Olcueih 13
1 Ca aka cueih loh pa kah thuituennah a hnatun tih, hmuiyoi long tah tluungnah pataeng hnatun pawh.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Hlang lai thaih lamloh a then khaw a cah dae, hnukpoh kah hinglu tah kuthlahnah la poeh.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 A hinglu aka ngaithuen long tah a ka a tuem, a ka aka ang soeh khaw amah ham porhaknah la om.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Kolhnaw loh a ngaidam dae a hinglu a thum moenih. Tedae aka haam kah a hinglu tah hah ngaikhoek.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Aka dueng loh a hong ol te a hmuhuet. Halang tah a borhim tih a hmai tal.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Duengnah loh thincaknah longpuei te a kueinah tih, halangnah loh tholhnah a paimaelh.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Boei tih ba aka khueh pawt khaw om, vawtthoek dae a boei a rhaeng aka coih khaw om.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Khuehtawn he hlang kah hinglu tlansum ni. Tedae khodaeng loh tluungnah a yaak moenih.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Aka dueng kah khosae tah a kohoe tih, halang kah hmaithoi tah a thih pah.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Althanah loh olpungnah a paek tih, uentonah dongah cueihnah om.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 A honghi lamkah boeirhaeng khaw yip muei tih, amah kut neh aka coi long tah a ping sak.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Ngaiuepnah loh lungbuei aka nue a dangrhoek tih, hingnah thingkung loh ngaihlihnah a cung sak.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Olka aka hnoelrhoeng loh amah ham lai a koi vetih, olpaek aka rhih te anih loh a rhong ni.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Aka cueih kah olkhueng tah hingnah thunsih la om tih, dueknah hlaeh lamloh aka nong sak la om.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Lungmingnah then tah mikdaithen la a khueh tih, hnukpoh kah longpuei tah mueng.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Aka thaai loh mingnah neh boeih a saii tih, aka ang loh a anglat te a yaal.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Halang puencawn tah yoethae ah cungku tih, oltak kah laipai tah hoeihnah la om.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Khodaeng neh yah loh thuituennah a hlahpham tih, toelthamnah aka tuem tah a thangpom.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Ngaihlihnah a dip te hinglu ham khaw tui dae, aka ang long tah boethae lamloh nong ham te tueilaehkoi la a om pah.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Hlang cueih taengah aka cet la aka cet tah cueih rhoela cueih tih, hlang ang neh aka luem tah lolh coeng.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Hlangtholh rhoek te yoethae loh a hloem dae, aka dueng te hnothen neh a thuung.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Hlang then long tah a ca kah a ca khaw a phaeng dae, laihmu kah a thadueng tah hlang dueng hamla a khoem pah.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Khodaeng kah khohai cang tah thawt tangloeng dae, tiktamnah a om pawt dongah a khoengvoep.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 A ca aka thiinah loh a cungcik a hnaih, tedae aka lungnah tah thuituennah neh a toem.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Hlang dueng loh a hinglu dongah kodam la a caak dae, halang tah a bung a vaitah.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
