Joba 24
1 Balae tih Tlungthang taeng lamkah a tue te a khoem uh pawh. Amah aka ming, amah aka ming loh a khohnin te hmu uh pawh.
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Rhilung a rhawt uh, tuping a rhawth uh tih a luem sakuh.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Cadah kah laak te a vai pah tih nuhmai kah vaito te a laikoi pa uh.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Khodaeng rhoek te longpuei lamloh a tulh tih khohmuen kah mangdaeng rhoek khaw rhenten a thuh.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Amamih kah bisai la khosoek ah kohong marhang bangla pawk uh coeng ke. Amah ham kolken maeh neh camoe ham buh khaw a toem uh.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Lohma ah a kamvuelh te a ah, a ah uh tih halang misurdum kah a yoep uh.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Pumtling rhoek te pueinak tling la a rhaehba sak uh tih khosik vaengah himbai mueh uh.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Tlang kah cingtui loh a het uh tih hlipyingnah a om mueh la lungpang a kop uh.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Cadah khaw rhangsuk lamloh a suh uh tih mangdaeng rhoek te a laikoi.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Pumtling loh pueinak tling van tih bungpong doela canghmoek a puen.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 A pangbueng ah situi a kuelh tih va-am a cawt uh lalah tui hal uh.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Khopuei lamkah hlang rhoek loh nguekcoi uh tih duekrhok hinglu loh bomnah a bih. Tedae Pathen loh ahohap te a dueh moenih.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Amih te vangnah aka tloelh lakli ah om uh tih a longpuei hmat uh pawh. Te dongah a hawn ah khosa uh pawh.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Hlang aka ngawn loh vangnah hnukah thoo tih mangdaeng neh khodaeng te a rhaem. Khoyin ah hlanghuen bangla om.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Samphaih mik loh hlaemhmah a lamtawn. Hlang mik loh kai m'mae mahpawh a ti dongah a maelhmai te a huephael la a khueh.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 A hmuep vaengah im a muk. Khothaih ah amih te a tlaeng uh tih vangnah te ming uh pawh.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Dueknah hlipkhup mueirhih neh a hmat uh rhoi dongah dueknah hlipkhup te mincang neh amih taengah rhenten thoeng.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Anih te tui hman ah hoeptuep. Amih kah hmakhuen te diklai ah a tap dongah misurdum kah longpuei la mop voel pawh.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Rhamrhae neh kholing ah, tui khaw rhaeng tih vuelsong khaw saelkhui ah tholh coeng. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 A bung loh anih a hnilh hil ah a rhit te a poek voel pawt hil a tui sak. Tedae dumlai tah thing bangla tlawt.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Ca aka cun mueh caya aka luem puei neh nuhmai khaw loha pawh.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Aka lueng pataeng a thadueng neh a kuel tih thoo mai dae hingnah dongah tangnah om pawh.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Anih te ngaikhuek la pae saeh lamtah hangdang saeh. Tedae Amih longpuei ah a mik a paelki.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Bet a pomsang uh vaengah amih te pahoi om uh pawt tih tlumhmawn uh. A pum la a buem uh tih cangmo vueilue bangla a baih uh.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Te pawt koinih unim kai aka laithae sak? Ka ol he a hong bangla a khueh mako,” a ti.
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
