Olcueih 1
1 Israel manghai David capa Solomon kah he,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 cueihnah ming sak ham neh ol yakmingnah te yakming sak ham thuituennah la om.
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Thuituennah la loh ham neh duengnah, tiktamnah neh vanatnah te aka cangbam sak la om.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Camoe hlangyoe taengah mingnah neh thuepnah, khinglangnah aka pae la om.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Aka cueih loh hnatun saeh lamtah rhingtuknah la thap thil saeh, aka yakming loh a niing la hol saeh.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Aka cueih rhoek kah, nuettahnah olka neh amih kah olkael aka yakming sak la om.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 BOEIPA hinyahnah tah cueihnah, mingnah a tongnah la om tih aka ang loh thuituennah a hnoelrhoeng.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Ka ca aw na pa kah thuituennah he hnatun lamtah na nu kah olkhueng khaw tloeng sut boeh.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Te te na lu ham mikdaithen kah lukhueng neh na rhawn ham oi la om.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Ka ca nang te hlangtholh rhoek loh n'hloih cakhaw rhoih boeh.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 “Kaimih taengah pongpa lamtah hlang thii te rhongngol thil sih, ommongsitoe te a tloengtlaih la dawn sih.
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Amih te saelkhui bangla a hing la dolh sih lamtah tangrhom ah a pum la a cungpung bangla om saeh. (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 A boei a rhaeng boeih neh a phu aka tlo te n'dang uh vetih mamih im he kutbuem neh m'baetawt sak mako.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Na hmulung te kaimih lakli ah naan lamtah mamih boeih ham sungsa pakhat la om saeh,” a ti uh atah,
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Ka ca aw, amih kah longpuei ah cet boel lamtah na kho te amih kah a hawn lamloh hoi lah.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Amih kah a kho tah boethae hamla cungpoeh uh tih thii long sak ham loe uh.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Vaa phae boeih kah a hmaiah a tloengtlaih la lawk a tung uh.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Amih loh amamih kah a thii te a rhongngol thil uh tih a hinglu te a mae uh.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Mueluemnah dongah aka mueluem boeih kah a khosing te tah a boei kah a hinglu ni a rhawt pah.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Cueihnah tah vongvoel ah tamhoe tih toltung ah a ol a huel.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Thohka ah aka kawk rhoek kah a lu ah a pang pah tih khopuei vongka ah ol a thui.
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Hlangyoe nang loh mevaeng hil nim hlangyoe na lungnah ve, hmuiyoi rhoek tah amamih kah saipaat dongah naep uh tih, aka ang rhoek loh mingnah te a hmuhuet uh.
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Ka toelthamnah he mael thil lah, ka mueihla he nang hamla kan thaa saeh lamtah ka ol he khaw nang kam ming sak eh.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Kang khue vaengah na aal uh tih ka kut kan cavaih vaengah nim te hnatung uh pawh.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Kai kah cilsuep boeih te na dul uh tih, kai kah toelthamnah khaw na ngaih uh pawh.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Kai khaw nangmih kah rhainah te ka nueih thil vetih nangmih ah birhihnah a thoeng vaengah kan tamdaeng ni.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Nangmih kah birhihnah tah khohli rhamrhael bangla ha pawk vetih na rhainah loh cangpalam bangla halo vaengah, citcai neh khobing loh nangmih te m'paan vaengah,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Kai ng'khue uh cakhaw ka doo mahpawh, kai n'toem uh cakhaw m'hmu uh bal mahpawh.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Te yueng te mingnah a hmuhuet uh tih BOEIPA kah hinyahnah te tuek uh pawh.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Kai cilsuep dongah naep uh pawt tih, kai kah toelthamnah khaw boeih a tlaitlaek uh.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 A khosing kah a thaih te a caak uh vetih a cilkhih loh a lawn uh bitni.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Hlangyoe hnuknong loh amih te a ngawn vetih aka ang kah ommongnah loh amih te a milh sak ni.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Tedae kai taengah aka hnatun long tah ngaikhuek la kho a sak vetih yoethae kah birhihnah khuiah khaw rhalthal van ni.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
