Suencuek 28
1 Te dongah Isaak loh Jakob te a khue phoeiah yoethen a paek tiha uen vaengah, “Kanaan nu tena yuu la lo boeh.
Stoga Izak pozove Jakova, blagoslovi ga te mu naloži: “Nemoj uzimati ženu od kanaanskih djevojaka.
2 Thoo, Padanaram kah na nu kah a napa Bethuel im la cet lamtah na nupu Laban canute na yuu la lo.
Odmah se zaputi u Padan Aram, u dom Betuela, oca svoje majke, pa odande sebi uzmi ženu, od kćeri Labana, brata svoje majke.
3 Pathen Tlungthang loh nang te yoethen m'paek vetih na pungtai uh phoeiah na ping uh vaengah pilnam hlangping lana om bitni.
A Bog Svemožni, El-Šadaj, neka te blagoslovi i neka te učini rodnim i brojnim, tako da postaneš mnoštvo naroda.
4 Tedae Pathen loh Abraham taengaha paek tangtae Abraham kah yoethennah, na lampahnah kho he nang neh na tiingan loh na pang ham m'pae saeh” a ti nah.
Neka protegne na te blagoslov Abrahamov, na te i na tvoje potomstvo, tako da zaposjedneš zemlju u kojoj boraviš kao pridošlica, a koju je Bog predao Abrahamu!”
5 Te phoeiah Isaak loh Jakob tea tueih tih Jakob neh Esau kah a manu Rebekah kah nganpa Laban, Paddanaram Arammi Bethuel capa taengla cet.
Tako Izak otpremi Jakova, i on ode u Padan Aram Labanu, sinu Aramejca Betuela, bratu Rebeke, majke Jakova i Ezava.
6 Tedae Isaak loh Jakob yoethen a paek tih a yuu aka lo ham Paddanaram laa tueih te khaw, Jakob te yoethen a paek vaengah Kanaan nu tena yuu la lo boeha tinah tiha uen te khaw Esauloh a hmuh.
Kad je Ezav vidio kako je Izak blagoslovio Jakova kad ga je otpremao u Padan Aram da odande sebi uzme ženu, naređujući mu kad ga je blagoslivljao: “Ne smiješ uzeti ženu od kanaanskih djevojaka”,
7 Jakob long khaw a napa neh a manu ol a ngai tih Paddanaram la cet.
i da je Jakov poslušao svoga oca i svoju majku te otišao u Padan Aram,
8 Esau long khaw a napa Isaak kah mik ah Kanaan nute thae tilaa hmuh.
Ezav shvati koliko su djevojke kanaanske mrske njegovu ocu Izaku.
9 Te dongah Esau loh Ishmael taengla cet tih a yuurhoek hmanah Abraham capa Ishmael canu Mahalath, Nebaioth ngannu te a yuu laa loh.
Stoga ode k Jišmaelu te se, uza žene koje već imaše, oženi Mahalatom, kćerju Jišmaela, sina Abrahamova, a sestrom Nebajotovom.
10 Te vaengah Jakob loh Beersheba lamloh cet tih Haran la pawk.
Jakov ostavi Beer Šebu i zaputi se u Haran.
11 Tedae hmuen pakhat tea pha vaengah khomik vik tla tih pahoi rhaeh. Te vaengahte hmuen kah lungtoa loh tih a lua tloeng. Te phoeiah tekah hmuen ah yalh.
Stigne u neko mjesto i tu prenoći, jer sunce bijaše već zašlo. Uzme jedan kamen s onog mjesta, stavi ga pod glavu i na tom mjestu legne.
12 Te vaengah mang a man hatah diklai ah kuihlak tarha doh uh tih a soi loh vaan duelaa pha. A soah Pathen kah puencawn rhoek te tarha luei uh tih suntla uh.
I usne san: ljestve stoje na zemlji, a vrhom do neba dopiru, i anđeli Božji po njima se penju i silaze.
13 Te vaengah anih taengah BOEIPAte lawt pai tih, “Kai na pa Abraham kah BOEIPA Pathen neh Isaak kah Pathen loh na yalh nah diklai he nang neh nang kah tiingan taengah kan paek ni.
Uza nj je Jahve te mu govori: “Ja sam Jahve, Bog tvoga praoca Abrahama i Bog Izakov. Zemlju na kojoj ležiš dat ću tebi i tvome potomstvu.
14 Nang kah tiingan tah diklai laipi bangla om vetih khothoeng tuitunli neh tuithim tlangpuei lana pungtai uh phoeiah nang neh nang tiingan rhang neh diklai huiko boeihloh a yoethen uh ni.
Tvojih će potomaka biti kao i praha na zemlji; raširit ćete se na zapad, istok, sjever i jug; tobom će se i tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje.
15 Kai he nang taengah ka om tihna caeh nah boeih ah nang kan ngaithuen. Te dongah nangte he khohmuen la kam mael puei bitni. Nang taengah ka thui te ka saii hlan vaengah nang kan hnoo mahpawh,” a ti nah.
Dobro znaj: ja sam s tobom; čuvat ću te kamo god pođeš te ću te dovesti natrag u ovu zemlju; i neću te ostaviti dok ne izvršim što sam ti obećao.”
16 Te dongah Jakob loh a ih lamkaha haenghang vaengah, “Hekah hmuen ah BOEIPA loh rhep om dae kai loh ka ming pawh “a ti.
Jakov se probudi od sna te reče: “Zaista se Jahve nalazi na ovome mjestu, ali ja nisam znao!”
17 Tedaea rhih tih, “Hekah hmuen he rhih ham om tih Pathen kah im neh vaan vongka pawt ataha tloe moenih he “a ti.
Potresen, uzviknu: “Kako je strašno ovo mjesto! Zaista, ovo je kuća Božja, ovo su vrata nebeska!”
18 Jakob loh mincanga thoh vaengah a lu kah a khueh lungto tea loh tih kaama ling phoeiah a so ah situia bueih.
Rano ujutro Jakov uzme onaj kamen što ga bijaše stavio pod glavu, uspravi ga kao stup i po vrhu mu izlije ulja.
19 Te dongah tekah khopuei mingte lamhma ah Luz la om dae hatah tekah hmuen ming te Bethellaa khue.
Ono mjesto on nazva Betel, dok je ime tome gradu prije bilo Luz.
20 Te phoeiah Jakob loh olcaeng neh a caeng tih, “Pathen loh kai taengah om tih he longpuei ah ka caeh vanbangla, kai n'dawndah phoeiah caak ham buh neh bai ham himbaite kai m'paek bal tih,
Tada učini zavjet: “Ako Bog ostane sa mnom i uščuva me na ovom putu kojim idem, dade mi kruha da jedem i odijela da se oblačim,
21 a pa im ah sading la ka bal atah BOEIPAte kai kah Pathen la om ni.
te se zdravo vratim kući svoga oca, Jahve će biti moj Bog.
22 Te phoeiah hekah lungto kaam la ka ling he Pathen kah im la poeh vetih kai nan paek boeih te namah ham parha pakhat la kan paek ni,” a ti.
A ovaj kamen koji sam uspravio kao stup bit će kuća Božja. A od svega što mi budeš davao za te ću odlagati desetinu.”
