Olrhaepnah 22

1 Na manuca kah vaito khaw, a tu khaw a tloeng te na hmuh vaengah thuh pah boeh. Na manuca taengah thak rhoe la thak.

Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом.

2 Te dongah nang te na manuca neh na yoei pawt tih anih te na ming pawt atah namah im khui la khuen lamtah na manuca loh han tlap tih anih taengla na bal hil namah taengah om saeh.

Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.

3 Te vanbangla a laak khaw saii pah lamtah a himbai khaw saii pah. Te phoeiah na manuca kah hnohma boeih khaw te tlam te saii pah. Anih taengkah aka hma te na hmuh atah om vapsa hamla ngaih boeh.

Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.

4 Na manuca kah laak khaw, a vaito khaw long ah a cungku te na hmuh lalah te lamkah te thuh uh boeh. Anih te thoh rhoela thoh puei.

Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.

5 Tongpa kah hnopai te huta pum dongla om boel saeh lamtah huta himbai te tongpa loh bai boel saeh. Te tla aka saii boeih te BOEIPA na Pathen kah a tueilaehkoi ni.

Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.

6 Na mikhmuh kah long taengah thing boeih dongah khaw, diklai dongah vaa bu khaw, vapuel neh a duei khaw a tong mai ni. Tedae vapuel so neh a duei soah aka oi a manu khaw a manu te a ca neh lo boeh.

Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.

7 Vapuel te namah ham na lo mai cakhaw a manu tah hlah rhoe hlah. Te daengah ni namah ham khaw then vetih na hinglung a vang eh.

Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани.

8 Im thai na sak atah na imphu ah longkhawn na saii ni. Te daengah ni te lamkah aka cungku loh cungku cakhaw na imphu kah hlang thii na yook pawt eh.

Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега.

9 Na misur aka coom te tue boeh. Cangtii na tuh kah a thaihhmin neh misur thaih te na poeih ve.

Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски.

10 Vaito neh laak te hmaih bok boeh.

Не ори на волу и на магарцу заједно.

11 Tumul neh hlamik a yaep te hmaih bai boeh.

Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.

12 Na himbai dongkah a hmoi pali dongah namah loh sihno bang lamtah bai.

Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.

13 Hlang pakhat loh yuu a loh tih a kun thil coeng dae a hmuhuet dongah,

Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,

14 a olka, a khoboe khaw a yuu taengah a tloe la vik a khueh mai ni. Te phoeiah anih te ming thae phueih sak ham a ngaih tih, “Hekah huta he ka loh tih a taengla ka kun vaengah anih he a cuemnah ka hmuh moenih,” a ti thai.

Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва;

15 Te vaengah hula te hula amah kah a napa neh a manu loh lo saeh. Te phoeiah hula te hula kah cuemnah neh khopuei vongka kah patong rhoek taengah thak saeh.

Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата,

16 Te vaengah hula kah a napa loh patong rhoek taengah, “Hekah hlang taengah a yuu la ka canu ka paek dae vik a hnoel.

И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу,

17 Te dongah a khoboe neh ol a saii tih, “Na canu te a cuemnah ka hmu pawh,” a ti tarha. Tedae ka canu kah a cuemnah tah he pawn ni,” ti saeh lamtah khopuei patong rhoek kah mikhmuh ah himbai te phaih uh saeh.

И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским.

18 Te vaengah tekah hlang te khopuei patong rhoek loh lo uh saeh lamtah toel uh saeh.

Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га,

19 Anih loh Israel oila te ming thae a phueih sak dongah tangka yakhat neh sah sak uh saeh lamtah hula kah a napa te pae uh saeh. Te daengah anih yuu la om vetih a hing tue khuiah anih te tueih hamla a noeng pawt eh.

И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.

20 Tedae olka he oltak la om tih hula kah hula a cuemnah te a hmuh uh pawt mai ni.

Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке,

21 Te vaengah hula te a napa im kah thohka taengla khuen uh saeh. Te phoeiah anih te khopuei kah tongpa rhoek loh lungto neh dae uh saeh lamtah duek saeh. A napa im kah a cukhalh neh Israel khuiah boethae halang a saii. Te dongah boethae na khui lamloh khoe.

Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе.

22 Va loh a yuunah tangtae huta te tongpa loh a yalh puei vaengah a uum atah hlang yuu taengah aka yalh tongpa khaw huta khaw a boktlap la duek saeh. Te dongah boethae tah Israel khui lamloh khoe.

Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.

23 Hula tanu oila te tongpa ham a bae pah coeng dae khopuei khuikah tongpa pakhat loh a hmuh tih a yalh puei mai ni.

Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је,

24 Te vaengah amih rhoi te khopuei vongka la khuen uh. Tekah dumlai dongah hula tanu long khaw khopuei khuiah pang kangna boel saeh. Tongpa khaw a hui kah a yuu te dumlai la a puei dongah lungto neh dae uh lamtah duek saeh. Te dongah boethae tah na khui lamloh khoe uh.

Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе.

25 Hlang loh a bae tangtae hula te tongpa pakhat loh kohong ah a uum mai ni. Te vaengah tongpa loh anih te a paco tih a yalh puei atah anih aka yalh puei tongpa amah bueng mah dawk duek saeh.

Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа;

26 Tedae hula taengah tah dumlai saii boeh. A duek ham tueng tholhnah khaw hula taengah a om moenih. Tongpa loh a hui a tlai thil tih a hinglu a ngawn pah vanbangla tahae kah dumlai he khaw om van.

А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар;

27 A bae tangtae hula tanu te kohong ah a uum tih tekah hula loh a pang thil lalah anih te a rhun moenih.

Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.

28 A bae hlan hula, tanu, oila te tongpa loh a uum tih a tuuk mai ni. Te vaengah anih a yalh puei a uum uh mai ni.

Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,

29 Te vaengah hula kah a napa te hula aka yalh puei tongpa loh tangka sawmnga neh sah saeh. Tedae anih te a puei coeng dongah anih yuu la om saeh. Amah tue khuiah tah anih te hlak hamla a coeng moenih.

Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.

30 Tongpa loh a napa kah a yuu te rhawt boel saeh lamtah a napa kah a mul khaw nawn pah boel saeh.

Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог.