< Joba 19 >

1 Job loh a doo tih,
А Јов одговори и рече:
2 Me hil nim ka hinglu na pae sak vetih ol neh kai nan phop uh ve?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Voei rha ka hmai na thae sak uh coeng, kai nan toeh te na yak pawh.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Ka taengah ka tholh a rhaeh pueng dongah ka palang tueng pataeng ngawn.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Kai soah na pantai mai tih kai kokhahnah bangla kai taengah na tluung tueng pai.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Pathen loh kai n'khun sak tih amah kah tluum te ka kaepvai ah a vael.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Kuthlahnah te ka doek tih bomah ka bih cakhaw n'doo pawt dongah tiktamnah om pawh.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Ka caehlong he a biing tih ka muk tloel. Ka hawn ah a hmuep a khueh.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Kai kah thangpomnah te kai dong lamloh a pit tih ka lu dongkah rhuisam khaw a dul.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Kai kaepvai lamloh m'palet tih ka pongpa vaengah ka ngaiuepnah he thing bangla a puen.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 A thintoek he kai taengah a sai vaengah kai he amah taengah a rhal bangla m'moeh.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Anih kah caem te rhenten ha pawk uh tih a longpuei te kai m'picai thil uh. Te phoeiah ka dap ah pin rhaeh uh.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Ka manuca rhoek kai taeng lamloh lakhla coeng tih ka ming rhoek khaw kai lamloh kholong uh coeng.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Ka yoei uh rhoek loh n'toeng uh tih ka ming uh rhoek loh kai n'hnilh uh coeng.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Ka im pah neh ka salnu rhoek loh kholong bangla kai m'poek uh. Amih mikhmuh ah kholong hlang la ka om.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Ka sal te ka khue dae oei pawh. Anih te ka ka neh ka hloep.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Ka mueihla he ka yuu taengah a kholong pah tih ka bungko kah ka ca rhoek taengah khaw rhennah ka bih.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Casenca rhoek long pataeng kai he n'hnaep uh tih, ka thoh vaengah kai he n'thui uh coeng.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Ka baecenol dongkah hlang boeih loh kai n'tuei uh tih ka lungnah he kamah taengah poehlip uh.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Ka vin neh ka saa hil khaw ka rhuh dongla kap tih ka no dongkah nohli neh ka loeih.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Ka hui rhoek nangmih loh kai n'rhen uh, kai n'rhen uh. Pathen kut loh kai he m'ben coeng.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Balae tih Pathen bangla kai nan hloem uh. Kai saa lamkah khaw na hah uh hae mahpawh.
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Kai ol a daek uh te unim a paek bal. Cabu dongkah bangla a unim a paek vetih a taem uh ve?
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Thi cacung neh kawnlawk te lungpang dongah a yoeyah la a dae uh.
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Kai tah kai aka tlan te hing tih hmailong kah laipi dongah thoo ni tila ka ming.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Ka vin hnukah he hluep uh cakhaw, ka saa dongah Pathen ka hmuh bitni.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Kai kamah long khaw ka hmuh vetih ka mik long khaw a hmuh pueng ni. Te dongah ka rhang kah ka kuel loh rhalawt te a hue moenih.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Ka khuikah ol hnun a hmuh parhi te, “Anih te metlam n'hloem eh?” na ti uh akhaw,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 nangmih te cunghang hmai ah bakuep uh laeh. Amah dumlai tah dumlai bangla na ming uh hamla cunghang lamlothaesainah kosi om coeng,” a ti.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

< Joba 19 >