Mathai 27
1 Khawnbang phak naah loe, kalen koek qaima hoi rangpui kacoehtanawk boih amkhueng o moe, Jesu hum hanah lok aram o:
А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2 anih to taoengh o pacoengah, hoih o moe, prae ukkung Pilat khaeah paek o.
И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3 Anih angphat taak, Judah mah Jesu hum hanah lokkhaeh o boeh, tiah panoek naah, dawnpakhuem moe, phoisa quithumto to qaima hoi kacoehtanawk khaeah a sin let,
Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4 ka sakpazae boeh, zaehaih tawn ai kami ih athii to kang phat taak moeng boeh, tiah a thuih. Nihcae mah, Kaicae hoi timaw asaenghaih oh? Nang mah kaa boeh ni, tiah a naa o.
Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5 Judah mah phoisa to tempul thungah vah moe, caehtaak ving pacoengah, angmah hoi angmah to amhnawh.
И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
6 Kalen koek qaima mah phoisa to lak moe, athii tho ah oh pongah, phoisa patunghaih thungah suek han ciim ai, tiah thuih.
А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7 Nihcae mah lok aram o pacoengah, kadueh angvinnawk aphum hanah, to phoisa hoiah long laom sahkung ih lawk to a qan o.
Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8 To pongah to lawk to, Athii lawk, tiah vaihni ni khoek to kawk o.
Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9 Tahmaa Jeremiah mah, Israel caanawk loe anih hoi katingah khaeh o ih, phoisa quithumto lak o moe,
Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10 Angraeng mah paek ih lok baktih toengah, nihcae mah long laom sahkung ih lawk qan hanah patoh o, tiah thuih ih lok to akoep boeh.
И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11 Jesu prae ukkung hmaa ah angdoet naah, prae ukkung mah anih to lokdueng: nang loe Judahnawk ih siangpahrang maw? tiah a naa. To naah Jesu mah anih khaeah, Na thuih ih baktih toengah ka oh, tiah a naa.
А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12 Kalen koek qaihma hoi kacoehtanawk mah zaehaih net o naah, lok pakha to doeh pathim pae ai.
И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13 Pilat mah anih khaeah, Na zaehaih net kami hnukung nazetto maw oh o, tito na thai ai maw? tiah a naa.
Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14 Toe anih mah lok pakha to doeh pathim pae ai; to pongah prae ukkung loe paroeai dawnrai.
И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15 To poih thungah rangpui mah koeh ih thongkrah kami maeto, ukkung mah prawt pae han ih atawk to oh.
А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16 To nathuem ah ahmin kamthang Barabba, tiah kawk ih thongkrah kami loe thongim thungah oh.
А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17 To pongah rangpuinawk nawnto amkhueng o naah, Pilat mah mi maw kang prawt pae o han? Barabba maw, to tih ai boeh loe Kri, tiah kawk ih Jesu? tiah dueng.
И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18 Anih nuiah uthaih tawnh o pongah ni Jesu anih khaeah thak o, tito Pilat mah panoek.
Јер знаше да су Га из зависти предали.
19 Pilat lokcaekhaih tangkhang nuiah anghnut naah, to Katoeng Kami nuiah tidoeh sah hmah, tiah a zu mah lokpat pae, anih pongah vaihni ih amang ah paroeai ka patangh, tiah a naa.
А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20 Toe kalen koek qaima hoi kacoehtanawk mah, Barabba to prawt moe, Jesu hum hanah rangpuinawk to pacuek.
А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21 Prae ukkung mah nihcae khaeah, kami hnetto thungah mi maw kang prawt pae o han? tiah dueng. To naah nihcae mah, Barabba, tiah a naa o.
А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22 To tiah nahaeloe Kri, tiah kawk ih Jesu loe kawbangah maw ka sak han? tiah Pilat mah dueng. Nihcae boih mah anih khaeah, Anih loe thinglam pongah takhing ah, tiah a naa o.
Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23 Prae ukkung mah, Tipongah, tih zaehaih maw a sak loe? tiah a naa. Toe nihcae mah, Anih to thinglam pongah takhing ah, tiah kanung aep ah hang o.
Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24 Kawbangah doeh pazawk thai ai boeh, angpop kaminawk set aep hanah ni oh boeh, tiah Pilat mah panoek naah, tui to lak moe, rangpui hma ah ban amsaeh, kai loe hae katoeng Kami ih athii pongah zaehaih ka tawn ai: nangmacae kaa boeh ni, tiah a naa.
А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25 Rangpuinawk boih mah, Anih ih athii loe kaicae nui hoi ka caanawk nuiah om nasoe, tiah pathim o.
И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26 To pongah Barabba to nihcae khaeah prawt pae: anih mah Jesu to boh pacoengah, thinglam pongah takhing hanah nihcae khaeah paek.
Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27 To pongah prae ukkung ih misa toep kaminawk mah Jesu to impui thungah caeh o haih, misa toep kaminawk boih anih taengah angpop o.
Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28 Kahni to khring pae o moe, kahni kathim to angkhuk o sak.
И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29 Soekhring lumuek to lu ah angmuet o sak moe, cunghet to bantang ban ah sin o sak: anih hma ah cangkrawn pae o moe, pahnui o thuih, Judah Siangpahrang! tiah a naa o.
И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30 Anih to tamtui hoi pathoih o, cunghet to lak pae o moe, a lu ah boh o.
И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31 To tiah pahnui o thuih pacoengah, kahni khring pae o moe, angmah ih kahni to angkhuk o sak let, to pacoengah thinglam pongah takhing hanah caeh o haih.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32 Nihcae caeh o naah, Cyrene ah kaom Simon, tiah kawk ih kami to a hnuk o: anih to thinglam aput o sak nganga.
И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33 Luhuh ahmuen, tiah thuih o ih Golgotha a phak o naah loe,
И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34 kakhaa tui hoi abaeh ih misurtui kathaw to naek o sak: pataeng naah anih mah naek han koeh ai.
Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35 Nihcae mah anih to thinglam pongah takhing o moe, taham khethaih phoisa vah o pacoengah, anih ih kahni to amzet o: taham khethaih phoisa vah o moe, kai ih kahni to amzet o, tiah tahmaa mah thuih ih lok to akoep han ih ni to tiah oh.
А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36 Nihcae loe anghnut o moe, anih to toep o;
И сеђаху онде те Га чуваху.
37 a lu nuiah, HAE LOE JUDAH SIANGPAHRANG JESU, tiah zae nethaih ca to tarik o moe, takhing pae o.
И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38 Kamqu hnetto doeh, maeto bantang bang, maeto banqoi bangah, anih hoi nawnto thinglam pongah takhing o.
Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39 To ahmuen a taengah caeh kaminawk mah Anih to padaeng o, lu haek o thuih moe,
А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40 tempul to phraek moe, ni thumto thungah sah let thaih kami, nangmah hoi nangmah to amhlong ah! Sithaw Capa ah na oh nahaeloe, thinglam nui hoiah anghum tathuk khae, tiah a naa o.
И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
41 Qaima, ca tarik kaminawk hoi kacoehtanawk mah doeh to tiah naa o toeng.
А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42 Minawk kalah loe pahlong, angmah hoi angmah loe amhlong thai ai. Israel Siangpahrang ah na oh nahaeloe, vaihi thinglam nui hoiah anghum nasoe, to tiah nahaeloe anih to ka tang o han.
Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
43 Anih mah Sithaw oephaih ka tawnh, tiah thuih; Sithaw mah anih koehhaih tawn nahaeloe, anih to vaihi pahlong nasoe: Kai loe Sithaw Capa ni, tiah a thuih na ai maw, tiah a naa o.
Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44 Angmah hoi nawnto thinglam nuiah takhing ih kamqu hnik mah doeh, to tiah a naa hoi toeng.
Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45 Atue tarukto hoi takawt karoek to long pum ah khoving.
