< Tingtoeng 147 >

1 BOEIPA te thangthen uh. Mamih kah Pathen tingtoeng he then tih koehnah neh naepnoi rhoeprhui pai.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Jerusalem aka thoh BOEIPA loh a heh tih Israel te a calui.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Lungbuei a rhek rhoek te a hoeih sak tih a hma te a poi pah.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Aisi rhoek ke amah tarhing la a tae tih a ming te rhip a sui.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Mamih kah Boeipa tah len tih a thadueng khaw yet. A lungcuei te tae lek pawh.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Kodo rhoek aka tungaep BOEIPA loh halang rhoek te diklai la a kunyun sak.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 BOEIPA te uemonah neh doo lamtah mamih kah Pathen te rhotoeng neh tingtoeng uh.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Vaan ke khomai neh a thing tih diklai ham khotlan a hmoel pah dongah tlang ah sulrham a poe sak.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 A pang uh vaengah rhamsa ham neh vangak ca ham a buh a khueh pah.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Marhang kah thayung thamal neh hmae pawt tih, hlang kho dongah khaw aka ngaingaih pawh.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Amah aka rhih so neh a sitlohnah dongah aka ngaiuep ni BOEIPA loh a ngaingaih.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Aw Jerusalem BOEIPA taengah domyok ti lamtah, aw Zion na Pathen te thangthen laeh.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Na vongka kah thohkalh te a caang sak tih na kotak kah na ca rhoek te yoethen a paek.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Na khorhi ah rhoepnah a khueh tih cang tha te nang n'kum sak.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 A olthui te diklai la a tueih tih a ol loh leklek yong.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Vuelsong te tumul bangla a haeh tih vueltling te hmaiphu bangla a yaal.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 A rhaelnu te a tham la a lun vaengah a khosik hmai ah unim aka pai thai?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 A ol a tueih vaengah te rhoek yut tih a hil neh a hmuh vaengah tui la cip.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 A ol te a ol bangla Jakob taengah, a oltlueh neh a laitloeknah Israel taengah a phoe sak.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Te te namtom boeih taengah a saii pawt dongah ni laitloeknah te a ming uh pawh. BOEIPA te thangthen uh.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Tingtoeng 147 >