Palungha Lok 28
1 Kahoih ai kami loe mi mah doeh patom ai to mah a cawnh; toe katoeng kaminawk loe kaipui baktiah misahoih o.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Prae thungah zaehaih pung pongah, ukkung doeh pop; toe khopoek thaih kami hoi palungha kami hoiah ni prae to cak.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Kamtang pacaekthlaek kami loe thingthai athaisak ai khotui baktiah oh.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Patukhaih lok pahnawt kami loe kahoih ai kami to thapaek, toe patukhaih lok baktiah khosah kami loe nihcae ih lok to aek.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Kasae kami loe toenghaih to panoek ai; toe Angraeng pakrong kami loe hmuen to panoek boih.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Kahoih ai hmuen sah angraeng pongah loe toenghaih hoi khosah mithoe to hoih kue.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Patukhaih lok pazui kami loe palungha kami ah oh; toe angzoeh koeh kami hoi ampui sah kami loe ampa to mikhmai setsak.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Katoeng ai loklam hoiah hak ih phoisa hoi hmuenmae patung mangh kami loe, kamtang tahmen thaih kami hanah ni patung pae.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Patukhaih lok pazui ai kami loe, anih ih lawkthuihaih doeh panuet thoh.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Katoeng kami loklam amkhraengsak kami loe, angmah ih tangqom thungah krah tih; toe katoeng kami loe kahoih hmuen to toep tih.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Long angraeng loe angmah hoi angmah to palungha kami ah poek; toe poek thaihaih katawn mithoe loe anih pongah panoek kue.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Katoeng kami palung anghoe naah, kating ai lensawkhaih to oh; kasae kami thacak naah loe kaminawk anghawk o king.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Angmah ih zaehaih angphat kami loe khosak hoih mak ai; toe a zaehaih taphong moe, caehtaak kami loe, Sithaw palungnathaih to hnu tih.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Angraeng zithaih tawn poe kami loe tahamhoih; toe palungthah kami loe raihaih thungah amtim tih.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Ukkung kahoih ai loe hmawhsaeng kaipui, to tih ai boeh loe taqom baktiah oh.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Panoekthaihaih tawn ai ukkung loe pacaekthlaek kami ah oh; toe uthaih hnuma kami loe hinglung sawk tih.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Athii palong kami loe tangqom thungah caeh tih; anih to mi mah doeh angdoe haih hmah nasoe.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Katoeng loklam ah caeh kami loe ngancuem tih; toe lam amkhraeng kami loe amtim roep tih.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Lawk toksah kami loe caaknaek tawn mang tih; toe tidoeh avang ai kami hnukbang kami loe amtang tih.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Oepthok kami loe tahamhoihaih hnu tih; toe karangah angraeng koeh kami loe toenghaih hoiah toksah mak ai.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Minawk mikhmai khet han hoih ai; kami loe takaw kae maeto hak hanah kasae hmuen to sak thaih.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Karangah angraeng koeh kami loe kahoih ai mik to tawnh; anih mah a nuiah amtanghaih pha tih, tito panoek ai.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Pakha hoi pakoeh kami pongah loe, minawk thuitaek kami to hnukkhuem ah pakoehhaih hak tih.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Ampa hoi amno ih hmuenmae to lomh ah, zaehaih ah om ai, tiah thui kami loe, amrosak kami ih ampui ah ni oh.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Amoekhaih palungthin tawn kami mah angzoehhaih to ohsak; toe Angraeng oep kami loe zok amhah tih.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 A poekhaih angoep kami loe kamthu ni; toe palunghahaih hoiah caeh kami loe loihaih to hnu tih.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Kamtang abomh kami loe amtang mak ai; toe kamtang to hnu ai kami baktiah angsah kami loe, kasaethuihaih to hnu tih.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Katoeng ai kami angraeng naah minawk mah anghawk taak; toe nihcae duek naah, katoeng kaminawk to qoeng o tahang tih.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
