Palungha Lok 15
1 Loknaem mah palungphuihaih to dipsak; toe lokham mah loe palungphuihaih to tacawtsak.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Palungha kami loe palai to katoeng ah patoh; toe kamthu ih pakha mah loe amthuhaih to tacawtsak.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Angraeng ih mik loe ahmuen kruekah oh moe, kasae kahoih to khet.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Kahoih lok kathui palai loe kami ngantuihaih ah oh; toe aling thaih palai loe poekhaih patangkhangsak.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Kamthu loe ampa thuitaekhaih to patoek; toe palungha kami loe thuitaekhaih lok to tahngaih.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Katoeng kami ih im ah loe hmuenmae oh mangh; toe kasae kami ih phoisa mah loe raihaih to tacawtsak.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Palungha kami ih pahni mah palunghahaih to pungsak; toe kamthu ih palung ah loe palunghahaih to om ai.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Kami zae angbawnhaih loe Angraeng mah panuet; toe katoeng kami lawkthuihaih mah Angraeng to anghoesak.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Kasae kami ih loklam loe Angraeng mah panuet; toe toenghaih pakrong kaminawk loe anih mah palung.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Lam amkhraeng kaminawk loe thuitaekhaih to koeh o ai; toe thuitaekhaih hnuma kami loe dueh tih.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11 Hell hoi amrohaih mataeng doeh Angraeng hmaa ah amtueng phaeng nahaeloe, kaminawk ih palung cae loe kawkruk maw amtueng aep tih? (Sheol h7585)
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)
12 Minawk patoek kami loe thuitaek naah palungphui; palungha kami khaeah lokduenghaih to tawn mak ai.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Palung anghoe naah mikhmai pan; toe palungset naah loe poekhaih patangkhang.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Khopoek thaih palung mah loe palunghahaih to pakrong; toe kamthu ih pakha loe amthuhaih to zok ah amthlam.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Amtanghaih tlim ah khosah kaminawk ih aninawk loe sethaih hoiah koi; toe poeknawmhaih loe sak toepsoep ih buhraenghaih poih ah oh.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Dawnraihaih hoiah hmuenmae angraeng parai pongah loe, Angraeng zithaih hoiah hmuen zetta tawnh to hoih kue.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Kathawk hruk maitaw to boh moe, anghnukmahaih ahmuen ah buhcaak pongah loe, amlunghaih kaom ahmuen ah aan hoiah buhcaak to hoih kue.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Palungphuihaih mah ampraekhaih to tacawtsak; toe pauephaih tawn kami loe angzoehhaih to dipsak.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Thasae kami ih loklam loe soekhring hoiah koi; toe katoeng kami caehhaih loklam loe manglaih lampui ah oh.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Palungha capa mah ampa to anghoesak; toe kamthu loe amno to hnaphnae.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Kamthu loe poekhaih tawn ai kami to kawnh haih; toe palungha kami loe katoengah lamcaeh.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Poekhaih kahoih paek ih om ai ah loe sak atimhaih to amro; toe poekhaih kahoih paek kami pop naah sak atimhaih to cak.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Kami loe lokduenghaih pathim naah anghoe; atue nathuem ah apaeh ih lok loe kawkruk maw hoih!
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)
25 Amoek kami ih im loe Angraeng mah phrae tih; toe lamhmai ih ramri loe caksak tih.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Kasae kami poekhaih loe Angraeng mah panuet; toe poekciim kaminawk ih poekhaihnawk loe a kawnh pae.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Kamthlai koeh hmoek kami imthung ah raihaih to phak; toe bokhaih tangqum hnuma kami loe hing tih.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Katoeng kami loe lok pathim hanah palung thung hoiah lok to khingh; toe kasae kami ih pakha loe loksae to pathaak.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Kasae kami loe Angraeng mah amhoe taak; toe katoeng kaminawk ih lawkthuihaih lok loe anih mah tahngaih pae.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Mikhmai panhaih mah palung anghoesak; kahoih tamthang mah huhong ngantuisak.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Hinghaih paek thaih thuitaekhaih lok tahngai kami loe, palungha kaminawk ohhaih im ah om toeng tih.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Thuitaekhaih lok tahngai ai kami loe a hinghaih patoek kami ah oh.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Angraeng zithaih loe palungha amtuenghaih ih ni; kami tlim ah khosakhaih loe minawk mah pakoeh ih loklam ah oh.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
