Joba 30
1 Tedae a kum la kai lakah aka noe long khaw kai taengah luem uh coeng. Te rhoek kah a napa pataeng ka boiva kah ui taengah khueh ham ka hnawt lah mako.
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 Amih kut dongkah thadueng khaw kai taengah metlam a om? Amih te a hminkhah lamni a paltham.
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 Vaitahnah neh khokha rhamling lamkah pumhong loh hlaem vaengah khohaeng neh imrhong kah rhamrhae te a cilh.
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 Tangpuem dongkah baekkoi te a hlaek uh tih a buh la hlingcet yung a khueh.
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 A nam lamloh a haek uh tih amih taengah hlanghuen bangla a o uh.
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 Soklong cakhom kah laipi neh thaelsawk khui ah kho a sak.
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 Tangpuem khuiah pang uh tih lota hmuiah poem uh.
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 Aka ang ca rhoek neh ming mueh ca rhoek ni khohmuen lamloh a hawt uh.
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 Te dongah amih kah rhotoeng la ka om coeng tih amih taengah ol la ka om.
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 Kai aka tuei rhoek tah kai lamloh lakhla uh tih ka mikhmuh ah timtui khaw tuem uh pawh.
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 A lirhui lakah ka lirhui he pawl coeng. Te dongah kai he m'phaep tih ka mikhmuh ah kamrhui han tueih uh.
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 Ka bantang kah hlangyoe loh tlai ka kho a kalh. Amih kah rhainah caehlong te kai taengah a picai uh.
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 Ka talnah khuiah ka hawn a mak uh tih, amih aka bom pawt khaw hoeikhang uh.
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 A puut aka len bangla ael uh tih a khohli rhamrhael hmuiah paluet uh.
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 Kai soah mueirhih pai tih khohli bangla ka moeihoeihnah a hloem vaengah kai kah khangnah te khomai bangla a yah.
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 Kai lamloh ka hinglu a kingling coeng tih phacip phabaem khohnin loh kai n'tuuk.
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 Khoyin ah ka rhuh te ka pum dong lamloh a cueh. Kai aka thuek he a dim moenih.
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 Thadueng cungkuem dongah ka pueinak a phuelhthaih tih ka angkidung te rhawnmoep bangla ka vah.
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 Kai he dikpo khuila n'dong tih laipi neh hmaiphu bangla n'thuidoek.
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 Na taengah bomnah kam bih dae kai nan doo moenih. Ka pai akhaw kai he nan yakming moenih.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 Kai soah a muen la na poeh tih na ban thaa neh kai nan konaeh thil.
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 Kai he khohli dongah nan phueih. Kai nan ngol thil vaengah kai nan paci sak tih lungming cueihnah a yawn.
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 Mulhing boeih kah tingtunnah im la dueknah neh kai nan mael sak ham khaw ka ming.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 A yoethaenah khuiah bombihnah a yaak vaengah kut aka thueng he lairhok dongah a om moenih.
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 Khohnin a mangkhak dongah ka rhap tih khodaeng dongah ka hinglu a omdam moenih.
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 A then ka lamtawn vaengah boethae ha pawk. Vangnah te ka ngaiuep vaengah a hmuep ha pai.
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 Ka bung he tlawk tih a kuemsuem moenih. Kai he phacip phabaem khohnin loh n'doe.
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 Khomik a tal dongah maelhmai a hmuep la ka cet. Hlangping neh ka pai tih ka pang.
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 Pongui kah a manuca neh tuirhuk vanu kah a hui la ka om.
Брат постах змајевима и друг совама.
30 Ka vin khaw kamah dong lamloh mu tih ka rhuh khaw kholing neh tlum coeng.
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 Ka rhotoeng te nguekcoinah la, ka phavi rhah ol la poeh.
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
