Joba 31
1 Paipi te ka mik neh ka saii dongah me tlam lae oila te ka yakming eh?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 A so lamkah Pathen khoyo neh hmuensang lamkah Tlungthang rho te menim?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Boethae ham rhainah neh boethae aka saii ham yoethaenah moenih a?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Amah loh ka longpuei a hmuh tih ka khokan boeih he a tae moenih a?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 A poeyoek taengah ka pongpa tih ka kho loh a hlangthai palat taengla a tawn uh atah,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Duengnah cooi dongah kai n'khiing saeh lamtah Pathen loh ka muelhtuetnah ming saeh.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Longpuei lamloh ka khokan a buung atah, ka mik hnukah ka lungbuei cet tih ka kut dongah a lolhmaih a kap atah,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 ka soem vaengah a tloe loh ca saeh lamtah ka cadil rhoek te ha uh saeh.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Huta loh ka lungbuei a hlae tih ka hui kah thohka ah ka rhongngol atah,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Ka yuu loh a tloe la kuelh saeh lamtah a taengah hlang tloe bakop mai saeh.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Te dongah te khonuen rhamtat neh te te thaesainah rhokhan ni.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Te hmai loh Abaddon duela a hlawp tih ka cangvuei te boeih ha.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Ka salpa neh ka salnu loh kai taengah a tuituk vaengah tiktamnah ka hnawt atah,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Pathen a thoh vaengah balae ka saii vetih n'hip vaengah amah te metlam ol ka mael eh?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Bungko khuiah kai aka saii loh anih a saii moenih a? Kaimih he bung khuiah pakhat la n'cuen sak.
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 tattloel kah kongaih te ka hloh pah tih nuhmai mik te ka khah sak koinih,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Kamah buhkam te kamah bueng loh ka caak tih cadah loh ca pawt koinih,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 Ka camoe lamloh napa bangla ka taengah pantai tih nuhmai khaw a nu bung lamloh ka mawt.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Pueinak mueh tih himbai tling la aka milh khodaeng te ka hmuh mai tih,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 A pumpu, a pumpu ah kai n'uem uh vaengah ka tu mul neh ka hlung pawt mai koinih,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 Vongka ah kai bomkung te ka hmuh vaengah ka kut he cadah soah ka ka thueng atah,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 ka laengpang he a hnuk lamloh rhul saeh lamtah ka ban a cung dong lamloh tlawt mai saeh.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Pathen taengkah rhainah te kai ham ka birhihnah la a om dongah a boeimangnah te ka noeng moenih.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Sui te ka uepnah la ka khueh tih sui cilh te ka pangtungnah la ka thui koinih,
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 Ka thadueng len tih ka kut loh a khuet la a hmuh dongah ka kokhahnah atah,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 Vangnah dongah a thangthen tih hla vang a thoeih te ka hmuh vaengah,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 ka lungbuei he yinhnuk ah hloih tih ka kut loh ka ka te mok koinih.
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 He khaw a so kah Pathen taengah ka basa la om vetih thaesainah lai la om ni.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Ka lunguet kah yoethaenah dongah ka kohoe tih yoethae loh anih taengla a thoeng te ka haenghang puei atah,
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 A hinglu te thaephoeinah neh hoe hamla ka ka he laihmu la ka khueh aih moenih.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Ka dap kah hlang rhoek loh, “U long nim a maeh te a cung pawt la a paek eh?” a ti uh moenih a?
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 Ka thohkhaih kah yinlai te caehlong ka ong pah tih vongvoel ah a rhaeh moenih.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Hlang bangla ka boekoeknah ka dah tih, kai kathaesainah he ka thindang ah ka det mai akhaw,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 hlangping te yet taengah ka sarhing tih huiko kah nueihbu loh kai n'rhihyawp sak. Te dongah ka kuemsuem tih thohka la ka moe pawh.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Kai taengkah aka hnatun la kamah taengah u long nim m'paek lah mako? Ka kutha he Tlungthang loh kai n'doo saeh lamtah ka tuituknah he hlang loh cabu la daek saeh.
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Te te ka laengpang ah ka koh vetih te te ka soah rhuisam la ka laikoeinah het mahpawt nim?
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Ka khokan tarhing la a taengah ka puen lah vetih anih te rhaengsang bangla ka paan lah mako.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Ka khohmuen loh kai m'pang thil tih a kong te rhenten rhap koinih,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 A thadueng te tangka mueh la ka caak tih a kungmah kah hinglu ka yawn sak atah,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Cang yueng la mutlo hling, cangtun yueng la saeldol khaw poe saeh,” a ti. Job kah ol bawt coeng.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
