Joba 7
1 Diklai hman ah hlanghing hamla caempuei a om moenih a? A khohnin te kutloh kah khohnin banghui ni.
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Sal bangla hlipkhup a hloep tih kutloh bangla a bisai a lamtawn.
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 Ka taengah a poeyoek la a hla ka pang van tih thakthaenah hlaem he kai hamla a khueh.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Ka yalh tih, “Me vaengah nim ka thoh ve?” ka ti. Khoyin loh puh tih hlaemhmah duela yutnah khaw ka cung.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Ka saa loh a rhit a bai, ka vin laipi tiknong khaw uet tih a tuei.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 Ka khohnin loh tampai lakah bawn tih lungli lungla la ngaiuepnah bawt.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Ka hingnah mueihla he poek lah. Hnothen hmuh ham khaw ka mik loh mael voel mahpawh.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Kai aka so mik loh kai m'mae voel mahpawh. Na mik te kai soah om dae kai ka om voel pawh.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 A im la koep mael pawt vetih a hmuen loh anih hmat voel mahpawh.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 Te dongah kai khaw ka ka tuem mahpawh. Ka mueihla khobing doela ka thui vetih. Ka hinglu khahing doela ka lolmang pueng ni.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 Kai he tuipuei tuihnam tih nim kai soah thongim na khueh.
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Ka soengca kai n'hloep bitni, ka thingkong loh ka kohuetnah te a phueih bitni ka ti.
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 Mueimang neh kai nan rhihyawp sak tih olphong neh kai nan let sak.
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 Ka hinglu loh ka rhuhrhong lakah khaknah neh dueknah ni a coelh.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Ka kohnue coeng, kumhal duela ka hing mahpawh, kai he n'toeng laeh, ka khohnin khaw a honghi ni.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 Mebang hlanghing lae amah na pantai sak tih a taengah na lungbuei na khueh te.
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 Anih te mincang ah na cawh tih mikhaptok ah ni anih te na loepdak.
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Balae tih kai lamloh na mangthong pawt eh? Ka timtui ka dolh hil kai nan rhael moenih.
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Hlang aka kueinah nang taengah ka tholh tih balae ka saii? Balae tih kai he na kutnoek la nan khueh. Te dongah kai ham tah hnorhih la ka om coeng.
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Te dongah ka boekoek he na phueih tih kai kathaesainah he nan khoe mai pawt lae? Laipi khuila ka yalh pawn ni. Kai na toem cakhaw ka om voel moenih,” a ti nah.
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
