Palungha Lok 14
1 Palungha nongpata loe a ohhaih im to sak; toe kamthu nongpata loe a im to a phraek.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Angraeng zii kami loe katoeng loklam ah caeh; toe loklam amkhraeng kami loe Angraeng to khet patoek tihhaih ih ni.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Kamthu ih pakha loe amoekhaih quiboeng ah oh; toe palungha kami ih pahni mah loe nihcae to pahlong tih.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Maitaw om ai ahmuen ih maitaw okduk loe cai pin; toe maitaw ih tha hoiah cang to a hak mangh.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Oep kaom hnukung loe kaminawk to aling ai; toe amsawn hnukung loe lok amlai.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Minawk hnaphnae kami loe palunghahaih to pakrong, toe hnu ai; toe panoekhaih tawn kami hanah loe palungha zoidaek.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Anih ih pahni ah palunghahaih om ai tiah na panoek nahaeloe, kamthu to om taak duem ah.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Palungha kami loe a caehhaih loklam to palunghahaih hoiah poek; toe kamthu ih amthuhaih loe alinghaih ah oh.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Kamthu loe zaehaih to tiah doeh sah ai; toe katoeng kaminawk khaeah loe tahmenhaih to oh.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Palung mah palungsethaih to panoek; mi mah doeh angmah anghoehaih to minawk han paek thai ai.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Kasae kami ih im loe amro tih; toe katoeng kami ih kahni im loe aquih tacawt tih.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Kami maeto khaeah katoeng loklam maeto baktiah amtueng pae; toe boenghaih ah loe duekhaih loklam ah oh.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Palungsethaih amtueng han ai ah pahnui kami doeh om tih; anghoehaih doeh palungsethaih hoiah boeng thaih.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Hnuk angnawn kami loe a tok sakhaih atho to hnu tih; toe kahoih kami loe a sak ih hmuen baktih toengah tangqum to hnu tih.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Poek tawn ai kami loe minawk mah thuih ih loknawk boih to tang; toe palungha kami loe a caehhaih loklam to kahoih ah poek.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Palungha kami loe Angraeng to zit moe, sethaih to cawn taak; toe kamthu loe poekham moe misahoih.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Poek amthueng kami loe amthuhaih hoiah toksak; kahoih ai hmuen sak pacaeng kami loe minawk mah hnuma tih.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Poekhaih tawn ai kami loe amthuhaih to qawk ah toep; toe palungha kaminawk loe palunghahaih lumuek to angmuek o.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Kahoih ai kami loe katoeng kami hmaa ah angam sut tih; kasae kami doeh katoeng kami ih khongkha taengah angam sut tih.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Amtang kami loe a imtaeng kami mah doeh hnukma; toe angraeng loe ampui tawn mangh.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Kami zae loe a imtaeng kami to khet patoek; toe kamtang tahmen kami loe tahamhoih.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Sethaih poek kaminawk loe loklam caeh pazae o boeh na ai maw? Toe kahoih hmuen poek kaminawk loe amlunghaih hoi oepthohhaih to hnuk o.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Toksakhaih boih ah toksakhaih atho to oh; toe lok khue thui kami loe amtang tih.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Palungha kaminawk ih angraenghaih loe angmacae ih sui lumuek ah oh; toe kamthunawk amthuhaih mah loe amthuhaih to tacawtsak aep.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Tangtang hnukung mah loe hinghaih to pahlong; toe amsawn hnukung ah kaom kami loe amsawnlok to thuih.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Angraeng zii kami loe kacak oephaih to tawn ueloe, a caanawk abuephaih ahmuen doeh tawn tih.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Angraeng zithaih loe hinghaih tuipuek ah oh moe, duekhaih dongh thung hoiah loisakkung ah oh.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Kami pop prae thungah loe siangpahrang lensawkhaih to cak; toe kami tamsi prae ah loe siangpahrang amrohaih ah oh.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Panoekhaih kathuk kami loe palungsawk; toe poek amthueng kami loe amthuhaih to amtuengsak.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Poekhoih palung mah taksa to ngantuisak; toe uthaih mah loe huhong to hmawnsak.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Kamtang pacaekthlaek kami loe angmah Sahkung to ni pacaekthlaek; toe Sithaw khingya kami loe kamtang nuiah palungnathaih to tawnh.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Kasae kami loe a sethaih mah kraksak tathuk; toe katoeng kami loe duek naah doeh oephaih to tawnh.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Palungha kami ih palung thungah palunghahaih to oh; toe kamthu ih palung thungah kaom hmuen loe amtueng phaeng.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Toenghaih mah prae kaminawk to sangsak tahang; toe zaehaih loe kami boih kasaethuihaih ah oh.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Siangpahrang loe palungha tamna nuiah anghoe; toe azatsak thaih tamna loe angraeng to palungphuisak.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
