< Tingtoeng 137 >
1 Babylon tuiva ah te ka ngol uh tih Zion ka poek uh vaengah ka rhap uh.
На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2 A khui kah tuirhi dongah ka rhotoeng te ka bang uh.
О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3 Kaimih aka sol rhoek kaimih te laa ol hnap n'dawt uh. Kaimih aka parhaengkung long khaw, “Zion laa te kaimih ham kohoenah neh hlai uh lah,” a ti uh.
Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
4 Balae tih BOEIPA laa he kholong kho ah ka hlai uh eh?
Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5 Jerusalem nang te kan hnilh atah ka bantang kut he hnilh uh saeh.
Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6 Nang te kan thoelh pawt tih, Jerusalem te ka kohoenah somtung la ka pacuet pawt atah ka lai he ka dang la kap uh saeh.
Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7 BOEIPA aw Jerusalem tue vaengkah Edom koca rhoek loh, “A khoengim duela kingling uh kingling uh,” a ti uh te poek pah.
Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8 Hlang aka rhoelrhak Babylon nu aw, kaimih taengah na saii bangla na thaphu te namah taengah aka thuung tah a yoethen.
Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9 Na camoe rhoek te a tuuk tih, thaelpang dongah aka phop tah a yoethen.
Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.