< Joba 5 >

1 “Khue laeh nang aka doo om nim? U hlangcim taengah nim na mael ve.
Ded zazivlji! Zar će ti se tko odazvat'? Kojem li se svecu misliš sad obratit'?
2 Aka ang te konoinah loh a ngawn tih hloih loh thatlainah a duek sak.
Doista, budalu njegov bijes ubija, luđaka će sasvim skončat ljubomora.
3 Aka ang loh a yung a hlak ka hmuh vaengah a tolkhoeng buengrhuet ka tap.
Bezumnika vidjeh kako korijen pušta, al' prokletstvo skoro na kuću mu pade.
4 A ca rhoek te khangnah lamloh lakhla tih vongka ah a phop uh vaengah aka huul om pawh.
Njegovi su sinci daleko od spasa, njih nezaštićene na Vratima tlače.
5 A cangah te bungpong loh a caak pah tih hlinghang lamkah a loh dae a thadueng te tuihal loh a mam pah.
Ljetinu njihovu pojedoše gladni, sam Bog ju je njima oteo iz usta, a žedni hlepe za njihovim dobrima.
6 Laipi lamloh boethae thoeng pawt tih diklai lamloh thakthaenah a poe bal moenih.
Ne, opačina ne izbija iz zemlje, nit' nevolja iz tla može nići sama,
7 Tedae hlang he thakthaenah khuiah a sak tih rhaek ca rhoek bangla ding hang.
nego čovjek rađa muku i nevolju kao što let orlov teži u visinu.
8 Tedae kai tah Pathen te ka toem vetih, Pathen taengah ni ka dumlai khaw ka hal eh.
Al' ja bih se ipak Bogu utekao i pred njime stvar bih svoju razložio.
9 A len la a saii vaengah khobaerhambae te, khenah lek pawh, tae lek pawh.
Nedokučiva on djela silna stvori, čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
10 Diklai hman ah khotlan a paek tih lohma li ah tui a hlah.
On kišom rosi po svem licu zemljinu i vodu šalje da nam polja natapa.
11 Tlarhoel rhoek te hmuensang ah a khueh tih, kopang rhoek te khangnah khuila a hoeptlang.
Da bi ponižene visoko digao, da bi ojađene srećom obdario,
12 Aka thaai kah kopoek te a phae tih, a kut loh lungming cueihnah saii thai pawh.
redom ruši ono što lukavci smisle, što god započeli, on im izjalovi.
13 Aka cueih khaw amah kah rhaithinah neh a tuuk tih, hlang aka hnuei kah cilsuep he hma paitok.
On hvata mudre u njihovu lukavstvu, naume spletkara obraća u ništa.
14 Khothaih ah a hmuep neh hum uh tih khothun ah khoyin bangla a phatuem uh.
Posred bijela dana zapadnu u tamu, pipaju u podne kao usred noći.
15 Khodaeng te amih ka dongkah cunghang lamlong khaw tlungluen kut lamloh a khang.
On iz njinih ralja izbavlja jadnika, iz silničkih ruku diže siromaha.
16 Te dongah tattloel ham ngaiuepnah om dae dumlai loh amah ka a buem.
Tako se pokaže nada nevoljniku, i nepravda mora zatvoriti usta.
17 Pathen loh a toel hlanghing he a yoethen tih, Tlungthang kah thuituennah sit boeh.
Da, blago čovjeku koga Bog odbaci! Stoga ti ne prezri karanje Svesilnog!
18 Amah loh a tloh sak dae a hma te a poi pah tih a kut dongah hoeih uh.
On ranjava, ali i ranu povija, udara i svojom zacjeljuje rukom.
19 Citcai parhuk lamloh nang n'huul vetih a parhih ah yoethae loh nang soah m'ben mahpawh.
Iz šest će nevolja tebe izbaviti, ni u sedmoj zlo te dotaknuti neće.
20 Nang te khokha vaengah dueknah lamloh, caemtloek vaengah cunghang kut lamloh n'lat ni.
U gladi, od smrti on će te spasiti, a u ratu, oštru će te otet maču.
21 Olka dongkah rhuihet lamloh n'thuh vetih rhoelrhanah a pai vaengah na rhih mahpawh.
Biču zla jezika uklonit će tebe, ispred otimača bez straha ćeš biti.
22 Rhoelrhanah khui neh khokha rhamling khuiah na luem vetih, diklai mulhing te na rhih mahpawh.
Suši i studeni ti ćeš se smijati i od divljih zvijeri strahovati nećeš.
23 Na paipi te khohmuen lungto taengah om vetih, kohong mulhing loh nang taengah n'thuung ni.
Sklopit' ti ćeš savez s kamenjem na njivi, zvjerad divlja s tobom u miru će biti.
24 Na dap kah rhoepnah te na ming vetih, na tolkhoeng na soep vaengah na hmaai mahpawh.
U šatoru svome mir ćeš uživati, dom svoj kad pohodiš netaknut će stajat.
25 Na tiingan muep na ming vetih, na cadil cahma te khohmuen baelhing bangla om ni.
Koljeno ćeš svoje gledat' gdje se množi i potomstvo gdje ti kao trava raste.
26 A tue vaengkah canghlom a coi bangla, na hminkhah vaengah phuel te na paan ni.
U grob ti ćeš leći kada budeš zreo, kao što se žito snosi kad dozori.
27 He tah amah la n'khe uh tangloeng he ne. He he hnatun lamtah namah loh namah dongah ming,” a ti nah.
Sve motrismo ovo: istina je živa! zato sve za dobro svoje ti poslušaj.”

< Joba 5 >