A honghi kah laipai te hmil pawt vetih, laithae aka sat long khaw poenghal mahpawh.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Hlangcong kah maelhmai tah muep a thae sak uh tih, hlang te hlang boeih loh kutdoe neh a paya nahuh.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Manuca pataeng aka khodaeng te boeih a hmuhuet uh atah, a baerhoep aisat te a taeng lamloh a lakhla tak ta. A hloem bal akhaw amih te ol a om moenih.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 A hinglu aka lungnah long tah a lungbuei ah a lai tih, lungcuei long tah hnothen dang hamla a ngaithuen.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A honghi kah laipai te hmil pawt vetih, laithae aka sat khaw milh ni.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Omthenbawnnah he hlang ang ham a rhoeprhui moenih, sal loh mangpa a taemrhai te bahoeng voel moenih.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Hlang kah a lungming loh a thintoek khaw a hlawt pah dongah, boekoek te a boei a mang neh a poe.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Manghai kah thinkoeh he sathueng bangla kawk dae, a kolonah he baelhing dongkah buemtui bangla om.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Capa a anglat te a napa ham talnah la om tih, a yuu kah hohmuhnah khaw tuicip bangla puh.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Im neh boeirhaeng he napa kah rho la om cakhaw, hlang aka cangbam yuu he tah BOEIPA taeng lamkah ni.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Ngaknah he ih dongah moo tih, palyal khaw hinglu lamlum.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Olpaek aka tuem loh a hinglu a ngaithuen tih, BOEIPA kah longpuei aka hnoel tah duek rhoe duek ni.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 BOEIPA kah puhlah long tah tattloel te a rhen tih, a thaphu te amah taengla a thuung ni.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Ngaiuepnah a om vaengah na ca te toel lah, anih duek sak ham tah na hinglu te thak boeh.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Kosi len kah hmulung te tholhphu la a phueih atah na huul cakhaw koep na koei hae ni.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 cilsuep he hnatun lamtah thuituennah he doe lah. Te daengah ni na hmailong ah na cueih eh.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Hlang kah lungbuei ah kopoek muep om cakhaw, BOEIPA kah cilsuep long ni a thoh sak.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Hlang kah ngaihlihnah tah amah kah sitlohnah he ni. Tedae khodaeng he hlang laithae lakah then ngai.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 BOEIPA hinyahnah he tah hingnah la om tih, ngaikhuek la a rhaeh sak coeng dongah yoethae loh cawh voel pawh.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Kolhnaw long tah bael dongla a kut a puei nawn pataeng a ka khuila a khuen moenih.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Hmuiyoi te na boh daengah ni hlangyoe bangla a muet uh eh. A yakming la na tluung daengah ni mingnah te a phatuem pueng eh.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 A napa aka rhoelrhak tih, a manu aka yong sak capa tah yah a poh tih, a khosak khaw tal.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Ka ca, mingnah olka lamloh palang ham a, thuituennah hnatun ham he na toeng.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Hlang muen kah laipai loh tiktamnah te a hnael tih, halang kah a ka loh boethae a dolh.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Hmuiyoi rhoek ham tholhphu neh anglat kah a nam ham bohnah a tawn uh coeng.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
