1 Khokhuen 13
1 David loh thawngkhat neh yakhat mangpa rhoek te khaw, rhaengsang boeih te khaw a uen.
И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,
2 Te vaengah David loh Israel hlangping boeih te, “Nangmih ham a then mak atah mamih kah Pathen BOEIPA taeng lamloh Israel khohmuen tom kah aka sueng mah manuca taengah pungtai uh sih lamtah tueih uh sih. Amih neh khosoih rhoek khaw, a khocaak khopuei khuikah Levi rhoek khaw mamih taengla tingtun saeh.
И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,
3 Saul tue vaengah te a toem uh pawt akhaw mamih Pathen kah thingkawng te mah taengla mael sak uh sih,” a ti nah.
Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.
4 Te vaengah hlangping boeih loh,” Ol he pilnam boeih kah mikhmuh ah a dueng coeng dongah saii ham om tangloeng,” a ti uh.
А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5 Te dongah Kiriathjearim lamkah Pathen thingkawng koh hamla David loh Israel pum te Egypt Shihor lamloh Lebokhamath duela a tingtun sak.
И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6 Ming a phuk vanbangla cherubim loh kho a sak thil Pathen BOEIPA kah thingkawng te, te lamloh Judah kah Kiriathjearim la paan puei ham David neh Israel boeih tah Baalah la cet uh.
И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.
7 Te phoeiah ah Pathen kah thingkawng te Abinadab im lamloh leng a thai dongah a hol uh tih leng te Uzzah neh Ahio loh a khool.
И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8 David neh Israel boeih tah Pathen mikhmuh ah sarhi boeih neh, laa neh, rhotoeng neh, thangpa neh, kamrhing neh, tlaklak neh, olueng neh luem uh.
А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9 Khidon la a pawk uh vaengah tah vaito loh a soek dongah thingkawng te tuuk pah hamla Uzzah loh a kut a thueng.
А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.
10 Tedae thingkawng soah a kut a thueng dongah BOEIPA kah thintoek te Uzzah taengah sai tih anih te a ngawn. Te dongah Pathen mikhmuh ah pahoi duek.
И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.
11 BOEIPA loh Uzzah puut te a va dongah David khaw sai. Te dongah te hmuen te tahae khohnin hil Perezuzzah la a khue.
И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
12 Te khohnin ah tah Pathen te David loh a rhih coeng tih, “Pathen thingkawng he ka taengla metlam ka khuen eh?” a ti.
И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?
13 Te dongah David loh thingkawng te David khopuei la amah neh puei voel pawt tih Ghitti Obededom imkhui la a hooi.
И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14 Pathen kah thingkawng te Obededom cako neh a im ah hla thum om. Tedae BOEIPA loh Obededom imkhui neh a taengkah boeih te yoethen a paek.
И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.
