Palungha Lok 16
1 Kami mah a poekhaih hoiah khokhan, toe lok pathimhaih loe Angraeng khae hoiah ni angzoh.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Kami mah loe a caehhaih loklam to katoeng boih ah poek; toe Angraeng mah loe palungthin to khingh.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Na sak ih hmuen kruekah Angraeng khaeah amha ah; to tih nahaeloe nam sakhaih hmacawn tih.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Angraeng mah hmuennawk boih angmah hanah ni sak; ue, kasae kaminawk loe sethaih ani to tong hanah ohsak.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Amoek kaminawk loe Sithaw mah panuet; nihcae loe nawnto amhong o cadoeh, danpaekhaih to loih o mak ai.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Palungnathaih hoi loktang mah zaehaih to ciimsak; Sithaw zii kami loe zaehaih to caeh taak.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Kami mah Angraeng anghoe koiah khosak naah, a misa hoiah mataeng doeh angdaeh thaih.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Katoeng ai loklam hoiah hmuenmae pop ah hak pongah loe, toenghaih hoiah hmuenmae zetta hak to hoih kue.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Kami mah a caehhaih loklam to poek; toe a caehhaih loklam to Angraeng mah patuek.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Sithaw mah thuih ih lok to siangpahrang ih pakha ah oh; anih ih pakha hoiah katoeng ai lok to tacawt han om ai.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Katoeng hmuenzit tahhaih hoi coi tahhaih loe Angraeng ih hmuen ah oh; pasah thung ih kazit hmuen tahhaih boih loe anih mah sak ih hmuen ah oh.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Angraeng tangkhang loe toenghaih hoiah sak pongah, kahoih ai hmuen sakhaih loe siangpahrangnawk hanah panuet thoh.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Katoeng kami ih pahni to siangpahrangnawk mah anghoe o haih; loktang lokthui kami to palung o.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Siangpahrang palungphuihaih loe duekhaih laicaeh baktiah oh; toe palungha kami loe palungphuihaih to dipsak.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Siangpahrang mikhmai pan naah hinghaih to oh; anih anghoehaih loe hnukkhuem ih khotui baktiah oh.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Sui pongah loe palunghahaih to hoih kue; sumkanglung qoih pongah loe palunghahaih qoih to kawkruk maw hoih!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Kahoih ai hmuen caehtaakhaih loe katoeng kami ih loklam ah oh; a caehhaih loklam hoi amkhraeng ai kami loe a hinghaih angvaeng thaih kami ah oh.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Amoekhaih loe amrohaih ih loklam ni; poeksanghaih mah amtimhaih loklam ah caeh haih.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Kamoek kami hoi angkom moe, a lomh ih hmuen to amzet pongah loe, palungsawk kami hoi angkom moe, kami tlim ah khosak to hoih kue.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Palunghahaih hoi toksah kami loe khosak hoih tih; Angraeng oephaih tawn kami loe tahamhoih.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Poekhaih palungha kami loe khopoek thaih kami ah oh; kahoih lokthui thaih pahni loe minawk han palunghahaih lok to patuk thaih.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Palunghahaih tawn kami loe hinghaih tuipuek ah oh; toe kamthu thuitaekhaih lok loe amthuhaih ah ni oh.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Palungha ih palungthin loe angmah ih pakha to thuitaek moe, a pahni ah palunghahaih to thap pae.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Tahngai kahoih loknawk loe khoitui baktiah oh; na hinghaih pakhra hanah luep moe, huhong to ngantuisak.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Kami maeto hanah loe katoeng loklam maeto baktiah amtueng; toe boenghaih ah loe duekhaih loklam ah oh.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Toksah kami loe, angmah ih pakha pacah han ih ni tok to a sak.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Sithaw panoek ai kami loe kahoih ai hmuen to poek, a thuih ih lok doeh kangqong hmai baktiah ni oh.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Poektoeng ai kami loe angzoehhaih atii to a haeh; pronghaih mah ampui kangzong to ampraeksak.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Poeksae kami loe a imtaeng kami to pacuek moe, kahoih ai loklam to pazuisak.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Kahoih ai kami loe kasae hmuen sak hanah, a mik to pasimh moe, kahoih ai hmuen angcoengsak hanah, pahni to haehsak.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Toenghaih loklam ah khosak pongah sam to pok nahaeloe, lensawkhaih lumuek ah ni oh.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Palungsawk kami loe thacak kami pongah hoih kue; poekhaih angsum thaih kami loe vangpui pazawk kami pongah hoih kue.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Taham khethaih phoisa vahhaih hoiah sak ih lok takroekhaih loe aimacae mah ni sak o; toe hmuen boih nuiah lok takroekkung loe Angraeng ni.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
