Joba 8
1 Shuhi Bildad loh a doo tih,
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “He he me hil nim na thui ve? Na ka kah ol tah khohli bangla khuet coeng.
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Pathen loh tiktamnah he a khun sak tih Tlungthang loh duengnah te a khun sak mai a?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Na ca rhoek te anih taengah a tholh vaengah amih te amamih kah boekoek kut dongla a tueih.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Namah loh Pathen te na toem tih Tlungthang te na hloep mak atah,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 Na cil tih na thuem koinih nang yueng la haenghang vetih na duengnah rhamtlim te n'thuung pataeng pawn ni.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Na tongnah te a yiit om cakhaw na hmailong te muep rhoeng ni.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Lamhma kah cadil taengah dawt laeh lamtah a napa rhoek khenah te soepsoei laeh.
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 Mamih loh n'hlaem paek kah long khaw m'ming uh moenih, mamih kah khohnin diklai dongkah mueihlip banghui ni.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Amih te na thuinuet pawt tih a, nang taengah a thui vetih amih kah lungbuei lamloh olthui te a khueh eh?
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Nongtui pawt ah talik thawn tih tui om mueh ah capu rhoeng a?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Te te a duei pueng ah a hlaek pawt akhaw sulrham boeih hmai ah rhae coeng.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Pathen aka hnilh boeih kah caehlong neh lailak kah ngaiuepnah tah bing tangloeng.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 A uepnah neh a pangtungnah bumba im te khaw bawtboeng.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 A im dongah hangdang dae pai thai pawh. Te te a kuel dae thoo pawh.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Anih te khosae li ah thingsup tih a dum ah a dawn sai.
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 A yung loh lungkuk dongah a ven tih lungto im te a hmuh.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Te te a hmuen lamloh a phuk van vaengah, “Nang kam hmu moenih,” anih te a namnah.
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 He he a longpuei kah omthennah coeng koinih laipi tloe lamloh a poe uh khaming.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Pathen loh cuemthuek hnawt ngawn pawt tih thaehuet kut te a moem moenih.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Na ka dongah nueihbu neh na hmui dongah tamlung bae.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Na lunguet rhoek loh yahpohnah a bai uh vetih halang kah dap tah om mahpawh,” a ti.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