А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46 Atue takawtto naah Jesus loe Eli, Eli, lama sabaktha ni, tiah tha hoiah hangh, a thuih koehhaih loe, Ka Sithaw, Ka Sithaw, tipongah nang caehtaak ving loe, tih haih ih ni.
А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47 To ahmuen ah angdoe thoemto kaminawk mah to lok to thaih o naah, Hae kami mah Elijah to kawk, tiah thuih o.
А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48 Nihcae thung ih kami maeto mah cawnh moe, laprawn kanaem to lak, kathaw misurtui thungah a nup, cunghet pongah takaek pacoengah, naek hanah Jesu to a paek.
И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49 To ah kaom kaminawk mah, angmah koeh ah om nasoe, anih pahlong hanah Elijah angzo tih vai, khen o noek si, tiah thui o.
А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50 Jesu tha hoiah hangh let, to naah hinghaih qui to apet.
А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51 To naah khenah, tempul thungah payang ih kahni loe tadong hoi takung khoek to hnetto ah angsih; talih hnawh moe, lungsongnawk doeh koih o;
И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52 taprongnawk am-ongh o moe, pop parai kadueh kaciim kaminawk ih takpum to angthawk o;
И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53 Anih angthawk pacoengah nihcae loe taprong thung hoiah angthawk o, kaciim vangpui thungah caeh o moe, paroeai kaminawk khaeah amtueng pae o.
И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54 Misa toep angraeng hoi Jesu toep a taengah kaom kaminawk mah talihnawhaih hoi to ah kaom hmuennawk to hnuk o naah, paroeai zit o moe, Hae kami loe Sithaw Capa tangtang ni, tiah thuih o.
А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55 Kalili ah Jesu hnukbang kami, anih khenzawn kami pop parai nongpatanawk doeh to ah oh o, ahmuen kangthla hoiah a khet o:
И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56 nihcae thungah Meri Magdalene, Jakob, Joseph amno Meri hoi Zebedi caanawk ih amno cae to oh o.
Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57 Duembang phak naah loe, Jesu hnukbang kami maeto, Joseph, tiah ahmin kaom, Arimathea avang ih angraeng maeto angzoh:
А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58 anih mah Pilat khaeah caeh moe, Jesu ih qok to hnik, to pacoengah Pilat mah Jesu ih qok anih khaeah paek hanah lok a paek.
Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59 Joseph mah Jesu ih qok to lak moe, kaciim puu kahni hoiah ayaw pacoengah,
И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60 thlung pongah thuuk ih, kangtha angmah ih taprong thungah pasongh: taprong to kalen parai thlung hoiah kraeng moe, a caehtaak.
И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61 Meri Magdalene hoi kalah maeto Meri loe taprong hma ah anghnut hoi.
А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
62 Amprikcaihaih ni to boeng moe, khawnbang phak naah loe, kalen koek qaima hoi Farasinawk Pilat khaeah caeh o,
Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63 Angraeng, to aling thaih kami loe a hing naah, ni thumto pacoengah kang thawk let han, tiah thuih ih lok to ka pahnet o ai, tiah a naa o.
И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64 To pongah ni thumto karoek to taprong kahoihah toep o hanah lokpaek ah, to tih ai nahaeloe a hnukbang kaminawk mah aqum ah caeh o ueloe, qok to paqu o ving tih, to pacoengah kaminawk khaeah anih loe duekhaih thung hoi angthawk let boeh, tiah thui o tih: to naah hnukkhuem sakpazaehaih loe hmaloe ih pongah nung kue tih, tiah a naa o.
Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65 Pilat mah nihcae khaeah, Katoep misatuh kami na suek o boeh to loe: caeh oh loe, na sak o thai thung taprong to kahoihah toep o sak khae, tiah a naa.
Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66 Nihcae caeh o moe, taprong to kahoihah sak o, thlung nuiah angmathaih tacik to daeng o pacoengah, katoep misatuh kaminawk to suek o.
А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
