Luka 24
1 Sabbath poeng kah a cuek hnin mincang hi ah bo-ul a hmoel te a khuen uh tih phuel la cet uh.
А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Tedae phuel lamkah lungto vik a paluet te a hmuh uh.
Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 A kun uh vaengah tah Boeipa Jesuh pum te hmu uh pawh.
И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4 He kawng dongah amamih te ingang la a om vaengah hlang panit te himbai leklek a phaa la tarha a pai pauh.
И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5 Amih khaw lakueng ngaiha neh om uh tih diklai la a maelhmai a buluk uh. Te vaengah amih te, “Balae tih aka hing te aka duek taengah na toem uh.
А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6 He ah a om moenih thoo coeng. Galilee ah a om vaengah nangmih taengah a thui te poek uh.
Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7 'Hlang capa he hlang tholh kut ah a voeih vetih a tai ni, a thum hnin ah a thoh ham a kuek,’ a ti ta,” a ti rhoi.
Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 A ol te a poek uh van dongah,
И опоменуше се речи Његових.
9 phuel lamloh bal uh tih hlaiat taeng neh a tloe rhoek boeih taengah puen uh.
И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10 Te vaengah Magadala Mary, Joanna, Jakob manu Mary khaw om. Te phoeiah amih taengkah a tloe rhoek long khaw caeltueih rhoek taengah a thui pauh.
А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 Tedae amih taengah tah cil ol bangla a om pah dongah a hnalval takuh.
И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12 Peter tah thoo tih phuel la yong. Te phoeiah a sawt thuk hatah himbai bueng te a hmuh. Te dongah amah khaw aka om hno dongah ngaihmang la khoe uh.
А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 Amah tekah khohnin ah Jerusalem lamkah phalong sawmrhuk aka hla, a ming ah Emmaus vangca la khoem aka cet rhoi te om.
И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 Amih rhoi loh te rhoek kah aka thoeng hno boeih te khatneh khat taengah a thui rhoi.
А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15 A thui rhoi tih a oelh uh rhoi vaengah Jesuh amah long khaw a paan tih amih rhoi te a puei.
И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 Tedae anih te a hmat pawt ham a mik a buem bah.
А очи им се држаху да Га не познаше.
17 Te phoeiah amih rhoi te, “Aka cet paitai loh khatneh khat taengah na saep rhoi te mebang olka nim he,” a ti nah hatah a hmueprhut la pai rhoi.
А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 Te dongah Kleopas aka ming nah loh anih te a doo tih, “Namah loh Jerusalem te na kuepkol thil dae tihnin kah a khuiah aka om te na ming mahnim?” a ti nah.
А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19 Te vaengah amih rhoi te, “Aba e te?” a ti nah. Te rhoi van loh amah te, “Nazareth Jesuh kawng ca, anih tah tonghma pa la om, a khoboe neh a ol khaw Pathen neh pilnam boeih taengah a thaom.
И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20 Anih te mamih kah khosoihham rhoek neh boei rhoek loh dueknah neh laitloek thil ham a voeih uh tih a tai uh.
Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21 Tedae Israel tlan ham aka cai tah anih ni tila kaimih loh ka ngaiuep uh. Te boeih te khaw a poeng tih, tahae kah hno a om lamloh a thum hnin pataeng a pha coeng he.
А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22 Kamamih khuikah huta hlangvang long khaw kaimih n'limlum sakuh. Phuel ah yue om uh coeng.
А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23 Tedae a pum te hmu uh mueh la ha pawk uh. Puencawn rhoek kah mangthui a hmuh te khaw a thui uh. Amah a hing te amih loh a thui uh.
И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24 Te dongah kaimih taengkah hlangvang tah phuel la cet uh. Te vaengah huta rhoek loh a thui bangla a hmuh uh van tangloeng tih amah te tah hmu uh pawh,” a ti nah rhoi.
И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25 Te vaengah amah loh amih rhoi te, “Hlangang rhoi aw, na thinko a rhihnun cukduk la, tonghma rhoek loh a thui te boeih tangnah rhoi saw.
И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26 Khrih te a patang phoeiah a thangpomnah khuila a kun te a kuek moenih a?” a ti nah.
Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 Moses lamkah a tong tih tonghma rhoek boeih neh cacim boeih khuiah khaw amah kawng te amih ham a thuicaih pah coeng.
И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28 Vangca te vat a pha uh vaengah amah tah voelh cet la sa uh.
И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29 Tedae amah te a hloh rhoi tih, “Kaimih rhoi taengah rhaeh mai, hlaem a pha tih khohnin khaw khum coeng,” a ti nah. Te dongah amih rhoi taengah rhaeh hamla kun.
И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 A tue a pha tih amih rhoi taengah a ngol puei. Vaidam te a loh tih a uem phoeiah a aeh tih amih rhoi te a paek.
И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Te vaengah a mik tah a tueng pah rhoi tih amah te a hmat rhoi. Tedae amah tah amih rhoi taeng lamloh vova a hma pah.
Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32 Te daengah khatneh khat te, “Mamih rhoi kah thinko tah a ung moenih a? Longpueng ah mamih ham a thui bangla mamih rhoi taengah om pai, cacim he mamih rhoi khuiah puk pai,” a ti rhoi.
И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 Te dongah amah tekah a tue ah thoo rhoi tih Jerusalem la bal rhoi. Te vaengah hlaikhat rhoek neh a taengkah rhoek ana tingtun uh te a hmuh rhoi.
И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34 Boeipa tah thoo rhep tih Simon taengla a phoe te ana thui uh.
Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 Amih rhoi long khaw longpueng kah te a thui rhoi tih vaidam a aehnah nen te amih a ming sak.
И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36 A thui uh li vaengah amah te amih lakli ah a pai pah tih amih te, “Nangmih taengah ngaimongnah om saeh,” a ti nah.
А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37 Tedae let uh tih mueihla aka hmuh bangla a poek uh dongah lakueng ngaiha la om uh.
А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 Te phoeiah amih te, “Balae tih, na thuen neh na om uh, poeknah te balae tih na thinko ah a phul?
И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 Kai kamah ni tite ka kut rhoi neh ka kho rhoi he souh. Kai he n'phathuep uh lamtah m'ming uh, mueihla loh a saa neh a rhuh a khueh moenih, nam hmuh uh vanbangla kai ka khueh he,” a ti nah.
Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40 He he a thui phoeiah a kut rhoi neh a kho rhoi te amih a tueng.
И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 Tedae omngaihnah lamloh a hnalval uh pueng tih a ngaihmang uh dongah amih te, “Caakkoi khat khaw na khueh uh a he?” a ti nah.
А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42 Amih loh amah te nga phoeng kaekvang a paek uh.
А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43 Te dongah a doe tih amih hmaiah a caak pah.
И узевши изједе пред њима.
44 Te phoeiah amih te, “Nangmih taengah ka om vaengah nangmih ham ka thui ka ol tah he ni. Moses kah olkhueng neh tonghma rhoek, tingtoeng dongah khaw kai kawng a daek te boeih a soep ham a kuek ta,” a ti nah.
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45 Te daengah cacim hmuhming ham te a lungbuei puk uh.
Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46 Te dongah amih te, “Khrih a patang ham neh a thum hnin ah duek lamkah a thoh ham kha,
И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47 Jerusalem lamkah loh tong uh lamtah namtom boeih taengah tholh khodawkngainah ham yutnah te amah ming neh hoe ham a daek tangloeng coeng.
И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48 Nangmih tah he rhoek kah laipai rhoek ni.
А ви сте сведоци овоме.
49 Kai loh nangmih taengah a pa kah olkhueh te kan tueih coeng he. Tedae nangmih tah a sang lamkah thaomnah na bai uh hlan atah kho khuiah ana ngol uh,” a ti nah.
И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50 Amih te Bethany duela voelh a khuen phoeiah a kut a phuel tih amih te yoethen a paek.
И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 Amih yoethen a paek nen tah amih taeng lamloh khoe uh tih vaan la a khuen.
И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52 Te vaengah amih loh amah te a bawk uh tih Jerusalem ah omngaihnah neh muep bal uh.
И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 Te phoeiah bawkim khuiah om taitu uh tih Pathen te a uem uh.
И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
