< Tingtoeng 139 >
1 Aka mawt ham David kah Tingtoenglung BOEIPA aw kai nan khe tih nan ming coeng.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Namah loh ka ngol ka pai khaw na ming tih ka mangtaengnah te a hla lamloh na yakming.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Ka yiin tih ka yalh ah khaw nan dangrhoek tih ka longpuei khaw boeih na hmaiben coeng.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 BOEIPA aw boeih na ming bangla ka lai dongah ol a om moenih he.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 A hnuk a hmai la kai nan thingthung tih kai soah na kut nan tloeng thil.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Mingnah loh mangvawt la mangvawt coeng tih kai lakah a pomdoep te tah ka pha moenih.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Na Mueihla taeng lamloh melam ka pongpa vetih na mikhmuh lamloh melam ka yong eh?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Vaan la ka luei cakhaw namah hnap, Saelkhui ah thingkong ka phaih cakhaw namah hnap na om. (Sheol )
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol )
9 Mincang phae ka phuel tih tuitun rhalvang ah kho ka sak.
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Teah pataeng na kut loh kai m'mawt vetih na bantang kut loh kai n'tuuk ni.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 “Khohmuep loh kai n'thing,” ka ti ngawn cakhaw khoyin he ka taengvai ah vangnah la poeh.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Khohmuep pataeng namah taengah hmuep pawh. Te dongah khoyin te khothaih bangla, tamyin khaw khosae bangla sae ni.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Namah loh ka kuel khaw na lai tih a nu bungko khuiah kai nan cun coeng.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Namah te kang hiin dongah ni kang uem. Na bibi khaw khobaerhambae la khobaerhambae coeng tih ka hinglu loh phaeng a ming.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Ka thaa khaw namah taeng lamloh a thuh moenih. A huephael ah n'saii tih diklai laedil ah n'hlom.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Ka pumho he na mik loh a hmuh coeng. Te boeih te na cabu khuila a daek uh vaengah khohnin khaw saii uh hlan tih amih te pakhat khaw om hlan.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Te dongah Pathen namah na mangtaengnah tah kai ham bahoeng a phutlo tih a hnun bahoeng ting.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Te te ka tae ham khaw laivin lakah puh. Ka haenghang vaengah kai khaw namah taengla ka om pueng.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Pathen aw halang ke na rhaem oeh atah hlang thii he kai taeng lamloh khoe mai.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Namah te tangkhuepnah neh a thui tih na rhal rhoek loh a poeyoek la a phueih.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 BOEIPA nang aka thiinah rhoek pawt nim ka thiinah tih nang aka tloelh rhoek taengah ka ko a oek?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Ka taengah thunkha la a om uh dongah amih te hmuhuetnah neh a khuetnah ka thiinah.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Pathen aw kai n'khe lamtah ka thinko ming lah. Kai noemcai lamtah ka mangvawtnah he ming lah.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Tedae ka khuikah tloh longpuei hmu lamtah kumhal longpuei ah kai m'mawt lah.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.