Palungha Lok 13
1 Palungha caa loe ampa thuitaekhaih lok to tahngaih; toe minawk padaeng thaih kami loe thuitaekhaih lok to tahngai ai.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Kami loe angmah pahni ih athaih kahoih to caa tih; toe zaehaih sah kami loe athii palonghaih athaih to caa tih.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Pahni angsum kami loe a hinghaih cuem kami ah oh; pakha kawkah aang kami loe amro tih.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Thasae kami loe a koehhaih baktiah tidoeh tawn ai; thahoih kami loe a koehhaih to hak tih.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Katoeng kami loe lok amlaihaih to hnukma; toe kasae kami loe panuet thoh moe, azathaih to ohsak.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Loklam amkhraeng ai kami loe toenghaih mah toep; toe kahoih ai kami mah loe kami kazae to amtimsak.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Angraeng ah angsah, tidoeh tawn ai kami to oh moe, kamtang ah angsah, angraeng parai kami doeh oh.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Angraeng loe angraenghaih hoiah a hinghaih to akrang han oh; toe amtang kami loe thuitaekhaih lok to tahngai mak ai.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Katoeng kami aanghaih loe anghoehaih ah oh; toe kasae kami ih hmaiim loe dueh ving tih.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Amoekhaih mah angzoehhaih to tacawtsak; toe palungha kami loe acoe paekhaih lok to tahngaih.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Azom ah hak ih phoisa loe anghma zuep tih; toe toksak moe, patung ih phoisa loe pung aep tih.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Oephaih anghmat ving naah poekhaih angpho; toe koehhaih acung naah loe, hinghaih thingkung ah oh.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Thuitaekhaih lok patoek kami loe amro tih; toe paek ih lok khingya kami loe tangqum to hnu tih.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Palungha kami patukhaih lok loe, duekhaih thaang thung hoi loih hanah, hinghaih tuipuek ah oh.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Kahoih panoekhaih tawn kami loe minawk hmaa ah mikhmai pan tih; toe kasae kami ih loklam loe rai.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Palungha kami loe palunghahaih hoiah toksak; toe kamthu loe amthuhaih to amtuengsak.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Kahoih ai laicaeh loe raihaih thungah amtim; toe oepthok laicaeh loe ngantuihaih ah oh.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Thuitaekhaih tahngai ai kami loe amtanghaih hoi azathaih mah pha thui tih; toe thuitaekhaih lok tahngai kami loe pakoehaih to hnu tih.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Koeh acunghaih loe hing thung kawkruk maw khosak hoih! Toe kahoih ai hmuen caeh taakhaih loe amthu kaminawk hanah panuet thok hmuen ah oh.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Palungha hoi angkom kami loe palungha tih; toe kamthu hoi angkom kami loe amro tih.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Kazae kaminawk loe sethaih mah hnukah patom; toe katoeng kaminawk loe tahamhoihaih tangqum to hnu o tih.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Kahoih kami loe a caanawk ih caa patoeng hanah, qawk to caeh taak; toe kami zae loe katoeng kaminawk han ih ni hmuenmae to patung pae.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Amtang kami ih lawk loe cang hoih parai; toe anih to aling o pongah amro boih.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Quiboeng patoh ai kami loe, a caa hnuma kami ah oh; toe caa palung kami loe, nawkta nathuem hoiah thuitaekhaih to tawnh.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Katoeng kami loe a hing hanah buhcaak; toe kasae kami loe zok amthlam tih.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
