Palungha Lok 29
1 Thuitaek pacoengah doeh angmah ih tahnong amtaksak kami loe, hoih thai ai, amrohaih to tong roep tih.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Katoeng kami ukhaih kaa tawnh naah, kaminawk anghoe o; toe kahoih ai kami mah uk naah loe kaminawk palungset o.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Palunghahaih koeh kami loe ampa to anghoesak; toe tangzat zaw nongpata hoi angkom kami loe a tawnh ih hmuen to pasaeng boih.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Toenghaih hoiah prae uk siangpahrang loe prae to caksak; toe bokhaih tangqum paekhaih koeh kami loe a prae to amtimsak.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 A imtaeng pakoeh kami loe angmah aman hanah palok payang kami ah oh.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Kasae kami loe a zaehaih pongah amanh; toe katoeng kami loe anghoehaih hoiah laa to sak.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Katoeng kami loe kamtangnawk hanah khopoek pae; toe kahoih ai kami loe tidoeh dawncang ai.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Minawk khet patoek kami loe vangpui to hmai angqongsak; toe palungha kami loe palungphuihaih to dipsak.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Palungha hoi kamthu loe lam nawnto a caeh hoi naah, kamthu loe palungphuihaih hoiah maw, to tih ai boeh loe pahnuihaih hoiah maw om cadoeh, monghaih roe tawn mak ai.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Minawk athii palong koeh kami loe katoeng kami to hnukma; toe katoeng kami loe minawk hinghaih to khet pae.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Kamthu loe a poekhaih to taphong boih; toe palungha kami loe atue pha ai karoek to angphat.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Ukkung mah amsawnlok to tahngai nahaeloe, a toksah tamnanawk boih loe kasae kami ah ni oh o.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Kamtang hoi aling thaih kami anghmonghaih loe hae tiah oh; Angraeng mah ni nihnik hanah mik aanghaih to paek hmaek.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Siangpahrang mah kamtang to toenghaih hoiah lokcaek nahaeloe, angmah ih angraeng tangkhang to cak poe tih.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Thuitaekhaih cung mah palunghahaih to paek; toe prawt sut ih caa mah loe amno to ahmin setsak.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Kasae kami pung naah, zaehaih doeh pung; toe katoeng kami mah loe nihcae amtimhaih to hnuk.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Na caa to thuitaek ah, to tih nahaeloe anih mah poek monghaih to na paek tih; ue, anih mah poeknawmhaih to na paek tih.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Angzo han koi hmuen hnukhaih om ai ah loe kaminawk amro o; toe patuk ih lok pazui kami loe tahamhoih.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Tamna loe kahoih lok khue hoi thuitaek han om ai; anih loe lok to thaih, toe thai ai baktiah om tih.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Poek het ai ah karangah lok apae kami to na hnuk maw? To kami pongah loe kamthu to oepthoh kue.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Tamna to nawkta nathuem hoiah kahoih ah khetzawn nahaeloe, hnukkhuem ah angmah ih caa ah angcoeng tih.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Palungphui thaih kami mah angzoehhaih to tacawtsak, poek amthueng kami loe zaehaih sak pop.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Amoekhaih mah kami to krahsak tathuk tih; toe kami tlim ah khosakhaih loe pakoehhaih ah oh.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Kamqu hoi amyok kami loe a hinghaih to hnukma; anih mah kasae thuihaih lok to thaih, toe taphong han zit.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Kami zithaih loe kami hanah patung ih dongh ah oh; toe Angraeng oep kami loe ngancuem tih.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Kami paroeai mah ukkung koehhaih to pakrong o; toe kami loe Angraeng khae hoiah ni toenghaih to hnuk.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Katoeng kami mah toeng ai kami to panuet; katoeng ai kami mah toenghaih hoi khosah kami to panuet toengh.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
