Olcueih 11
1 Hlangthai palat kah cooi te BOEIPA kah tueilaehkoi tih, coilung a thuem te a kolonah la om.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Althanah ha pawk vaengah yah khaw thoeng, tedae cueihnah tah kodo nen ni ha pawk.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Aka thuem rhoek kah muelhtuetnah loh amamih te a mawt tih, hnukpoh rhoek kah a saveknah loh amamih te a rhoelrhak la a rhoelrhak sak.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 A thinpom khohnin ah tah a boeirhaeng nen khaw hoeikhang pawt vetih, duengnah long ni dueknah lamloh a huul eh.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Duengnah long tah a longpuei te cuemthuek la a dueng sak tih, halang te a a halangnah loh a cungku sak.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Aka dueng rhoek tah duengnah loh a huul tih, hnukpoh rhoek tah talnah loh a tuuk.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Halang hlang kah dueknah dongah ngaiuepnah khaw moelh tih, thahuem kah ngaiuepnah khaw tahah.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Aka dueng tah citcai lamkah khaw pumcum tih anih yueng la halang taengla a pawk pah.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Lailak kah a ka loh a hui a phae tih aka dueng kah mingnah rhangneh pumcum uh.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Aka dueng kah thennah dongah ni khorha loh sundaep thil tih halang a milh vaengah tamlung a lohuh.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Aka thuem rhoek kah yoethennah loh vangpuei a pomsang tih, halang kah a ka longtah a koengloeng.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Lungbuei aka talh loh a hui te a hnoel a rhoeng dae lungcuei hlang long tah hil a phah.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Caemtuh a caeh vaengah baecenol te a hliphen tih mueihla ah tangnah koila aka om long tah olka a tuem.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 A niing a tal dongah pilnam cungku tih, uentonah a yet nen ni loeihnah a om.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Kholong loh rhi a khang atah boethae loh thae a huet ni, Tedae kutyuh aka hnoel tah a pangtung uh.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Huta mikdaithen loh thangpomnah te a moem tih, hlanghaeng loh khuehtawn a koi ni.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Sitlohnah aka khueh hlang loh a hinglu khaw a phai dae muenying muenyang loh a pumsa a lawn khoeng.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Halang loh a honghi khaw thaphu la a saii tih, duengnah cangti aka tuh longtah oltak kutphu te a doe.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Duengnah tah hingnah la pawk tih, boethae aka hloem khaw a dueknah ham ni.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Lungbuei a voeldak tah BOEIPA kah a tueilaehkoi tih, cuemthuek longpuei tah a kolonah la om.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Kut sokah kut pataeng boethae a hmil moenih, tedae aka dueng kah tiingan tah loeih ni.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Sakthen nu khaw omih aka phaelh tah ok hnarhong dongkah sui hnaii banghui ni.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Aka dueng rhoek long tah a then ngaiuepnah bueng ni a ngaihlihnah tih halang rhoek long tah thinpom a khueh.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 A khueh duen te a tael tih koep a koei pah, hloh malcal khaw tloelnah la om sumsoek.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 yoethennah hinglu loh a doedan vetih, a tulcah dongah amah te khaw a suep van ni.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Cangpai aka hloh te namtu loh a tap tih aka hlah te tah a lu ah yoethennah loh a vuei.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 A then aka toem loh kolonah a tlap tih, boethae aka tlap tah amah a thoeng thil.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 A khuehtawn dongah aka pangtung tah cungku vetih aka dueng rhoek tah thinghnah bangla boe ni.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 A imkhui aka lawn tah khohli a pang vetih, aka ang khaw lungbuei aka cueih taengah sal la om ni.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Aka dueng kah a thaih tah hingnah thingkung la om tih, hinglu aka tuek ni aka cueih.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Aka dueng pataeng diklai dongah a thuung atah halang neh laihmu aisat te a thuung ni ta.
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
