< Joba 14 >
1 Huta kah a sak hlang he a khohnin toi tih khoponah khaw hah.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Rhaipai bangla phuelh tih a oh uh. Khokhawn bangla yong tih pai voel pawh.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Te soah ngawn tah na mik tueng tih kai he na taengkah laitloeknah dongla na khuen.
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Rhalawt lamloh a cuem la aka khueh te unim? Pakhat pataeng om pawh.
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 A khohnin neh a hla taenah khaw namah taengah hangdang. A oltlueh te a oltlueh bangla na saii tih poe thai pawh.
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Anih lamloh vawl mangthong lamtah amah hnin at kutloh bangla a ngaingaih hil toeng saeh.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 Thing ham tah a vung akhaw ngaiuepnah om pueng. Te dongah koep mikhing vetih a dawn khaw ngoeng mahpawh.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Diklai khuiah a yung patong mai tih laipi khuiah a ngo duek cakhaw,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 tui bo ah duei vetih thinghloe bangla a pae cawn ni.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Tedae hlang tah duek tih rhaa uh coeng. Hlang he a pal phoeiah tah melam a om.
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Tuitunli lamkah tui khaw khawk dae tuiva loh a khah vaengah tah kak.
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 Hlang khaw yalh tih thoo voel pawh. Vaan a om pawt due khaw haenghang pawh. Amih te ih kung lamloh haenghang uh mahpawh.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 Unim saelkhui ah a paek lah ve? Kai he nan khoem lah vetih na thintoek a mael duela kai nan thuh lah mako. Kai hamla oltlueh na khueh vetih kai nan poek mako. (Sheol )
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol )
14 Hlang he duek koinih hing venim? Kamah kah caempuei hnin boeih he ka thovaelnah a pawk hil ka lamtawn bitni.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Nan khue vaengah kai loh nang te ka doo bitni. Na kut dongkah bibi dongah na moo bitni.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Ka khokan he na tae pawn vetih ka tholhnah khaw na dawn mahpawh.
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 Ka boekoek hnocun khuiah catui a hnah thil tih kai kathaesainah na dah thil bitni.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Tedae Tlang khaw cungku tih moelh. Lungpang pataeng a hmuen lamloh thoeih.
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 Lungto khaw tui loh a hoh tih a kongnawt loh diklai laipi a yo. Te dongah hlanghing kah ngaiuepnah na pal sak.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Anih te a yoeyah la na khulae tih a hmai a tal la a van daengah anih te na tueih.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 A ca rhoek a thangpom uh dae a ming moenih. Muei uh cakhaw amih a yakming moenih.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Tedae a pumsa tah a taengah tih thak a khoeih tih a hinglu khaw amah hamla nguekcoi,” a ti.
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.