< Joba 7 >
1 Diklai hman ah hlanghing hamla caempuei a om moenih a? A khohnin te kutloh kah khohnin banghui ni.
Не искушение ли житие человеку на земли, и якоже наемника повседневнаго жизнь его?
2 Sal bangla hlipkhup a hloep tih kutloh bangla a bisai a lamtawn.
Или якоже раб бояйся господа своего и улучив сень? Или якоже наемник ждый мзды своея?
3 Ka taengah a poeyoek la a hla ka pang van tih thakthaenah hlaem he kai hamla a khueh.
Такожде и аз ждах месяцы тщы, нощи же болезней даны ми суть.
4 Ka yalh tih, “Me vaengah nim ka thoh ve?” ka ti. Khoyin loh puh tih hlaemhmah duela yutnah khaw ka cung.
Аще усну, глаголю: когда день? Егда же востану, паки: когда вечер? Исполнен же бываю болезней от вечера до утра.
5 Ka saa loh a rhit a bai, ka vin laipi tiknong khaw uet tih a tuei.
Месится же мое тело в гнои червей, обливаю же грудие земли, гной стружа.
6 Ka khohnin loh tampai lakah bawn tih lungli lungla la ngaiuepnah bawt.
Житие же мое есть скоряе беседы, погибе же во тщей надежди.
7 Ka hingnah mueihla he poek lah. Hnothen hmuh ham khaw ka mik loh mael voel mahpawh.
Помяни убо, яко дух мой живот, и ктому не возвратится око мое видети благая.
8 Kai aka so mik loh kai m'mae voel mahpawh. Na mik te kai soah om dae kai ka om voel pawh.
Не узрит мене око видящаго мя: очи Твои на мне, и ктому несмь,
9 Cingmai loh haai tih cing, saelkhui la aka suntla rhoek tah ha mael tangloeng pawh. (Sheol )
якоже облак очищен от небесе: аще бо человек снидет во ад, ктому не взыдет, (Sheol )
10 A im la koep mael pawt vetih a hmuen loh anih hmat voel mahpawh.
ни возвратится во свой дом, ниже имать его познати ктому место его.
11 Te dongah kai khaw ka ka tuem mahpawh. Ka mueihla khobing doela ka thui vetih. Ka hinglu khahing doela ka lolmang pueng ni.
Убо ниже аз пощажу уст моих, возглаголю в нужди сый, отверзу уста моя горестию души моея сотеснен.
12 Kai he tuipuei tuihnam tih nim kai soah thongim na khueh.
Еда море есмь, или змий, яко учинил еси на мя хранение?
13 Ka soengca kai n'hloep bitni, ka thingkong loh ka kohuetnah te a phueih bitni ka ti.
Рекох, яко утешит мя одр мой, произнесу же ко мне на едине слово на ложи моем:
14 Mueimang neh kai nan rhihyawp sak tih olphong neh kai nan let sak.
устрашаеши мя сониями и видениями ужасаеши мя:
15 Ka hinglu loh ka rhuhrhong lakah khaknah neh dueknah ni a coelh.
свободиши от духа моего душу мою, от смерти же кости моя.
16 Ka kohnue coeng, kumhal duela ka hing mahpawh, kai he n'toeng laeh, ka khohnin khaw a honghi ni.
Не поживу бо во век, да долготерплю: отступи от мене, тще бо житие мое.
17 Mebang hlanghing lae amah na pantai sak tih a taengah na lungbuei na khueh te.
Что бо есть человек, яко возвеличил еси его? Или яко внимаеши умом к нему?
18 Anih te mincang ah na cawh tih mikhaptok ah ni anih te na loepdak.
Или посещение твориши ему по всяко утро и в покои судити его имаши?
19 Balae tih kai lamloh na mangthong pawt eh? Ka timtui ka dolh hil kai nan rhael moenih.
Доколе не оставиши мене, ниже отпускаеши мя, дондеже поглощу слины моя в болезни?
20 Hlang aka kueinah nang taengah ka tholh tih balae ka saii? Balae tih kai he na kutnoek la nan khueh. Te dongah kai ham tah hnorhih la ka om coeng.
Аще аз согреших, что Тебе возмогу соделати, сведый ум человечь? Почто мя еси положил прекословна Тебе, и есмь Тебе бременем?
21 Te dongah ka boekoek he na phueih tih kai kathaesainah he nan khoe mai pawt lae? Laipi khuila ka yalh pawn ni. Kai na toem cakhaw ka om voel moenih,” a ti nah.
Почто неси сотворил беззаконию моему забвения, и очищения греха моего? Ныне же в землю отиду, утренюяй же несмь ктому.